Makron večeras stiže u Beograd: EU potrebna snažna i demokratska Srbija

Makron, koji u Beograd treba da sleti oko 18.00, večeras će imati sastanak sa Vučićem, koji će mu prethodno prirediti svečani doček ispred Palate "Srbija".

Posle sastanka Makrona i Vučića, predstavnici Srbije i Francuske potpisaće više bilateralnih dokumenata u prisustvu dvojice lidera.

Makron će sutra u Novom Sadu posetiti Galeriju Matice srpske i održati govor na Forumu o mladima i veštačkoj inteligenciji, a na kraju posete Srbiji otkriće ploču povodom završetka radova na modernizaciji beogradskog aerodroma "Nikola Tesla".

Jelisejska palata je saopštila da će Makron u Beogradu potvrditi podršku evropskim integracijama Srbije i da će njegova poseta biti prilika da sa Vučićem razgovara i o ekonomiji, zdravstvu, energetici, kulturi i veštačkoj inteligenciji.

Očekuje se da Makron i Vučić razgovaraju o podršci Francuske Srbiji u tranziciji ka zelenoj ekonomiji, o učešću francuskih kompanija u gradnji metroa u Beogradu, o beogradskom aerodromu i drugim temama.

Jedna od važnijih tema susreta biće nastojanje Srbije da kupi francuske višenamenske borbene avione "rafal", o čemu su dve strane razgovarale i u aprilu, tokom Vučićeve posete Parizu.

Dan pred dolazak Makrona, Vučić je za RTS rekao da "još nije sve završeno" kada je reč o kupovini aviona "rafal", navodeći da prepreka više nije cena, već određene garancije.

"To bi bila velika stvar za nas, jer bi značila ogroman napredak u borbenoj gotovosti i vojnoj moći Srbije. Mi nigde ne izazivamo probleme, niti to planiramo. Želimo samo da sačuvamo svoju zemlju, a time bi Srbija bila mnogostruko jača. Imamo još jednu stvar oko koje nismo saglasni. Nije to više pitanje cene, to je pitanje određenih garancija. Oko toga se mučimo već četiri dana", kazao je Vučić.

Vučić je kazao da je u pitanju ugovor koji bi mogao da iznosi nekoliko milijardi evra, ali nije precizirao o kom broju aviona je reč.

"Većina naših aviona, ako ne i svi, svi naši avioni presretači i svi naši borbeni avioni došli su iz Rusije. Sada moramo da promenimo navike i sve ostalo da bismo pripremili našu vojsku", naveo je.

Vučić je ranije ove nedelje rekao da Srbija radi i na postizanju sporazuma sa francuskom elektrokompanijom kako za 10 godina ne bi imala problema sa električnom energijom.

Upitan da prokomentariše tvrdnje da poseta Makrona Srbiji znači postizanje dogovora o skladištenju nuklearnog otpada u Srbiji, Vučić je rekao da "ne veruje da je bilo ko naivan da u to poveruje".

"O tome se nije razgovaralo, mi imamo zakone koji to sprečavaju", naveo je Vučić.

Jedna od tema razgovora trebalo bi da bude i pitanje Kosova. Upitan da li očekuje promenu situacije sa glavnim mostom na Ibru posle posete Makrona, Vučić je rekao da su stavovi Francuske, SAD i drugih "čvrsti po tom pitanju".

"Ali ono što je za nas važno, to je da sa Makronom razgovaramo o veoma bitnim pitanjima. Ići će u posetu Šnajderu, što znači poziv na saradnju u oblasti inovacija, nauke, tehnologije, veštačke inteligencije i dolazak novih francuskih investitora. Obići će ono što je važno na aerodromu (u Surčinu) koji postaje najveći vazdušni hab u ovom delu Evrope", rekao je Vučić.

Kada je 8. i 9. aprila boravio u Parizu, Vučić je ispred Jelisejske palate hvalio Makrona, ali je i osporio njegove navode da su i Beograd i Priština "ponešto učinili" u dijalogu, navodeći da kosovske vlasti nisu učinile ništa.

"Došao sam da razgovaram sa vama o svim važnim pitanjima, biću otvoren u četiri oka i neću o tome da govorim pred kamerama, ali nešto moram da kažem pred kamerama jer ste, poštovani gospodine predsedniče i dragi prijatelju, rekli da su obe strane ponešto učinile, vezano za Beograd i Prištinu. Nisu obe strane učinile, jedna strana nije učinila ništa", rekao je Vučić Makronu uoči sastanka 8. aprila.

Kada je dočekao Vučića u Francuskoj, Makron je rekao da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i "nigde drugde". On je pozvao i Beograd i Prištinu da "svako uradi svoj deo posla" radi napretka u procesu normalizacije odnosa.

Francusko-srpski odnosi su prolazili kroz različite faze, a obe strane ih danas opisuju kao prijateljske.

Srbija i Francuska imaju razvijenu ekonomsku saradnju. Više od 80 odsto francuskih investicija na Zapadnom Balkanu je u Srbiji. Srbija sa Francuskom godišnje razmeni robu i usluge vredne više od dve milijarde evra. U Srbiji posluje više od 100 francuskih kompanija koje zapošljavaju oko 12.000 radnika.

Vučić i Makron su se poslednji put sreli uoči ceremonije otvaranja Olimpijskih igara u Parizu, na prijemu u Jelisejskoj palati koji je predsednik Francuske priredio za brojne svetske lidere.

Makron je prvi put bio u zvaničnoj poseti Srbiji u julu 2019. godine kada su dve zemlje obeležile 180 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa.

"Francuska vas voli kao što ste vi voleli nju", kazao je tada Makron na srpskom jeziku građanima okupljenim na Kalemegdanu.

Makron i Vučić su tada otkrili obnovljeni Spomenik zahvalnosti Francuskoj za pomoć koju je ta zemlja pružila Srbiji u Prvom svetskom ratu.

Makron: EU potrebna snažna i demokratska Srbija

Predsednik Francuske Emanuel Makron poručio je u četvrtak 29. avgusta, povodom ponovnog dolaska u Beograd, da je Evropskoj uniji (EU) potrebna snažna i demokratska Srbija, koju je pozvao da se odlučno angažuje u pristupanju EU i da odustane od politike balansiranja između velikih sila.

"Danas ponovo dolazim u Srbiju sa jednostavnom porukom: EU i njenim zemljama članicama potrebno je da imaju jednu snažnu i demokratsku Srbiju u svom okrilju i Srbiji je potrebna jedna snažna i suverena EU da brani i promoviše svoje interese, uz poštovanje svog identiteta", naveo je Makron u poruci građanima Srbije, koja je objavljena u današnjim izdanjima Politike i Danasa. 

Ističući davnašnje prijateljstvo dve zemlje, kao i unapređenje odnosa, razmene i partnerstava od prethodne posete Srbiji pre pet godina, Makron je naglasio i da je bliskost Srbije i EU već snažna, ali je ukazao da, uprkos tome, "perspektiva pristupanja EU ne privlači onoliko koliko bi trebalo dok se, u pozadini, mešaju zabrinutosti i zamor, posebno u vezi sa ritmom pristupnih pregovora". 

Ponekad postoji, dodao je, i vrsta resantimana pa čak i nepoverenja u vezi sa EU, koji svoj izvor imaju u novijoj istoriji i u sukobljenim ili konfliktnim sećanjima. 

"Srbija naravno pripada Evropi svojom geografijom ali više od toga pripada joj svojom istorijom; istorijom jednog ponositog naroda koji ima snažan identitet od koga nikada nije odustao. Danas su razmene mnogo bogatije sa zemljama EU nego sa bilo kojom drugom zemljom ili skupinom zemalja", naveo je Makron i poručio da je vreme da "zajedno bez ostrašćenosti sagledamo istoriju da ne bi više predstavljala prepreku, što ona danas još uvek jeste, između nas i, još i više, između zemalja regiona koje su sve pozvane da budu zajedno u okrilju EU". 

Prema njegovom mišljenju, istoričari i zemalja članica EU i zemalja kandidata bi verovatno mogli da pomognu na tom putu angažujući se u kolektivnom radu na tome. 

Ali, kako je dodao, tu postoji jedna druga stvar: Srbija, s pravom uverena u posebnost svoje sudbine i ponekad očvrsla od izazova koje je ona pred nju stavljala, ne treba da se plaši za svoj identitet i svoju suverenost ulaskom u EU. 

"Ta bolna sećanja kao ni te zapitanosti ne treba da odvraćaju građane Srbije od onog što je očigledno: njihovo mesto je u Evropi, uz Francusku – kojoj nije ništa manje stalo nego Srbiji do osobenost svoje istorije i kulture – u toj zajednici koja je jedino mesto u kome ćemo moći zaista da branimo vrednosti koje su nam zajedničke", poručio je Makron. 

Makron je istakao da Srbija u potpunosti ima svoje mesto u okrilju EU, kao "velika centralna zemlja ovog regiona koja je sposobna ne samo da bude glavni graditelj budućnosti pomirenja i saradnje", već, ako to želi, i snaga inspiracije i pokretačka snaga. 

Ukazao je i na okvir koji nudi Evropska politička zajednica za pokretanje zajedničkih inicijativa, napominjući da će naredni samit na jesen u Mađarskoj u tom smislu biti značajan. 

Apelujući na snažnije angažovanje Srbije u procesu pristupanja EU, Makron je ukazao i na pogubnost politike balansiranja među silama. 

"Kada je rat, još jednom, ponovo izbio na našem kontinentu, iniciran od strane Rusije koja u Ukrajini sledi brutalan plan osvajanja, ideja da Srbija može da traži svoj put u večitoj igri balansiranja između sila koje će u njoj videti samo piona za žrtvovanje na šahovskoj tabli samo je iluzija: samo u okrilju EU – unije suverenih država koje dele istu viziju svoje budućnosti, Srbija će moći da ostane Srbija", poručio je Makron. 

Uveren da Srbija, poput Francuske, teži ka nezavisnosti i suverenosti koje" samo EU, posedujući sredstva svoje strateške autonomije može da joj pruži", Makron je naveo da tu stratešku autonomiju treba zajedno izgraditi obezbeđujući sebi sredstva za osiguranje bezbednosti i jačajući saradnju u odbrani. 

"Ali ćemo je takođe izgraditi u oblasti industrije u svim sektorima gde moramo da se ujedinino kako bismo bili otporniji u odnosu na bespoštednu međunarodnu utakmicu, u oblasti kritičnih sirovina, lekova, veštačke inteligencije na primer. Tu takođe Srbija ima ključnu ulogu u okviru jedne proširene i ojačane EU", poručio je Makron. 

Francuski predsednik naveo je i da je pitanje koje se postavlja Srbiji, ali i svim drugim Evropljanima u ovom trenutku, i to još više nego pitanje o neophodnom održavanju ujedinjenog fronta protiv Rusije, jeste pitanje o tipu društva u kojem će sutra hteti da živi omladina. 

Uveren da će mladi u Srbiji imati isti odgovor kao i mladi u Francuskoj, Makron je naveo da za građane Francuske, kao i za građane drugih država članica i uskoro za građane Srbije, EU jeste i ostaće "jedna od najčvršćih brana protiv populizma, demagogije i ekstrema, kao i jedinstveni prostor ekonomskog prosperiteta" i ima kapacitet da bude relevantna naspram konkurenata u globalizaciji. 

"Evropska povelja o ljudskim pravima, evropski ugovori koje su slobodnom voljom usvojile države članice, evropske pravosudne instance zadužene za njihovu primenu danas predstavljaju osnovu koja štiti prava. Jer smo mi zajedno gradili već gotovo 70 godina demokratiju na nivou kontinenta na čvrstim osnovama koje isključuju povratak pogubnih nacionalističkih refleksa", istakao je Makron. 

Posebno se osvrćući na pitanje Kosova, francuski predsednik naglasio je važnost poštovanja Ohridskog sporazuma. 

"Godine 2019, kada sam govorio o pitanju Kosova, govorio sam o neophodnoj hrabrosti da bi se došlo do kompromisa. Uvereni da ta hrabrost postoji u Srbiji mi smo sa Nemačkom i našim evropskim partnerima, uz podršku Sjedinjenih Američkih Država, hteli da pomognemo regionu da izbegne da se ređaju unilateralni potezi, neodmerene izjave, podizanje tenzija čije su glavne žrtve ljudi koji žive na terenu posebno srpska manjina na Kosovu", naveo je Makron. 

Makron je istakao da put koji je predložila EU ka neophodnoj normaliziciji "čuva suštinu: mogućnost za Srbe da žive na Kosovu uz poštovanje zakona ali ne odričući se svog identiteta ni svojih prirodnih veza sa Srbijom; ali takođe i postojanje garancija koje se tiču očuvanja srpskog kulturnog i verskog nasleđa". 

"Ovaj put je trasiran: sve što usporava napredak na tom putu ide na uštrb ljudi koji tamo žive. Uveren sam da je ovaj kompromis u skladu sa interesima Srbije i, uz svo sagledavanje snažnih osećanja Srba po tom pitanju, poštujući ih, pozivam Srbiju i pozivam mlade u Srbiji da izaberu mir i da izaberu budućnost", naveo je Makron i dodao da će lično ostati angažovan i da je siguran da će i EU u celini na sprovođenju Ohridskih sporazuma, a najpre na uspostavljanju zajednice opština sa srpskom većinom. 

Makron je ponovio da njegova današnja poseta Beogradu, nova etapa bilateralne saradnje i stvarno strateško partnerstvo koje grade dve zemlje, te apel koji je uputio za odlučno angažovanje Srbije u pristupanju EU - sve to čini poruku poverenja u zajedničku budućnost i najbolji način da se neguje i produbljuje dragoceno prijateljstvo Srbije i Francuske.

Francuski mediji: Makron u Srbiji usred političke nesigurnosti u Francuskoj

Francuski mediji prenose da predsednik Francuske Emanuel Makron (Emmanuel Macron) danas i sutra boravi u poseti Srbiji uz ocenu da ta poseta dolazi u osetljivom trenutku za Francusku usred političke nesigurnosti i traganja za premijerom i novom vladom.

List Parizijen (Le Parisien) preneo je da, usred političke krize, Makron danas i sutra "beži u Srbiju" gde je moguće sklapanje ugovora o prodaji 12 aviona "Rafal".

"Kad stvari zaguste u Parizu, predsednik (Makron) putuje i bira međunarodnu scenu, svoju rezervisanu oblast. Posebno rezervisanu, ako putovanje završi potpisom velikih ugovora. To bi trebalo da bude slučaj sa Srbijom, gde će ga primiti tamošnji predsednik Aleksandar Vučić", ocenio je list.

Pariski dnevnik je dodao da Vučić planira kupovinu 12 aviona "Rafal" kako bi obnovio "flotu starih postsovjetskih Migova".

List Liberasion (Liberation) piše danas da Makron "ide na poslovno putovanje u Srbiju gde će se sastati sa nacionalnističkim i populističkim predsednikom Vučićem".

"Uprkos kršenju ljudskih prava i bliskosti srpskih vlasti Moskvi, prodaja 12 'Rafala' trebalo bi da bude ozvaničena", preneo je list.

Portal Sid uest (Le Sud Ouest) ocenio je da iako je Francuska ostala diskretna o prodaji aviona i ugovoru vrednom tri milijarde evra, "to nije slučaj sa Srbijom, koja ističe važnost tog projekta".

List Mond (Le Monde) ima sličnu ocenju navodeći da uprkos "velikog opreza Jelisejske palata o temi prodaje aviona usred političke krize u Francuskoj, očekuje se konkretizacija ugovora sa Beogradom, inače poznatom po bliskim vezama sa Moskvom".

Sajt Se njuz (C News) prenosi da Vučić, koji je na vlasti od 2012. godine, ne krije svoje simpatije prema ruskom predsednikom Vladimiru Putinu.

"Pored toga, Srbija i Kina su u maju potpisale sporazum o gradnji zajedničke budućnost, čime je ta balkanska zemlja prva u Evropi koja je sklopila takvo partnerstvom sa Pekingom", naveo je taj francuski sajt.

Radio Frans enternasional (RFI) je ocenio da je "Makronov tajming za posetu Srbiji iznenađujući, jer dolazi usred konsultacija za izbor novog premijera".

Makron stiže danas posle podne u dvodnevnu posetu Srbiji, gde će posle sastanka sa Vučićem biti potpisano više bilateralnih dokumenata.

Izvor: Beta, FoNet