<article>To je zbirka 30 stripova našeg čuvenog strip autora koja iz specifičnih perspektiva osvetljava zbivanja tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, ali i širom sveta: od Banata i Bavarske, preko Bora i Minhena, do Rima i San Franciska. Kao i mnogo puta do sada, Zograf je svoje pričao otkrivao iz privatnih beležnica, pisama i razglednica koje je nalazio kod prodavca na buvljim pijacama, praveći zatim od tog materijala nezaboravna strip dela. Zbirku otvara verovatno najpotresniji strip - "Pisma Hilde Dajč"  o sudbini 20-godišnje jevrejske studentkinje arhitekture i bolničke volonterke, koja je 1942. stradala u kamionu dušegupki na putu iz logora Sajmište ka masovnoj grobnici u Jajincima. Epizoda "O borskoj beležnici" bavi se životom mađarskog pesnika Mikloša Radnotija na prinudnom radu u rudnicima na istoku Srbije. "Na selima u zimske večeri pevaju" se nove pesme čiji je repertoar vrlo bogat govori o Politikinoj reportaži iz zime ?41. o onome što ćemo kasnije upoznati kao novokomponovanu narodnu muziku.  Događaji iz najstarijeg srpskog dnevnika su tema i stripa "6. 4. 1941." Tmurna ratna svakodnevica opisana je i kroz priče o novinama "Ilustrovana nedelja", koje su izlazile pod mađarskoj okupacijom u Novom Sadu, ili o "Novom vremenu" u Beogradu, partizanskim listovima "Put slobodi" i "Pioniri", nemačkom "Signalu", ali i stripovima kao što su "Beležnica jednog skauta" ili čak "Ratni dani u Bavarskoj". "Saobraćajni test" je nastao iz beležnice Proveri samog sebe namenjene vozačima kamiona Trećeg rajha. "Pančevo 22. 04. 1941." bavi se monstruoznim nacističkim streljanjem civila u ovom gradu koje je autor rekonstruisao po jednoj VHS reportaži sa nemačke televizije iz "97", a "Mreže" su posvećene zbirci poezije "Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211", koju je beogradski nadrealista Milan Dedinac objavio 1947, nakon povratka iz konc logora u Šleskoj. "Zaboravljeni pesnik" skida prašinu sa uspomene na Radomira Prodanovića, a "Beleške iz Amerike" bave se impresijama Vladimira Dedijera sa konferencije UN-a u San Francisku proleća "45. godine. "I-38" potiče iz arhive Gestapoa, a reč je o tragičnoj sudbini mladog časovničara Aleksandra Ignjatovića, koji je svom šefu rekao: "Vi ćete izgubiti ovaj rat."Taj folksdojčer ga je onda prijavio policiji kojoj je naš junak od reči do reči sve to i ponovio: "Vi ćete izgubiti ovaj rat, a sada se pravite važni"Petodelna "Radoslavljeva priča" dostojna je filmske ekranizacije na kojoj bi joj pozavideo i Forest Gamp. Taj hrabri štamparski radnik, fudbaler, trgovac, avanturista, vojnik, konobar i spasilac opisivao je svoj put od 1915. sve do 1944. godine, kada se zapis o njegovom uzbudljivom životu prekida na pola rečenice: "Otac mi je govorio: sine, pomogni drugome, i eto, ja sam uvek tako činio, pomagao sam, udelim i siromahu, razume se, ako im..."Najpoznatiji istorijski događaj prošlog veka dugo je već jedna od centralnih tema u Zografovom opusu, sagledan kroz živote i iskustva pojedinaca koje "zvanična istoriografija nije primećivala2. Naglašavajući kako "crta čoveka koji se suprotstavlja", on kaže da da se Drugim svetskim ratom bavi jer (i dalje) živimo u društvu koje neprestano zaboravlja ili izvrće svoju prošlost. Pored stripova, u knjizi se nalaze i dva posebna teksta. U uvodnom Zograf pojašnjava svoje motive i autorsku poziciju, dok u eseju "Mala porodična istorija" rekonstruiše važne i više nego neobične događaje iz života članova svoje porodice tokom ratnih godina, ističući to kao lični razlog koji ga dodatno podstiče da se uporno vraća ovoj temi.Izvor: Tanjug</article>

To je zbirka 30 stripova našeg čuvenog strip autora koja iz specifičnih perspektiva osvetljava zbivanja tokom Drugog svetskog rata u Srbiji, ali i širom sveta: od Banata i Bavarske, preko Bora i Minhena, do Rima i San Franciska.&nbsp;
Kao i mnogo puta do sada, Zograf je svoje pričao otkrivao iz privatnih beležnica, pisama i razglednica koje je nalazio kod prodavca na buvljim pijacama, praveći zatim od tog materijala nezaboravna strip dela.
&nbsp;Zbirku otvara verovatno najpotresniji strip - "Pisma Hilde Dajč" &nbsp;o sudbini 20-godišnje jevrejske studentkinje arhitekture i bolničke volonterke, koja je 1942. stradala u kamionu dušegupki na putu iz logora Sajmište ka masovnoj grobnici u Jajincima.
&nbsp;Epizoda "O borskoj beležnici" bavi se životom mađarskog pesnika Mikloša Radnotija na prinudnom radu u rudnicima na istoku Srbije.&nbsp;
"Na selima u zimske večeri pevaju" se nove pesme čiji je repertoar vrlo bogat govori o Politikinoj reportaži iz zime ?41. o onome što ćemo kasnije upoznati kao novokomponovanu narodnu muziku.&nbsp;
&nbsp;Događaji iz najstarijeg srpskog dnevnika su tema i stripa "6. 4. 1941." Tmurna ratna svakodnevica opisana je i kroz priče o novinama "Ilustrovana nedelja", koje su izlazile pod mađarskoj okupacijom u Novom Sadu, ili o "Novom vremenu" u Beogradu, partizanskim listovima "Put slobodi" i "Pioniri", nemačkom "Signalu", ali i stripovima kao što su "Beležnica jednog skauta" ili čak "Ratni dani u Bavarskoj".&nbsp;
"Saobraćajni test" je nastao iz beležnice Proveri samog sebe namenjene vozačima kamiona Trećeg rajha.
&nbsp;"Pančevo 22. 04. 1941." bavi se monstruoznim nacističkim streljanjem civila u ovom gradu koje je autor rekonstruisao po jednoj VHS reportaži sa nemačke televizije iz "97", a "Mreže" su posvećene zbirci poezije "Pesme iz dnevnika zarobljenika broj 60211", koju je beogradski nadrealista Milan Dedinac objavio 1947, nakon povratka iz konc logora u Šleskoj.&nbsp;
"Zaboravljeni pesnik" skida prašinu sa uspomene na Radomira Prodanovića, a "Beleške iz Amerike" bave se impresijama Vladimira Dedijera sa konferencije UN-a u San Francisku proleća "45. godine.
&nbsp;"I-38" potiče iz arhive Gestapoa, a reč je o tragičnoj sudbini mladog časovničara Aleksandra Ignjatovića, koji je svom šefu rekao: "Vi ćete izgubiti ovaj rat."
Taj folksdojčer ga je onda prijavio policiji kojoj je naš junak od reči do reči sve to i ponovio: "Vi ćete izgubiti ovaj rat, a sada se pravite važni"
Petodelna "Radoslavljeva priča" dostojna je filmske ekranizacije na kojoj bi joj pozavideo i Forest Gamp.&nbsp;
Taj hrabri štamparski radnik, fudbaler, trgovac, avanturista, vojnik, konobar i spasilac opisivao je svoj put od 1915. sve do 1944. godine, kada se zapis o njegovom uzbudljivom životu prekida na pola rečenice: "Otac mi je govorio: sine, pomogni drugome, i eto, ja sam uvek tako činio, pomagao sam, udelim i siromahu, razume se, ako im..."
Najpoznatiji istorijski događaj prošlog veka dugo je već jedna od centralnih tema u Zografovom opusu, sagledan kroz živote i iskustva pojedinaca koje "zvanična istoriografija nije primećivala2.&nbsp;
Naglašavajući kako "crta čoveka koji se suprotstavlja", on kaže da da se Drugim svetskim ratom bavi jer (i dalje) živimo u društvu koje neprestano zaboravlja ili izvrće svoju prošlost.&nbsp;
Pored stripova, u knjizi se nalaze i dva posebna teksta. U uvodnom Zograf pojašnjava svoje motive i autorsku poziciju, dok u eseju "Mala porodična istorija" rekonstruiše važne i više nego neobične događaje iz života članova svoje porodice tokom ratnih godina, ističući to kao lični razlog koji ga dodatno podstiče da se uporno vraća ovoj temi.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Saša Rakezić/Aleksandar Zograf. Foto: BETAPHOTO/Luka Knezevic - Strika/Galerija Remont

Popbooks objavio "Priče iz Drugog rata" Aleksandra Zografa