Pejović: Zdravstvene ustanove imale niz propusta u poslovanju
Predsednik Državne revizorske institucije (DRI) Duško Pejović rekao je danas da su u periodu od 2019. do 2021. zdravstvene utanove imale niz propusta u poslovanju od kojih je izdvojio propust u fakturisanju pruženih usluga i neizvesnost naplate potraživanja starijih od tri godine.
Pejović je na konferenciji za novinare rekao da su potraživanja od Ministarstva zdravlja prema odgovorima koje je dostavila 31 zdravstvena ustanova za period od 2019. do 2021. godine isnosila 120 miliona dinara. Prema njegovim rečima, u izveštaju o reviziji poslovanja u zdravstvenim ustanovama DRI je ustanovila da te ustanove nisu naplatile deo pruženih usluga hitne medicinske pomoći od Ministarstva zdravlja, jer nisu redovno evidentirale potraživanja.
Revizorka DRI koja je radila na tom slučaju Natalija Paušić rekla je da su predmet revizije bili Ministarstvo zdravlja, Klinički centar Srbije, Univerzitetski klinički centar Vojvodine i opšta bolnica u Smederevskoj Palanci, za period rada do 2019-2021. godine i da je ustanovljeno da postoje neažurirane evidencije potraživanja, kao i neadekvatna interna kontrola, jer "postoje ozbiljni nedostaci u radu". Ona je kao primer navela Klinički centar Vojvodine, pošto je Ministarstvo zdravlja prebacilo njihov zahtev za nadoknadu potraživanja na pokrajinski sekretarijat, koji im nikad nije odgovorio.
Paušić: "Ne postoji uređen sistem za pružanje hitne medicinske pomoći strancima"
Ministarstvo zdravlja nije uspostavilo ažurnu evidenciju i nije dostavilo obavezujuća uputstva svim zdravstvenim ustavama, rekla je Paušić, ističući i da Ministarstvo u budžetima za narednu godinu nije ustanovilo sredstva predviđena za te namene.
Ministarstvo zdravlja je donelo uputstvo, ali ga nije dostavilo, navela je ona, i dodala da je veliki problem i što fakturisane troškove Ministarstvo plaća po redosledu prijema, i to uglavnom manje, dok one veće, poput KCS, odlaže pa se, zbog zastarelosti, naplata otpisuje.
Paušić je ukazala i da "ne postoji uređen sistem za pružanje hitne medicinske pomoći" strancima niti u Ministarstvu postoji bilo koji organ zadužen za to, pa je zato KCS platio najmanje 50 miliona dinara za 769 stranih državljana koji su koristili te usluge. Ministarstvo do sada nije uredilo taj postupak. Imamo informacije iz Ministarstva da će se ozbiljno pristupiti ovoj preporuci da se to reguliše i precizirati odredbe, navela je revizorka.
Državna revizorka Natalija Paušić rekla je da su u reviziji ispitivali da li su zdravstvene ustanove preduzele aktivnosti za naplatu potraživanja medicinske pomoći neosiguranim licima. Paušić je rekla da KCS ima tri najveće nenaplaćene fakture u periodu od 2019. do 2021. godine, a da UKC Vojvodine ima nenaplaćena potraživanja za period do kraja 2019. godine u iznosu većem od 90 miliona dinara. Ona je dodala da je veliki problem to što je Ministarstvo zdravlja za pružanje hitne medicinske pomoći strancima propustilo priliku da naplati 50 miliona dinara.
DRI je subjektima revizije u svom izveštaju o svrsishodnosti poslovanja preporučila da evidentiraju rizike, uspostave kontrolne aktivnosti i da redovno evidentiraju potraživanja za pružene usluge hitne medicinske pomoći.
Zakonom je regulisano da se od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) naplata troškova hitne pomoći onih koji su osigurani prosleđuje njima, a onih koji nisu osigurani - Ministarstvu zdravlja.
Izvor: Tanjug, FoNet