<article>"Učestvujete u najvećem demokratskom okupljanju u istoriji demokratske Poljske, ima nas pola miliona na ulicama Varšave. To je apsolutni rekord. Digli ste glas za demokratiju, demokratija u Poljskoj neće umreti, nećemo ćutati, vikaćemo glasno", kazao je na kraju marša ispred Kraljevskog zamka u Varšavi lider opozicije Tusk.Nekadašnji premijer i bivši predsednik Evropskog saveta obećao je da opozicija ide na jesenje parlamentarne izbore po pobedu a da ako svako od prisutnih jednom nedeljno ubedi jednog od neopredeljenih birača počistiće sa vlasti ekipu koja danas ponižava Poljsku i Poljake."Nikada Poljakinje i Poljaci nisu morali da se stide. Danas moraju da se stide svoje Vlade. Kada je država istinska pravna država gde Vlada odgovara građanima a ne obrnuto da se građani plaše Vlade pomirenje među Poljacima biće lako. Jedinstvo i solidarnost to je obaveza istinske borbe. Naša deca i unuci neće nam oprostiti ako ih osudimo na one koji ponižavaju Poljsku", obećao je demonstrantima Tusk.Tusk je najavio da će, ako opozicija pobedi na jesenjim parlamentarnim izborima, sadašnje vlasti morati da polažu račune za zlo koje su činili dok su bili na vlasti, za to što je mnogo ljudi emigriralo iz Poljske, za to što truju misli ljudi lažima i propagandom preko državne televizije.Kada je povorka demonstranata prolazila pored Predsedničke palate skandirali su "sedećeš " i "Državni sud", posebni sud u Poljskoj za najviše funkcionere."Predsedniče, ovo je najveća društvena debata u poslednjih 30 godina. Ovde je narod, ovde je Poljska. Molim, nemojte se plašiti, samo želimo da kažemo šta o vama misli prava Poljska", kazao je ispred sedišta poljskog predsednika Andžeja Dude poslanik opozicije Bartoš Arlukjevič."Želimo slobodnu Poljsku, sa pravnom državom, bezbednu, poštenu, čistu i zelenu. Tu smo da pokažemo da niko neće uspeti da nas podeli. Osećamo da Poljskom godinama vladaju ljudi koji ne umeju da vole, proneverili su reč solidarnost i svakog dana parče po parče nam otimaju slobodu", rekao je Tusk.U Varšavu su Poljaci na 34. godišnjicu prvih delimično slobodnih izbora došli iz svih krajeva zemlje, puno mladih, porodice sa decom a u invalidskim kolicima i dve veteranke Varšavskog ustanka protiv nemačkih okupacionih vlasti iz 1944. godine.Širom Poljske u velikim gradovima hiljade Poljaka solidarisale su se sa Varšavom i takođe izašle tačno u podne na protest protiv vlasti a demonstracije su održane i u nekoliko gradova u SAD i Nemačkoj, u Londonu i drugim svetskim prestonicama gde je brojnija poljska dijaspora.Vlasti su nastojale da odgovore Poljake od odlaska u Varšavu na protest ali njihov spot gde su zloupotrebljeni snimci nacističkog logora Aušvic imao je suprotan efekat i na protestu su se pojavili, iako prvobitno nisu nameravali, složno svi lideri opozicije, osim radikalnih nacionalista iz Konfederacije."Nemam ništa protiv izražavanja mišljenja bez obzira kakva ko ima. To je osnova demokratije, da svako ima pravo, čak i oštrijoj formi da ih izrazi napadajući vladu. Smešno mi je, međutim, kada stari lisci koji sede u politici mnogo godina organizuju marš protiv vlade a predstavljaju ga kao spontani protest građana", kazao je o protestu premijer Mateuš MoravjeckiZaoštravanje predizborne kampanje i sve jače igranje na antievropsku i antinemačku kartu uz redovno optuživanje političkih neistomišljenika da su izdajice i rade u interesu Rusiji ili su bar njeni "korisni idioti" od strane vlasti navelo je Poljake da u anketama počnu da izražavaju sve veću zabrinutost da njihova zemlja klizi u autoritarnu državu poput Mađarske.Prema najnovijoj anketi koju danas objavljuje poljski list Žečpospolita svega 22,8 odsto anketiranih smatra da živi u pravnoj državi, dok 28,9 odsto misli da pravna država još postoji ali je ugrožena a 40,4 odsto Poljaka uvereno je da nakon osam godina na vlasti konzervativaca Jaroslava Kačinjskog pravne države više ni nema.Izvor: Beta</article>

"Učestvujete u najvećem demokratskom okupljanju u istoriji demokratske Poljske, ima nas pola miliona na ulicama Varšave. To je apsolutni rekord. Digli ste glas za demokratiju, demokratija u Poljskoj neće umreti, nećemo ćutati, vikaćemo glasno", kazao je na kraju marša ispred Kraljevskog zamka u Varšavi lider opozicije Tusk.
Nekadašnji premijer i bivši predsednik Evropskog saveta obećao je da opozicija ide na jesenje parlamentarne izbore po pobedu a da ako svako od prisutnih jednom nedeljno ubedi jednog od neopredeljenih birača počistiće sa vlasti ekipu koja danas ponižava Poljsku i Poljake.
"Nikada Poljakinje i Poljaci nisu morali da se stide. Danas moraju da se stide svoje Vlade. Kada je država istinska pravna država gde Vlada odgovara građanima a ne obrnuto da se građani plaše Vlade pomirenje među Poljacima biće lako. Jedinstvo i solidarnost to je obaveza istinske borbe. Naša deca i unuci neće nam oprostiti ako ih osudimo na one koji ponižavaju Poljsku", obećao je demonstrantima Tusk.
Tusk je najavio da će, ako opozicija pobedi na jesenjim parlamentarnim izborima, sadašnje vlasti morati da polažu račune za zlo koje su činili dok su bili na vlasti, za to što je mnogo ljudi emigriralo iz Poljske, za to što truju misli ljudi lažima i propagandom preko državne televizije.
Kada je povorka demonstranata prolazila pored Predsedničke palate skandirali su "sedećeš " i "Državni sud", posebni sud u Poljskoj za najviše funkcionere.
"Predsedniče, ovo je najveća društvena debata u poslednjih 30 godina. Ovde je narod, ovde je Poljska. Molim, nemojte se plašiti, samo želimo da kažemo šta o vama misli prava Poljska", kazao je ispred sedišta poljskog predsednika Andžeja Dude poslanik opozicije Bartoš Arlukjevič.
"Želimo slobodnu Poljsku, sa pravnom državom, bezbednu, poštenu, čistu i zelenu. Tu smo da pokažemo da niko neće uspeti da nas podeli. Osećamo da Poljskom godinama vladaju ljudi koji ne umeju da vole, proneverili su reč solidarnost i svakog dana parče po parče nam otimaju slobodu", rekao je Tusk.
U Varšavu su Poljaci na 34. godišnjicu prvih delimično slobodnih izbora došli iz svih krajeva zemlje, puno mladih, porodice sa decom a u invalidskim kolicima i dve veteranke Varšavskog ustanka protiv nemačkih okupacionih vlasti iz 1944. godine.
Širom Poljske u velikim gradovima hiljade Poljaka solidarisale su se sa Varšavom i takođe izašle tačno u podne na protest protiv vlasti a demonstracije su održane i u nekoliko gradova u SAD i Nemačkoj, u Londonu i drugim svetskim prestonicama gde je brojnija poljska dijaspora.
Vlasti su nastojale da odgovore Poljake od odlaska u Varšavu na protest ali njihov spot gde su zloupotrebljeni snimci nacističkog logora Aušvic imao je suprotan efekat i na protestu su se pojavili, iako prvobitno nisu nameravali, složno svi lideri opozicije, osim radikalnih nacionalista iz Konfederacije.
"Nemam ništa protiv izražavanja mišljenja bez obzira kakva ko ima. To je osnova demokratije, da svako ima pravo, čak i oštrijoj formi da ih izrazi napadajući vladu. Smešno mi je, međutim, kada stari lisci koji sede u politici mnogo godina organizuju marš protiv vlade a predstavljaju ga kao spontani protest građana", kazao je o protestu premijer Mateuš Moravjecki
Zaoštravanje predizborne kampanje i sve jače igranje na antievropsku i antinemačku kartu uz redovno optuživanje političkih neistomišljenika da su izdajice i rade u interesu Rusiji ili su bar njeni "korisni idioti" od strane vlasti navelo je Poljake da u anketama počnu da izražavaju sve veću zabrinutost da njihova zemlja klizi u autoritarnu državu poput Mađarske.
Prema najnovijoj anketi koju danas objavljuje poljski list Žečpospolita svega 22,8 odsto anketiranih smatra da živi u pravnoj državi, dok 28,9 odsto misli da pravna država još postoji ali je ugrožena a 40,4 odsto Poljaka uvereno je da nakon osam godina na vlasti konzervativaca Jaroslava Kačinjskog pravne države više ni nema.
Izvor: Beta

Prenosimo

Protesti u Varšavi, Poljska. Foto: Tanjug/AP Photo/Czarek Sokolowski

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Oko pola miliona Poljaka na najvećem protestu protiv vlasti u Varšavi

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation