<article>„Baltičke zemlje donele su odluku da nema nikakvih olakšica u puštanju Rusa. Jednostavno postoji rizik hibridnih akcija i provokacija. Pod plaštom dezertera na teritoriju tih zemalja mogu da prodiru diverzanti ili ljudi vezani za ruske oružane snage", kazao je Soloh poljskoj televiziji Polsat.Soloh je naglasio da mora da se oceni koliko zaista Rusa odbija da se mobiliše i kolika je stvarna panika.„Kada bi zaista počelo masovno bežanje iz Rusije, u hiljadama ljudi, moramo to da koordiniramo sa ostalim zemljama u regionu, u prvom redu sa baltičkim zemljama ali i sa Finskom koja želi da uđe u NATO", rekao je Soloh.Za razliku od Evropske unije, koja je samo ovog meseca ukinula viznu liberalizaciju i smanjila broj odobrenih šengenskih viza za ruske državljane, Poljska kao i baltičke zemlje od 19. septembra više ne puštaju preko svojih granica Ruse, osim u izuzetnim humanitarnim slučajevima, ili ako je reč o protivnicima ruskog režima, a toj zajedničkoj meri odbila je da se pridruži Finska pravdajući to time da bi to kršilo finsko i međunarodno pravo.Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost ocenio je da odluka o delimičnoj mobilizaciji u Rusiji nije povećala vojne pretnje po Poljsku.„Nije se povećala vojna opasnost za Poljsku. Posledice ruske mobilizacije možda će osetiti Ukrajinci za nekoliko nedelja ali u najbližim danima ništa se neće promeniti. Ta odluka svedoči o porazu Putina ali bez sumnje radi se o eskalaciji. Verbalnoj eskalaciji počev od vrlo neodređene upotrebe nuklearnog oružja što je vrlo malo verovatno", kazao je Soloh.Za Poljsku je to, međutim, po rečima Soloha znak da mora da vrši još veći pritisak na Zapad da dodatno ojačava istočno krilo NATO.Izvor: Beta</article>

„Baltičke zemlje donele su odluku da nema nikakvih olakšica u puštanju Rusa. Jednostavno postoji rizik hibridnih akcija i provokacija. Pod plaštom dezertera na teritoriju tih zemalja mogu da prodiru diverzanti ili ljudi vezani za ruske oružane snage", kazao je Soloh poljskoj televiziji Polsat.
Soloh je naglasio da mora da se oceni koliko zaista Rusa odbija da se mobiliše i kolika je stvarna panika.
„Kada bi zaista počelo masovno bežanje iz Rusije, u hiljadama ljudi, moramo to da koordiniramo sa ostalim zemljama u regionu, u prvom redu sa baltičkim zemljama ali i sa Finskom koja želi da uđe u NATO", rekao je Soloh.
Za razliku od Evropske unije, koja je samo ovog meseca ukinula viznu liberalizaciju i smanjila broj odobrenih šengenskih viza za ruske državljane, Poljska kao i baltičke zemlje od 19. septembra više ne puštaju preko svojih granica Ruse, osim u izuzetnim humanitarnim slučajevima, ili ako je reč o protivnicima ruskog režima, a toj zajedničkoj meri odbila je da se pridruži Finska pravdajući to time da bi to kršilo finsko i međunarodno pravo.
Šef poljskog Biroa za nacionalnu bezbednost ocenio je da odluka o delimičnoj mobilizaciji u Rusiji nije povećala vojne pretnje po Poljsku.
„Nije se povećala vojna opasnost za Poljsku. Posledice ruske mobilizacije možda će osetiti Ukrajinci za nekoliko nedelja ali u najbližim danima ništa se neće promeniti. Ta odluka svedoči o porazu Putina ali bez sumnje radi se o eskalaciji. Verbalnoj eskalaciji počev od vrlo neodređene upotrebe nuklearnog oružja što je vrlo malo verovatno", kazao je Soloh.
Za Poljsku je to, međutim, po rečima Soloha znak da mora da vrši još veći pritisak na Zapad da dodatno ojačava istočno krilo NATO.
Izvor: Beta

Prenosimo

Interventna policija privela demonstranta tokom protesta protiv mobilizacije u Moskvi. Foto: AP Photo/Alexander Zemlianichenko

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Poljska želi koordinaciju odluka da li da se u EU puštaju Rusi koji beže od mobilizacije