Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti: Građani se najviše žale na MUP

Povodom Dana zaštite podataka o ličnosti, u Privrednoj komori Srbije razgovara se o tome da li oni koji rukuju našim podacima ispunjavaju sve zakonske obaveze.

Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović rekao je za RTS da u odnosu na prethodni period na "bolji" način štitimo naše podatke, kao i da se "svest o situaciji u tom delu polako i sigurno menja".

Marinović kaže i da statistika pokazuje da se sve više građana obraća Povereniku. "Želim da tumačim da je to posledica činjenice da su svesniji na koje načine Poverenik može da zaštiti njihova prava. U 2022. godini, imali smo veći broj pritužbi građana i inspekcijskih nadzora koje smo sproveli nad onima koji obrađuju naše podatke", objašnjava Marinović.

Dodaje i da se građani, u svojim pritužbama, najčešće žale na Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Kao rešenja, Marinović navodi da je potrebno menjati Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali i da građani treba da budu "budniji". 

"Poverenik je tu da štiti pravo na zaštitu podataka o ličnosti, ali pre svega građani treba da vode računa o svojim podacima, jer oni su ti koji ih poseduju. To je njihova imovina. Kao što novac ne ostavljate na svakom koraku, ne treba ni podatke", navodi Marinović.

Očekuje da će i sredinom ove godine biti doneta Strategija zaštite podataka o ličnosti.

Apel Poverenika: Čuvati lične podatke

Poverenik Milan Marinović poručio je danas građanima Srbije da čuvaju svoje podatke o ličnosti zato što su oni njihovo "blago vrednije od novca"."Novac dođe pa ode, pa opet dođe i tako redom, a podaci o ličnosti kad se jednom daju lako se može desiti da se više nikada ne povrate", rekao je Marinović na skupu koji je organizovan povodom Dana zaštite podataka o ličnosti, u Privrednoj komori Srbije.  

Marinović je rekao da je obrada podataka o ličnosti sveprisutna u današnje vreme i da ne postoji nijedna oblast života u kojoj nije zastupljena.  On je rekao da trenutak u kome živimo karakteriše razvoj tehnologije do neslućenih granica, super brza digitalizacija na svim poljima života i sveobuhvatna primena veštačke inteligencije. "To su produkti našeg doba, koji su mnogo olakšali i pojednostavili život i učinili ga komfornijim, ali i doneli neke sasvim nove do skoro nepoznate rizike po ostvarenje i zaštitu naših ljudskih prava.Jedan od tih rizika je rizik od narušavanja naše privatnosti, rizik od nezakonite obrade i zloupotrebe naših podataka o ličnosti", rekao je Marinović.  

On je naveo da se poverenici širom sveta suočavaju sa istim problemom, a to je kako da zaštite podatke o ličnosti građana, a da istovremeno ne budu optuženi da koče razvoj civilizacije. "Bilo bi isuviše prepotentno i nerealno očekivati da smo u stanju da sprečimo upotrebu modernih tehnologija kako bi zaštitili podatke o ličnosti.Takva bitka bi unapred bila izgubljena zato što na drugoj strani stoje ogromni kapital, veliki resursi i moć kakvom mi ne raspolažemo.Ako već ne možemo da sprečimo obradu naših podataka upotrebom sve razvijenijih tehnoloških dostignuća, onda makar možemo da sprečimo zloupotrebu naših podataka koji se obrađuju i sve više će se, kako vreme bude odmicalo, obrađivati na sofisticiran nama nevidljiv način", rekao je on.  

On je rekao da je posao poverenika da pokušaju da pomire naizgled nepomirljivo, a to je razvoj tehnologije i sveobuvatno uvođenje digitalizacije i upotrebu veštačke inteligencije, sa jedne strane, i zaštitu podataka o ličnosti sa druge strane.  Da bi to uspešno ostvarili, kako je rekao Marinović, potrebno je da budu zadovoljeni minimalni kriterijumi kao neophodni uslovi za bezbednu obradu podataka o ličnosti, a to su balans, oprez, kontrola i sigurnost. On je istakao da mora da se obezbedi strogo kontrolisan pristup podacima o ličnosti.  

Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre rekao je da su "podaci postali nova valuta sveta koja je u rangu nafte, zlata ili kripto valuta".  "Ova valuta se tiče direktno ljudi.Podaci o kojima govorimo su otisak naše privatnosti, bezbednosti, ličnosti i opasno je ukoliko se ugroze", ocenio je Žiofre.  On je rekao da su podaci "nafta digitalne ekonomije", kao i da su "zahtevi za privatnošću sve glasniji" ne samo kada su pitanju građani, potrošači, već i preduzeća, jer imaju potrebu da se osećaju bedzbednim kada su u pitanju lični podaci.  Žiofre je rekao da je to bitno i za Srbiju zato što je njeno poslovanje blisko povezano sa tržištem EU i ocenio da je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti "prvi korak u praksi koji će učiniti da Srbija bude pouzdan partner EU".  On je rekao da zaštita ličnih podataka treba da se uključi u nacrte novih zakona i bude u skladu sa standardima EU.  

Šef Misije OEBS u Srbiji Jan Bratu rekao je da se nada da će "domaća strategija za zaštitu ličnih podataka biti solidna baza za buduću regulaciju te oblasi u domenu onlajn zaštite podataka i video nadzora iz perspektive zaštite tih podataka".  On je rekao da regulatorni okvri mora da obezbedi da lični podaci koje koriste digitalne platforme budu adekvatno zaštićeni. 

Izvor: RTS, FoNet