<article>On je, predstavljajući analizu glavnog ekonomiste Fiskalnog sveta Danka Brčerevića za časopis Kvartalni monitor, rekao da Eurostat radi reviziju na svakih pet godina, a da je Srbija počela da je radi od 2013. godine. "Neuobičajeno je da su u Srbiji sve revizije velike i u istom smeru. Nakon svake revizije BDP se povećava pet do sedam odsto", rekao je Arsić. Dodao je da je rezultat tih revizija od 2013. povećnje BDP-a, zavisno od godine za 15-20 odsto, u odnosu na iznos koji je u realnom vremenu uziman za obračun za plate, penzije, javnog duga... "Ponekad smo i mi, koji smo računali na osnovu podataka RZS, sumnjali zbog podatka da je Srbija imala najveći prihod od poreza na dodatu vrednost u Evropi iako ta stopa nije bila među najvećima", rekao je Arsić. Dodao je da su tražili od statistike da se to proveri, ali da su oni to kategorički odbili, tvrdeći da su podaci tačni. Arsić je rekao da kada se donose odluke na osnovu netačnih podataka da to ima ozbiljne posledice na utvrđivanje ekonomskih politika. "Na osnovu podataka u realnom vremenu 2013. godine javni dug je u BDP-u iznosio 65,4 odsto, a na osnovu sadašnjih podataka 55,1 odsto", rekao je Arsić. Prema reviziji, kako je rekao, nominalno povećanje BDP je 4,6 odsto 2019, do 8,2 odsto u 2023. godini. "Kod stopa rasta nisu velike promene, od 2001. do 2016. uglavnom su smanjivane, a od 2016. do 2023. uglavnom povećavane", rekao je Arsić. Za poslednjih pet godina zbog revizije BDP-a javni dug smanjen je, kako je naveo, za četiri odsto u 2023. godini. Revizijom je, prema njegovim rečima, najviše povećana državna potrošnja, čak za 20 odsto, a kako je rekao država bi morala da zna koliko je potrošila. Dodata vrednost sektora informisanja i komunikacija je u nekim godinama, kako je naveo, povećana za 46 odsto, a učešće u BDP-u sa šest na 8,3 odsto. Arsić je rekao da bi RZS trebalo da objavi publikaciju sa detaljnim promenama po novoj i staroj metodologiji obračuna sa objašnjenjima. Naveo je da je poznato da su stručni kapaciteti u RZS skromni i da bi ih trebalo ojačati visokostručnim kadrovima. Na pitanje da li je Elektroprivreda Srbije na "čvrstim" nogama obzirom na dosadašnje probeleme, Arsić je rekao je njen status poboljšan povećanjem cena električne energije za 30 odsto za domaćinstva za poslednjih godinu dana. "Što se tiče upravljanja EPS-om teško je spolja proceniti, nisu transparentni u radu. Termoelektrane koje proizvode najveći procenat električne energije nisu se pokazale kao pouzdane, bilo je najavljeno otvaranje rudnika, ali nije otvoren, pa se uvozi ugalj. Pouzdanost je svakoko povećalo otvaranje bloka Kostolac 3, u termolektranama u Obrenovcu su zastareli kapaciteti", rekao je Arsić. Dodao je da stabilnu proizvodnju struje može da obezbedi nuklearna elektrana i gasna, ali pitanje je kako se se menjati cena gasa. Na pitanje kako će uticati na Srbiju stagnacija privrede u Nemačkoj i promena ekonomske politike u SAD prema Kini, Arsić je rekao da bi carine uticale negativno na privredu Srbije. "Kriza u Nemačkoj industriji je strukturne prirode, trajaće nekoliko godina jer imaju tehnološki zaostatak, suočavaju se sa problemima skupih energenata, nedostaka radne snage, zelenom agendom. Carinski rat Evrope i Kine bi negativno uticalo na privredu Srbije. Amerika je naterala Srbiju da odustane od saradnje sa kineskom kompanijom Huavej, pogotovo za 5G mrežu. Norveška je morala čak da demontira mrežu", rekao je Arsić. Dodao je da nije isključeno da bi uvođenje carina Evrope prema Kini otežalo poslovanje Železare u Smederevu, ali ne i izvoza bakra iz RTB Bora jer se uglavnom izvozi u Kinu. Pitanje je, kako je rekao, da li će Amerika uvesti carine Kini jer bi to povećalo inflaciju u zemlji, a mogla bi da očekuje i kontramere Evrope.Izvor: Beta </article>

On je, predstavljajući analizu glavnog ekonomiste Fiskalnog sveta Danka Brčerevića za časopis Kvartalni monitor, rekao da Eurostat radi reviziju na svakih pet godina, a da je Srbija počela da je radi od 2013. godine. 
 
"Neuobičajeno je da su u Srbiji sve revizije velike i u istom smeru. Nakon svake revizije BDP se povećava pet do sedam odsto", rekao je Arsić. 
 
Dodao je da je rezultat tih revizija od 2013. povećnje BDP-a, zavisno od godine za 15-20 odsto, u odnosu na iznos koji je u realnom vremenu uziman za obračun za plate, penzije, javnog duga... 
 
"Ponekad smo i mi, koji smo računali na osnovu podataka RZS, sumnjali zbog podatka da je Srbija imala najveći prihod od poreza na dodatu vrednost u Evropi iako ta stopa nije bila među najvećima", rekao je Arsić. 
 
Dodao je da su tražili od statistike da se to proveri, ali da su oni to kategorički odbili, tvrdeći da su podaci tačni. 
 
Arsić je rekao da kada se donose odluke na osnovu netačnih podataka da to ima ozbiljne posledice na utvrđivanje ekonomskih politika. 
 
"Na osnovu podataka u realnom vremenu 2013. godine javni dug je u BDP-u iznosio 65,4 odsto, a na osnovu sadašnjih podataka 55,1 odsto", rekao je Arsić. 
 
Prema reviziji, kako je rekao, nominalno povećanje BDP je 4,6 odsto 2019, do 8,2 odsto u 2023. godini. 
 
"Kod stopa rasta nisu velike promene, od 2001. do 2016. uglavnom su smanjivane, a od 2016. do 2023. uglavnom povećavane", rekao je Arsić. 
 
Za poslednjih pet godina zbog revizije BDP-a javni dug smanjen je, kako je naveo, za četiri odsto u 2023. godini. 
 
Revizijom je, prema njegovim rečima, najviše povećana državna potrošnja, čak za 20 odsto, a kako je rekao država bi morala da zna koliko je potrošila. 
 
Dodata vrednost sektora informisanja i komunikacija je u nekim godinama, kako je naveo, povećana za 46 odsto, a učešće u BDP-u sa šest na 8,3 odsto. 
 
Arsić je rekao da bi RZS trebalo da objavi publikaciju sa detaljnim promenama po novoj i staroj metodologiji obračuna sa objašnjenjima. 
 
Naveo je da je poznato da su stručni kapaciteti u RZS skromni i da bi ih trebalo ojačati visokostručnim kadrovima. 
 
Na pitanje da li je Elektroprivreda Srbije na "čvrstim" nogama obzirom na dosadašnje probeleme, Arsić je rekao je njen status poboljšan povećanjem cena električne energije za 30 odsto za domaćinstva za poslednjih godinu dana. 
 
"Što se tiče upravljanja EPS-om teško je spolja proceniti, nisu transparentni u radu. Termoelektrane koje proizvode najveći procenat električne energije nisu se pokazale kao pouzdane, bilo je najavljeno otvaranje rudnika, ali nije otvoren, pa se uvozi ugalj. Pouzdanost je svakoko povećalo otvaranje bloka Kostolac 3, u termolektranama u Obrenovcu su zastareli kapaciteti", rekao je Arsić. 
 
Dodao je da stabilnu proizvodnju struje može da obezbedi nuklearna elektrana i gasna, ali pitanje je kako se se menjati cena gasa. 
 
Na pitanje kako će uticati na Srbiju stagnacija privrede u Nemačkoj i promena ekonomske politike u SAD prema Kini, Arsić je rekao da bi carine uticale negativno na privredu Srbije. 
 
"Kriza u Nemačkoj industriji je strukturne prirode, trajaće nekoliko godina jer imaju tehnološki zaostatak, suočavaju se sa problemima skupih energenata, nedostaka radne snage, zelenom agendom. Carinski rat Evrope i Kine bi negativno uticalo na privredu Srbije. Amerika je naterala Srbiju da odustane od saradnje sa kineskom kompanijom Huavej, pogotovo za 5G mrežu. Norveška je morala čak da demontira mrežu", rekao je Arsić. 
 
Dodao je da nije isključeno da bi uvođenje carina Evrope prema Kini otežalo poslovanje Železare u Smederevu, ali ne i izvoza bakra iz RTB Bora jer se uglavnom izvozi u Kinu. 
 
Pitanje je, kako je rekao, da li će Amerika uvesti carine Kini jer bi to povećalo inflaciju u zemlji, a mogla bi da očekuje i kontramere Evrope.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Milojko Arsić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU Foto: Insajder

Profesor Arsić: Republički zavod za statistiku revizijom uvećao BDP Srbije

Tagovi: