Orkestar Narodnog pozorišta pridružio se apelu Beogradske filharmonije: Skreće se pažnja sa ključne teme o neadekvatnim platama i uslovima rada
Muzičari Beogradske filharmonije ukazali su u pismu pročitanom pred koncert održan 9. februara na brojne probleme sa kojima se suočava taj orkestar u sezoni u kojoj obeležava 100 godina postojanja, uz ocenu da su grad Beograd i država Srbija "zaboravili na njih i sve ono što pretstavljaju u društvu 100 punih godina", a u nedelju se tom apelu pridružio i orkestar Narodnog pozorišta.
Ažurirano -
“Od davne 1903.godine orkestar naše kuće, orkestar Narodnog pozorišta, bio je neizostavni učesnik svih muzičkih dešavanja i neraskidiv deo operskog i baletskog repertoara. Za više od 120 godina, kroz sve nedaće, ratove, srećna i ona manje srećna vremena, umetnici Narodnog pozorišta su uticali na nekoliko generacija koje su rasle sa nama, uživale, smejale se i plakale kao publika operskih, baletskih i dramskih predstava. Imali smo tu čast i odgovornost da ugostimo najveće soliste opere, baletske umetnike, dirigente i režisere, koji bi uvek isticali naš visoki kvalitet i rado bi se vraćali u naš teatar”, navodi se u saopštenju za javnost orkestra Narodnog pozorišta.
Orkestar navodi da su njegovi članovi, posle svih ovih dugih godina , kao čuvari nacionalne i evropske kulturne baštine, došli u nezavidan položaj.
“Visoko profilisan stručni kadar, fakultetski obrazovan I godinama obučavan za ovaj specifičan posao, doveden je do ruba egzistencije. Naša primanja su ispod zvaničnog republičkog proseka, što je, verujem da đete se složiti, vrlo poražavajuće. Kao što je pomenuto ranije, u srećnim i manje srećnim vremenima, orkestar je imao strpljenja i radnog elana u radu sa novim kolegama i početnicima, te je “iškolovao” veliki broj muzičara, onoliko koliko danas ima jedna osnovna škola u Beogradu”, ističe se u saopštenju i dodaje da sve priče oko nove zgrade ili izmeštanja Beogradske opere izgledaju kao ništa više od pukog senzacionalizma.
“Izgradnja operske kuće kakvu bi trebalo da ima jedna evropska zemlja, ozbiljan je projekat, a ne prenamena postojećih, neadekvatnih objekata. Skreće se pažnja sa ključne teme o neadekvatnim platama i uslovima rada, dotrajalim instrumentima itd. Ako je kultura identitet jednog naroda, onda je vreme da se malo više na nju obrati pažnja. Jasna nam je poruka koje su kolege iz Beogradske Filharmonije uputile nadležnima, te se i mi pridružujemo njihovom apelu”, zaključuje se u saopštenju orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu.
Izvor: Orkestar Narodnog pozorišta