<article>"Mihail Sergejevič Gorbačov preminuo je sinoć posle teške i duge bolesti", saopštila je moskovska Centralna klinička bolnica. Gorbačov je okončao Hladni rat bez krvoprolića, ali nije uspeo da spreči raspad Sovjestskog saveza, prenosi agencija Rojters na svom sajtu. Poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov sklopio je sporazume o smanjenju oružja sa SAD i partenrstvo sa Zapadnim silama da ukloni Gvozdenu zavesu koja je podelila Evropu od Drugog svetskog rata, što je dovelo do ponovnog ujedinjenja Nemačke.<figure><amp-img width="1992" height="1494" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022083108088_c8d6214e3e6569eda37b3e0bd3ebcee96987f3b2c8eba40035521714f298a00e.jpg"></amp-img><figcaption>Mihail i Raisa Gorbačov. Foto: Beta/AP Photo/Laurent Rebours</figcaption></figure>Kada je došao na vlast 1985. Gorbačov je pokrenuo talas političkih i ekonomskih reformi čiji cilj je modernizovanje i demokratizacija Sovjetskog saveza suočenog sa teškim krizama, prenosi Frans pres. Kao zagovornik politike približavanja Zapadu dobio je 1990. Nobelovu nagradu za mir. Bio je predsednik Sovjetskog Saveza između 1990. i 1991, i konačno je morao da podnese ostavku 25. decembra 1991, što je dovelo do kraja SSSR-a. Kada su prodemokratski protesti zahvatili komunističke zemlje sovjetskog bloka u istočnoj Evropi 1989. godine on se uzdržao od upotrebe sile, za razliku od drugih vođa Kremlja koji su slali tenkove da uguše pobune u Mađarskoj 1956. i u Čehoslovačkoj 1968. Protesti su podstakili aspiracije ka autonomiji u 15 republika Sojvetskog Saveza koji se haotično raspao tokom naredne dve godine. Gorbačov je bezuspešno pokušavao da spreči taj raspad.<figure><amp-img width="3000" height="1986" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022083108088_3a6f197e960107e8796cb7f9b00b16b0206b3a68639d519cf2ad0082cb55cf3d.jpg"></amp-img><figcaption>Mihail Gorbačov i Ronald Reagan. Foto: Beta/AP Photo/Scott Stewart</figcaption></figure>Kada je postao generalni sekretar sovjetske komunističke partije 1985. sa samo 54 godine rešio je da revitalizuje sistem uvođenjem ograničenih političkih i ekonomskih sloboda, ali su njegove reforme izmakle kontroli, preneo je Rojters. Njegova politika "glasnosti" dozvolila je do tada nezamislivu kritiku partije i države ali takođe je okuražila nacionaliste koji su počeli da se zalažu za nezavisnost u baltičkim republikama Letoniji, Litvaniji i Estoniji i drugde. Mnogi Rusi nikad nisu oprostili Gorbačovu za previranja koja su reforme podstakle smatrajući da je pad njihovog životnog standarda koji je usledio suviše viosoka cena za demokratiju.Izvor: Beta</article>

"Mihail Sergejevič Gorbačov preminuo je sinoć posle teške i duge bolesti", saopštila je moskovska Centralna klinička bolnica. Gorbačov je okončao Hladni rat bez krvoprolića, ali nije uspeo da spreči raspad Sovjestskog saveza, prenosi agencija Rojters na svom sajtu. Poslednji sovjetski predsednik Mihail Gorbačov sklopio je sporazume o smanjenju oružja sa SAD i partenrstvo sa Zapadnim silama da ukloni Gvozdenu zavesu koja je podelila Evropu od Drugog svetskog rata, što je dovelo do ponovnog ujedinjenja Nemačke.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022083108088_c8d6214e3e6569eda37b3e0bd3ebcee96987f3b2c8eba40035521714f298a00e.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="2022083108088_c8d6214e3e6569eda37b3e0bd3ebcee96987f3b2c8eba40035521714f298a00e" data-rendition-name="original" width="1992" height="1494" loading="lazy" alt="Mikhail Gorbachev, Raisa Gorbacheva"> <figcaption>Mihail i Raisa Gorbačov. Foto: Beta/AP Photo/Laurent Rebours</figcaption> </figure>  Kada je došao na vlast 1985. Gorbačov je pokrenuo talas političkih i ekonomskih reformi čiji cilj je modernizovanje i demokratizacija Sovjetskog saveza suočenog sa teškim krizama, prenosi Frans pres. Kao zagovornik politike približavanja Zapadu dobio je 1990. Nobelovu nagradu za mir. Bio je predsednik Sovjetskog Saveza između 1990. i 1991, i konačno je morao da podnese ostavku 25. decembra 1991, što je dovelo do kraja SSSR-a. Kada su prodemokratski protesti zahvatili komunističke zemlje sovjetskog bloka u istočnoj Evropi 1989. godine on se uzdržao od upotrebe sile, za razliku od drugih vođa Kremlja koji su slali tenkove da uguše pobune u Mađarskoj 1956. i u Čehoslovačkoj 1968. Protesti su podstakili aspiracije ka autonomiji u 15 republika Sojvetskog Saveza koji se haotično raspao tokom naredne dve godine. Gorbačov je bezuspešno pokušavao da spreči taj raspad.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/2022083108088_3a6f197e960107e8796cb7f9b00b16b0206b3a68639d519cf2ad0082cb55cf3d.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="2022083108088_3a6f197e960107e8796cb7f9b00b16b0206b3a68639d519cf2ad0082cb55cf3d" data-rendition-name="original" width="3000" height="1986" loading="lazy" alt="Mikhail Gorbachev i Ronald Reagan"> <figcaption>Mihail Gorbačov i Ronald Reagan. Foto: Beta/AP Photo/Scott Stewart</figcaption> </figure>  Kada je postao generalni sekretar sovjetske komunističke partije 1985. sa samo 54 godine rešio je da revitalizuje sistem uvođenjem ograničenih političkih i ekonomskih sloboda, ali su njegove reforme izmakle kontroli, preneo je Rojters. Njegova politika "glasnosti" dozvolila je do tada nezamislivu kritiku partije i države ali takođe je okuražila nacionaliste koji su počeli da se zalažu za nezavisnost u baltičkim republikama Letoniji, Litvaniji i Estoniji i drugde. Mnogi Rusi nikad nisu oprostili Gorbačovu za previranja koja su reforme podstakle smatrajući da je pad njihovog životnog standarda koji je usledio suviše viosoka cena za demokratiju. Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Preminuo Mihail Gorbačov

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation