<article>"Od kako smo najavili da će poverenik izdavati prekršajne naloge ovlašćenim licima organa vlasti za postupanje po zahtevima, a kada nema ovlašćenih lica onda direktno rukovodiocu organa vlasti - taj procenat je opao", istakao je poverenik uoči panel-diskusije o praćenju sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.On očekuje da će taj procenat da se dalje smanjuje jer je izdato nekoliko stotina prekršajnih naloga i do sada je naplaćeno nekoliko miliona dinara kazne."Kazna je 30.000 dinara, ali po pravilima o prekršajnom nalogu, vi možete u roku od osam dana platiti pola tog iznosa i onda ste se rešili vođenja sudskog postupka i druge polovine kazne", kazao je Marinović o ustanovama koje krše propis.Naveo je da oko 90 odsto svih žalbi na organe vlasti zbog nezadovoljstva postupanjem po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podnose građani, zatim slede novinari, udruženja građana, ali žale se i sami organi vlasti."Najviše žalbi se podnosi protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, ali se ne može na osnovu toga zaključiti da su najzatvoreniji. Procentualno gledano, neka ministarstva više ne postupaju ili ne udovoljavaju građanima na zahteve od MUP-a Srbije", rekao je Marinović.Upozorio je da se nedavno pojavio jedan novi vid zloupotrebe prava."Pojavljuju se i građani sa advokatima u nameri da naplate advokatske troškove, pa ne podnose zahtev na primer skupštini grada i traže nešto, nego podnesu zahtev s tipskim pitanjem svim skupštinama u gradovima i opštinama u Srbiji, dobrim delom nadajući se da niko neće postupati po tom zahtevu, da bi mogli da naplate troškove žalbe zbog nepostupanja", izneo je Marinović.Dodao je da su zahtevi novinara uglavnom škakljiviji za organe vlasti i "više pogađaju u metu", a da je naviše žalbi povereniku bilo tokom korona virusa."To su bile informacije koje su interesovale sve: kako se nabavljaju respiratori, ostali lekovi, maske, koliko ima prostora u bolnicama, koliko je bilo zaraženih i preminulih. Novinari imaju potrebu za informacijama koje su zaista od interesa za javnost i koja su u tom trenutku aktuelna", istakao je Marinović.Podsetio je da su se novinarski zahtevi jedno vreme odnosili i na informacije koje su se ticale ugrožavanje životne sredine.Izvor: Beta</article>

"Od kako smo najavili da će poverenik izdavati prekršajne naloge ovlašćenim licima organa vlasti za postupanje po zahtevima, a kada nema ovlašćenih lica onda direktno rukovodiocu organa vlasti - taj procenat je opao", istakao je poverenik uoči panel-diskusije o praćenju sprovođenja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
On očekuje da će taj procenat da se dalje smanjuje jer je izdato nekoliko stotina prekršajnih naloga i do sada je naplaćeno nekoliko miliona dinara kazne.
"Kazna je 30.000 dinara, ali po pravilima o prekršajnom nalogu, vi možete u roku od osam dana platiti pola tog iznosa i onda ste se rešili vođenja sudskog postupka i druge polovine kazne", kazao je Marinović o ustanovama koje krše propis.
Naveo je da oko 90 odsto svih žalbi na organe vlasti zbog nezadovoljstva postupanjem po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, podnose građani, zatim slede novinari, udruženja građana, ali žale se i sami organi vlasti.
"Najviše žalbi se podnosi protiv Ministarstva unutrašnjih poslova, ali se ne može na osnovu toga zaključiti da su najzatvoreniji. Procentualno gledano, neka ministarstva više ne postupaju ili ne udovoljavaju građanima na zahteve od MUP-a Srbije", rekao je Marinović.
Upozorio je da se nedavno pojavio jedan novi vid zloupotrebe prava.
"Pojavljuju se i građani sa advokatima u nameri da naplate advokatske troškove, pa ne podnose zahtev na primer skupštini grada i traže nešto, nego podnesu zahtev s tipskim pitanjem svim skupštinama u gradovima i opštinama u Srbiji, dobrim delom nadajući se da niko neće postupati po tom zahtevu, da bi mogli da naplate troškove žalbe zbog nepostupanja", izneo je Marinović.
Dodao je da su zahtevi novinara uglavnom škakljiviji za organe vlasti i "više pogađaju u metu", a da je naviše žalbi povereniku bilo tokom korona virusa.
"To su bile informacije koje su interesovale sve: kako se nabavljaju respiratori, ostali lekovi, maske, koliko ima prostora u bolnicama, koliko je bilo zaraženih i preminulih. Novinari imaju potrebu za informacijama koje su zaista od interesa za javnost i koja su u tom trenutku aktuelna", istakao je Marinović.
Podsetio je da su se novinarski zahtevi jedno vreme odnosili i na informacije koje su se ticale ugrožavanje životne sredine.
Izvor: Beta

Prenosimo

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović. Foto: Dragan Milovanović, Služba Poverenika

Poverenik: Najviše žalbi građana zbog ćutanja uprave