Osmomartovski protestni marš za radna prava žena

Kako su saopštili organizatori, predviđeno mesto okupljanja povorke je Plato na Trgu Slavija u 17.30h. 

"Povorka u 18h kreće ulicom Kralja Milana, uz dva kraća zadržavanja na Studnetskom trgu i Trgu republike, i završava se u Prostoru Miljenko Dereta (Dobračina 55) oko 20h, gde je planiran završetak marša i druženje", navodi se u saopštenju.

Istaknuti su zahtevi "da zakonske regulative osiguraju, a praksa potvrdi, radno vreme od maksimum 8 časova u toku dana, neradne praznike i vikende, pravedne i dostojanstvene plate i uslove rada", kao i da se "nestandardni i novi digitalni oblici rada regulišu pravednim principima i u službi radničkih prava".

"Da društvo osnaživanjem institucija i usluga socijalne i zdravstvene zaštite preuzme teret rada iz oblasti nege i brige, koji je do sada dominantno ostao ženski neplaćen rad na kom počiva reprodukcija radne snage", navodi se između ostalog u saopštenju u kojem se ističe i zahtev da "institucije adekvatno i blagovremeno rade na prevenciji i adekvatnom reagovanju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja".

Naličje Osmog marta: Žene i devojčice žrtve eksploatacije, kasne naknade za trudnice...

Na Međunarodni dan žena organizacije i udruženja objavljuju da su žene i devojčice najčešće žrtve eksploatacije, a da naknade za trudničko bolovanje kasne i po nekoliko meseci. 

Na Međunarodni dan žena, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH podseća na višestruku ranjivost žena i devojčica, te da su najčešće žrtve trgovine ljudima i radne ekspolatacije.

Organizaciji Akcija protiv trgovine ljudima (ASTRA) u toku 2022. godine za pomoć se obratilo više od 200 žena od čega je četvrtina njih bila u direktnom riziku od različitih vidova ekspolatacije.

„Ekonomska ugroženost žena i diskriminacija na tržištu rada koje doživljavaju na više nivoa doprinosi tome da većina njih živi u neizvesnim okolnostima, bez mogućnosti štednje, planiranja... U prošloj godini, od 16 žena žrtava trgovine ljudima njih 5 je bilo maloletno u trenutku eksploatacije, a jedna od maloletnih žrtava je osoba sa smetnjama u razvoju”, navode iz ASTRE.

Kroz projekat „Zaštiti i podrži”, koji podržava globalni program Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“, ASTRA je pružila 626 usluga ženama. Tu spadaju: psihosocijalna i informativna podrška, upućivanje dopisa institucijama, pravna pomoć, smeštaj za hitne slučajeve, medicinska pomoć, obezbeđivanje obrazovnih kurseva, terenska podrška u komunikaciji sa institucijama, prevod potrebne dokumentacije.

Direktna pomoć žrtvama trgovine ljudima

„Prilikom pružanja direktne pomoći žrtvama trgovine ljudima, uvek se vodi računa o njihovim najboljim interesima i individualnim potrebama. S obzirom na činjenicu da su ove osobe prošle kroz traumatično iskustvo trgovine ljudima, važno je da se svaki pojedinačan slučaj vodi prema individualnom planu oporavka, uz poštovanje tempa koji je prilagođen svakoj klijentkinji pojedinačno i u skladu sa njihovim potrebama, kapacitetima i željama”, navode iz ASTRE.

Za sve kojima je takva vrsta pomoći potrebna, ASTRA podseća na broj jedine akdreidtovane SOS telefonske linije u Srbiji, specijalizovane za problem trgovine ljudima: + 381 11 785 0000.

Usluge dostupne žrtvama trgovine ljudima i njihovim porodicama putem ASTRA SOS linije uključuju savetovanje i podršku u procesu traženja, identifikacije, oporavka i reintegracije; medicinsku i psihološku pomoć; i pravnu pomoć.

ASTRA je razvila mobilnu aplikaciju posvećenu blagovremenom informisanju osoba u riziku Rad na sigurno / Safe at Work. Namena aplikacije je da se potencijalne žrtve na vreme, pre stupanja u rizičan radni odnos, informišu i zaštite, ili ukoliko su već u situaciji eksploatacije, znale kome da se obrate za pomoć.

GIZ, u okviru globalnih programa „Migracije za razvoj“ i „Migracije i dijaspora“ kontinuirano radi na jačanju kapaciteta žena i njihovom osnaživanju. Ovi programi deo su šire inicijative nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), koja promoviše održivu reintegraciju povratnika i ostanak u matičnoj zemlji stvaranjem mogućnosti za dostojanstven rad i život u njoj, a GIZ ih sprovodi u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.

"Mame su zakon" poručuju: Neću cvet, isplati mi moje trudničko na vreme!

Udruženje "Mame su zakon", koje se godinama bori za veća radna prava trudnica i porodilja u Srbiji,  ovog 8. marta odlučilo je da skrene pažnju na trudnice koje su zbog komplikacija tokom održavanja trudnoće ili zbog opasnosti koje postoje na njihovim radnim mestima prinuđene da otvore bolovenje.

"Isplata nadoknada za trudnično bolovanje, koje se po pravilu isplaćuju iz budžeta Ministarstva zdravlja i RFZO, kasni i po nekoliko meseci. Trudnice jedva krpe kraj sa krajem, uglavnom se oslanjajući na plate partnera ili na podršku drugih članova porodice. Održavanje trudnoće je skupo i ekonomska sigurnost je u tom periodu izuzetno važna", navodi se u saopštenju "Mame su zakon"

Direktno i jasno zaključuju: "Zato je danas naša poruka jednostavna, kratka i jasna - neću cvet, isplati mi moje trudničko na vreme!"

Podsetimo, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Brankica Janković, juče je govorila o tome da na odbrani prava na život i dostojanstva svake žene mora da se radi još mnogo.

I "Bebac" se odriče ruže u zamenu za bolje uslove rađanja u Srbiji

"Gorući problem pred kojim niko nema pravo da žmuri i ćuti su uslovi rađanja u Srbiji kao i nedostatak ginekologa", poručuje Roditeljski portal BEBAC.com. Oni zato od svih nadležnih ministarstava, Vlade Republike Srbije, svih upravnika porodilišta i domova zdravlja, od svih lekara, babica i celokupnog medicinskog osoblja, traže hitno pokretanje promena uslova očuvanja reproduktivnog zdravlja i rađanja u Srbiji.

"Nehumani uslovi koji dovode do komplikacija, ugrožavajući živote žena, trudnica i beba ili, u najboljem slučaju, trauma na porođaju, nedopustivi su i visoko nemarni. Zto glasno poručuju: "Nećemo ružu. Hoćemo ginekologa."

U Srbiji svakog dana jedna žena umre od raka grlića materice. Drugi smo u Evropi po umiranju od bolesti koja može da se prevenira. Međutim, nemamo dovoljno ginekologa i stručnjaka da i prevencija i lečenje budu dostupni svakoj ženi. Ginekologa nema ni za trudnice, a nema ih dovoljno ni u našim porodilištima, iznosi poražavajuće podatke BEBAC.com.

"Privatni pregled ne može svaka žena u Srbiji sebi da priušti. Trudnoću i kad vodimo privatno opet moramo kod državnog po upute, čime se gubi vreme, stvaraju se gužve pa onda u toj pokretnoj traci pregleda lako mogu da se previde problemi koji dalje mogu da naruše zdravlje ili ugase život žene, trudnice, majke", navodi ovaj portal.

"Zato danas, umesto cveća želimo dostupan ginekološki pregled u svim mestima i svakoj ženi u Srbiji.

Izvor: Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, "Mame su zakon", BEBAC.com