Održan treći sastanak Radne grupe Vlade za unapređenje robne berze: Usvojen Pravilnik

Kako je saopšteno iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, usvojen je i objavljen novi Pravilnik kojim je propisano da poljoprivredni proizvođač, ako nije zadovoljan kako je skladištar utvrdio količinu, kvalitet, odnosno klasu predatih poljoprivrednih proizvoda, može da se obrati nadležnom inspektoru Ministarstva poljoprivrede radi provere načina određivanja parametra kvaliteta od strane angažovanih kontrolnih organizacija, odnosno samih otkupljivača.

Usvojenim Pravilnikom propisani su i minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima - skladištima, koji su zajedno doneli ministar unutrašnje i spoljne trgovine i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Ovim pravilnikom bliže se propisuju minimalni tehnički uslovi za trgovinu na otkupnim mestima gde se vrši otkup poljoprivrednih proizvoda i domaćih životinja od poljoprivrednih proizvođača, a tiču se prostora, uređenja i opreme, kao i načina prodaje. 

"Novina je da je detaljno pobrojana oprema koju mora imati otkupno mesto, a koja omogućava određivanje parametara kvaliteta pri prijemu, odnosno razvrstavanje prema kvalitetu, odnosno klasi poljoprivrednih proizvoda i to za zrnaste proizvode, kao i voće i povrće", saopšteno je iz Ministarstva. 

Predstavljen je i izveštaj o sprovedenom popisu svih skladišnih prostora na teritoriji Srbije, što je bilo dogovoreno na prethodnom sastanku ove Radne grupe, u kojem je navedeno da je utvrđeno da su ukupni skladišni kapaciteti u Srbiji sedam miliona tona.

Na sednici je dogovoreno da će se u narednom periodu razmotriti svi propisi vezani za skladištenje poljoprivrednih proizvoda i zajednički raditi na pronalaženju najboljih rešenja, saopšteno je iz Ministarstva.

Daniel Kovačić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika rekao je za Tanjug da je razgovarano o tome na koji način se može povećati broj javnih skladišta. 

"Na sastanku je iznet predlog da se onima koji nisu u sistemu javnih skladišta, odnosno ne ispunjavaju uslove da uđu u takvo partnerstvo sa državom, da rok od tri godine da unaprede svoja skladišta po propisanim uslovima. U ovom trenutku ih ima svega nekoliko, a nama je problematika čitav ciklus od momenta predaje robe do dobijanja skladišnice - robnog zapisa na osnovu kog poljoprivrednici imaju pravo da sklapaju ugovore i dalje trguju ili traže kredite", objasnio je Kovačić. 

Prema njegovim rečima, problem je što poljoprivrednici ne mogu da dođu do skladišnice, jer da bi je neko izdao mora da ima garanciju kod države. 

"Da bi neko izadao skladišnicu, on mora da ima neku vrstu garancije kod države da će i u slučaju da ta roba nestane sve biti isplaćeno. Ukoliko, na primer, poljoprivrednik kao proizvođač ne vrati banci kredit, ona to naplaćuje iz robe, ako nema ni robe ko onda plaća? Država u ovom trenutku nema instrument da to obezbedi čak i ako skladištar proda robu. Zato ni banke neće da učestvuju, kao ni NBS, ne razmišlja o tome", kaže Kovačić.  

Ističe da su razgovarali i o problemu gazdinstava u pasivnom statusu, jer osim što ne mogu da predaju zahtev za subvencije ima i ekstremnih slučajeva kao, na primer, da ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu. 

"Mali broj gazdinstava, njih nekoliko stotina u državi, je zbog neplaćenih kredita u pasivnom statusu. Problem je kod onih koji ulaze u pasivan status zbog neslaganja podataka unešenih u eAgrar i onih koje su dobili preko satelitskih snimaka", rekao je Kovačić. 

Navodi da su iz Vlade i Ministarstva rekli da nije moguće da šalju opomene vlasnicima gazdinstava kao što je to traženo, ali su ukazali na to da poljoprivrednici na rešenje o stavljanju u pasivni status koje dobiju mogu da ulože žalbu koja odlaže izvršenje, odnosno stavljanje gazdinstva u pasivni status.  

Razgovaralo se i o slučajevima poljoprivrednika koji imaju dugovanja prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, dodaje Kovačić i ističe da su dugovanja na teritoriji Srbije ukupno oko 300 milijardi dinara. 

"Od toga je 130 milijardi duga aktivnih poljopirvrednika, a onih 200 i nešto milijardi duga su u ostavinskim raspravama. Nezvanični predlog koji su nam izneli danas, jer su od 130 milijardi oko 68 kamate, dali su predlog da se polovina duga kamate otpiše i da se glavnica od oko 50 milijardi plus polovina kamate od 36 milijardi podeli na pet godina, reprogramom na mesečno plaćanje, a prema njihovim rečima prosek rate je 13.000 dinara. Mislimo da je i to mnogo, jer su neke poljoprivredne penzije 15.000 dinara", rekao je Kovačić. 

Na današnjem sastanku predstavnici poljoprivrednih proizvođača ukazali su i na problem onih koji su izostavljeni kada su u pitanju subvencije za dizel gorivo, kao što su oni proizvođači koji imaju zemljište u zakupu po pravu prečeg u stočarstvu.  

"Oni, iako ne obrađuju zemlju, imaju velike troškove goriva za košenje", rekao je Kovačić. 

Sastanku je predsedavala ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković, a prisustvovali su i predstavnici udruženja poljoprivrednika, kao i svih relevantnih institucija - Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine, Ministarstva finansija, Ministarstva privrede, Ministarstva za brigu o selu, Narodne banke Srbije, Republičke direkcije za robne rezerve, Privredne komore Srbije, Produktne berze Novi Sad, Komisije za hartije od vrednosti.

Kovačić je naveo da je dogovoreno da naredni sastanak bude zakazan za oko mesec dana. 

Izvor: Tanjug