<article>Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović rekao je za Betu da će to biti prvi sastanak poljoprivrednika, posle razgovora od pre tri dana sa Brnabić i <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-tvrdi-poljoprivrednici-nece-da-razgovaraju-dostavljeni-novi-zahtevi">ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković</a> i da je sazvan kako bi se razmotrila načelna ponuda koju su tada dobili i precizirali njihovi zahtevi. Poljoprivredni proizvođači, kako je rekao, sumnjaju da će država poštovati rokove koje je predložila Brnabić za povraćaj akcize na dizel gorivo i isplatu dodatnih subvencija, a koji za oba zahteva iznose oko dve nedelje. "Raspoloženje većine poljoprivrednika je takvo da bi prihvatatili povraćaj akcize, umesto da se odmah na pumpi odbije taj iznos, kako smo tražili i da dodatna subvencija po hektaru od 17.000 dinara bude isplaćena nakon kupovine semena i đubriva, ali nemaju poverenja da će država isplatiti ta sredstva u roku od oko dve nedelje jer ni subvencije za ovu godinu od 18.000 dinara nisu isplaćene u maju, posle protesta, već skoro, u oktobru", rekao je Filipović. Sporno je, kako je rekao i to što je, iako je Brnabić pristala da se subvencije po hektaru sa sadašnjih 18.000 dinara po hektaru povećaju na traženih 35.000 dinara za najviše 100 hektara, predložila da to bude samo za sertifikovano seme i đubrivo i da se po ispostavi računa plati za 15 dana. "Setva je ove godine završena i mnogo poljoprivrednika je sejalo svoje seme, a ne sertifikovano jer nisu imali novac i nemaju račun da bi mogli da zatraže te dodatne subvencije", rekao je Filipović i dodao da će tražiti da se sufinansira posejano seme. Istakao je da će biti i dosta problema i oko realizacije njihovog zahteva za mogućnost da sami proizvođači prodaju svoje žitarice i uljarice na Produktnoj berzi umesto posednika, trgovaca, jer bi trebalo da se usvoje odgovarajući zakoni, a zbog izbora Vlada ima tehnički mandat. Poljoprivrednici su svesni, kako je rekao Filipović, da će to ići sporo, ali je predlog da se oformi radna grupa koja bi pripremila predlog zakona o robnoj berzi koji bi to omogućio. Jedan od zahteva, koji će se naći na dnevnom redu je i da država omogući refinansiranje kredita po niskoj kamati od oko jedan odsto, jer su mnogi poljoprivrednici zaostali sa plaćanjem rata zbog čega su "obeleženi" u kreditnom birou i ne mogu da dobiju novi kredit za refinansiranje prethodnog. "Brnabić tvrdi da su to krediti kod komercijalnih banaka i da država ne može da pomogne, mi smo joj već predočili da su rešili problem dužnika u švajcarskim francima i omogućili povoljnu kupovinu stanova za određene kategorije građana. Nama ne odgovara moratorijum na otplatu tih zajmova jer su kamate astronomske", rekao je Filipović. Ogroman problem je, prema njegovim rečima i <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-poziva-na-razgovor-poljoprivrednici-opet-na-ulicama-nema-potrebe-da-idemo-na-pregovore">dug poljoprivrednika prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje</a>, pa će zatražiti i da se i za to nađe odgovarajuće rešenje. "Poljoprivrednici su, zbog dve uzastopne sušne godine i ove kada su cene poljoprivrednih proizvoda bagatelne, prestali da plaćaju doprinose i cifre su abnormalne. Veće su kamate nego glavnica", rekao je Filipović. Naveo je da veliki broj poljoprivrednika plaća samo doprinos za zdravstveno osiguranje i da ga i on plaća oko 34.000 dinara godišnje, a da je doprinos za penzijsko osiguranje, koji iznosi oko 100.000 dinara godišnje, prestao da plaća pre izvesnog vremena i da je sada narastao na "ni sam ne zna koliko, možda pola miliona dinara". "Tražićemo da se doprinosi obračunavaju prema broju hektara jer nije logično da, kao sada, svako plaća isti doprinos za PIO fond, svejedno koliko hektara zemlje ima i da svi posle toga dobiju manje-više istu penziju", rekao je Filipović. Proteste su predvodila četiri udruženja, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac. Njima su se pridružila udruženja "Elemirski paori" iz Elemira, "Složni Pidikanci" iz Bavaništa, "Paori iz Padine" i uduženje "Stig". <a href="https://insajder.net/teme/poljoprivrednici-za-insajder-u-podne-sa-anom-brnabic-o-tome-da-li-uopste-moze-da-se-pregovara">Blokade saobraćaja i rafinerije su obustavljene posle prvog razgovora sa Brnabić, kao znak dobre volje i njenog izričitog zahteva</a>, ali su poljoprivrednici spremni da ih nastave u slučaju da se ne postigne dogovor.Izvor: Beta</article>

Predsednik Inicijative za opstanak poljoprivrednika Srbije Goran Filipović rekao je za Betu da će to biti prvi sastanak poljoprivrednika, posle razgovora od pre tri dana sa Brnabić i <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarka-tvrdi-poljoprivrednici-nece-da-razgovaraju-dostavljeni-novi-zahtevi">ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković</a> i da je sazvan kako bi se razmotrila načelna ponuda koju su tada dobili i precizirali njihovi zahtevi. 
 
Poljoprivredni proizvođači, kako je rekao, sumnjaju da će država poštovati rokove koje je predložila Brnabić za povraćaj akcize na dizel gorivo i isplatu dodatnih subvencija, a koji za oba zahteva iznose oko dve nedelje. 
 
"Raspoloženje većine poljoprivrednika je takvo da bi prihvatatili povraćaj akcize, umesto da se odmah na pumpi odbije taj iznos, kako smo tražili i da dodatna subvencija po hektaru od 17.000 dinara bude isplaćena nakon kupovine semena i đubriva, ali nemaju poverenja da će država isplatiti ta sredstva u roku od oko dve nedelje jer ni subvencije za ovu godinu od 18.000 dinara nisu isplaćene u maju, posle protesta, već skoro, u oktobru", rekao je Filipović. 
 
 Sporno je, kako je rekao i to što je, iako je Brnabić pristala da se subvencije po hektaru sa sadašnjih 18.000 dinara po hektaru povećaju na traženih 35.000 dinara za najviše 100 hektara, predložila da to bude samo za sertifikovano seme i đubrivo i da se po ispostavi računa plati za 15 dana. 
 
 "Setva je ove godine završena i mnogo poljoprivrednika je sejalo svoje seme, a ne sertifikovano jer nisu imali novac i nemaju račun da bi mogli da zatraže te dodatne subvencije", rekao je Filipović i dodao da će tražiti da se sufinansira posejano seme. 
 
Istakao je da će biti i dosta problema i oko realizacije njihovog zahteva za mogućnost da sami proizvođači prodaju svoje žitarice i uljarice na Produktnoj berzi umesto posednika, trgovaca, jer bi trebalo da se usvoje odgovarajući zakoni, a zbog izbora Vlada ima tehnički mandat. 
 
Poljoprivrednici su svesni, kako je rekao Filipović, da će to ići sporo, ali je predlog da se oformi radna grupa koja bi pripremila predlog zakona o robnoj berzi koji bi to omogućio. 
 
Jedan od zahteva, koji će se naći na dnevnom redu je i da država omogući refinansiranje kredita po niskoj kamati od oko jedan odsto, jer su mnogi poljoprivrednici zaostali sa plaćanjem rata zbog čega su "obeleženi" u kreditnom birou i ne mogu da dobiju novi kredit za refinansiranje prethodnog. 
 
 "Brnabić tvrdi da su to krediti kod komercijalnih banaka i da država ne može da pomogne, mi smo joj već predočili da su rešili problem dužnika u švajcarskim francima i omogućili povoljnu kupovinu stanova za određene kategorije građana. Nama ne odgovara moratorijum na otplatu tih zajmova jer su kamate astronomske", rekao je Filipović. 
 
Ogroman problem je, prema njegovim rečima i <a href="https://insajder.net/prenosimo/ministarstvo-poziva-na-razgovor-poljoprivrednici-opet-na-ulicama-nema-potrebe-da-idemo-na-pregovore">dug poljoprivrednika prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje</a>, pa će zatražiti i da se i za to nađe odgovarajuće rešenje. 
 
 "Poljoprivrednici su, zbog dve uzastopne sušne godine i ove kada su cene poljoprivrednih proizvoda bagatelne, prestali da plaćaju doprinose i cifre su abnormalne. Veće su kamate nego glavnica", rekao je Filipović. 
 
 Naveo je da veliki broj poljoprivrednika plaća samo doprinos za zdravstveno osiguranje i da ga i on plaća oko 34.000 dinara godišnje, a da je doprinos za penzijsko osiguranje, koji iznosi oko 100.000 dinara godišnje, prestao da plaća pre izvesnog vremena i da je sada narastao na "ni sam ne zna koliko, možda pola miliona dinara". 
 
"Tražićemo da se doprinosi obračunavaju prema broju hektara jer nije logično da, kao sada, svako plaća isti doprinos za PIO fond, svejedno koliko hektara zemlje ima i da svi posle toga dobiju manje-više istu penziju", rekao je Filipović. 
 
Proteste su predvodila četiri udruženja, Inicijativa za opstanak poljoprivrednika Srbije, Udruženje poljoprivrednih proizvođača Subotice, Savez udruženja poljoprivrednika Banata i Udruženje poljoprivrednika Aradac. 
 
Njima su se pridružila udruženja "Elemirski paori" iz Elemira, "Složni Pidikanci" iz Bavaništa, "Paori iz Padine" i uduženje "Stig". 
 
<a href="https://insajder.net/teme/poljoprivrednici-za-insajder-u-podne-sa-anom-brnabic-o-tome-da-li-uopste-moze-da-se-pregovara">Blokade saobraćaja i rafinerije su obustavljene posle prvog razgovora sa Brnabić, kao znak dobre volje i njenog izričitog zahteva</a>, ali su poljoprivrednici spremni da ih nastave u slučaju da se ne postigne dogovor.
Izvor: Beta

Prenosimo

Sastanak poljoprivrednika sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković u Vladi Srbije. Foto: Tanjug/VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ PEĐA VUČKOVIĆ

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

poljoprivreda

Protesti

Poljoprivrednici definišu zahteve za pregovore sa Anom Brnabić: Sumnjamo da će država poštovati rokove

Poljoprivrednici definišu zahteve za pregovore sa Anom Brnabić: Sumnjamo da će država poštovati rokove

Tagovi:

Povezani članci

Subotički poljoprivrednici nezadovoljni odgovorom ministarstva

Brnabić: Dogovoren prekid blokade i nastavak pregovora

Marker: O protestu poljoprivrednika, izborima i špijunskim napadima na civilno društvo (20.11.2023)