<article>Glavni zahtevi demonstranata 9. marta 1991. godine bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun Srpskog pokreta obnove i drugih opozicionih stranaka. Na zabranjeni miting na Trg Republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu.  Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je tada prvi put nazvana "TV Bastilja". Oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija, a lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, čija im je vrata otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović.  Dok su se sa terase Narodnog pozorišta obraćali demostrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima i konjicom. Demonstranti su pružali žestok otpor, zbog čega su počeli sukobi sa policijom.  Povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović, a nešto kasnije policija je upotrebila vatreno oružje i ubila sedamnaestogodišnjeg Branivoja Milinovića. Vlast je kasnije tokom dana izvela tenkove na beogradske ulice, uhapšen je lider SPO Vuk Drašković i zabranjen rad televizije Studiju B i Radija B92.  Milošević je demonstarnte nazvao "snagama haosa i bezumlja". Odgovor na silu stigao je sledećeg dana, jer su iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi krenuli studenti, i tada su počeli višednevni protesti nazvani "plišana revolucija".  Posle nekoliko dana protesta usvojeni su zahtevi, smenjeno je rukovodstvo RTV Beograd, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, B92 i Studio B nastavili su rad, a iz zatvora je pušten Vuk Drašković. Izvor: FoNet</article>

Glavni zahtevi demonstranata 9. marta 1991. godine bili su smena generalnog direktora i četiri urednika Radio-televizije Beograd zbog teških optužbi i uvredljivih komentara na račun Srpskog pokreta obnove i drugih opozicionih stranaka.&nbsp;
Na zabranjeni miting na Trg Republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu. &nbsp;
Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije, koja je tada prvi put nazvana "TV Bastilja".&nbsp;
Oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija, a lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, čija im je vrata otvorila tadašnja upravnica Vida Ognjenović. &nbsp;
Dok su se sa terase Narodnog pozorišta obraćali demostrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima i konjicom.&nbsp;
Demonstranti su pružali žestok otpor, zbog čega su počeli sukobi sa policijom. &nbsp;Povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici poginuo je policajac Nedeljko Kosović, a nešto kasnije policija je upotrebila vatreno oružje i ubila sedamnaestogodišnjeg Branivoja Milinovića.&nbsp;
Vlast je kasnije tokom dana izvela tenkove na beogradske ulice, uhapšen je lider SPO Vuk Drašković i zabranjen rad televizije Studiju B i Radija B92. &nbsp;Milošević je demonstarnte nazvao "snagama haosa i bezumlja".&nbsp;
Odgovor na silu stigao je sledećeg dana, jer su iz Studentskog grada ka Terazijskoj česmi krenuli studenti, i tada su počeli višednevni protesti nazvani "plišana revolucija". &nbsp;
Posle nekoliko dana protesta usvojeni su zahtevi, smenjeno je rukovodstvo RTV Beograd, ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku, B92 i Studio B nastavili su rad, a iz zatvora je pušten Vuk Drašković.&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

Neredi na demonstracijama protiv Slobodana Miloševića 9. marta 1991. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Pre 33 godine održane prve masovne demonstracije protiv Miloševićevog režima