Profesorka srpskog jezika: Kad god se donose odluke o prosveti, najmanje se konsultuju oni koji u njoj rade

„Imam utisak da ne govorimo istim jezikom i da se najbolje ne razumemo“, navela je profesorka.

Kako objašnjava, smernice koje su prosvetni radnici dobili na početku školske godine, obavezuju da ih sprovedu u delo, jer rade u državnoj službi.

„Ali naravno da postoji opravdan otpor mojih kolega jer mi to radimo tolike godine već. Odgovornost je na celom društvu, ali ono što mene posebno zabrinjava već dugo je ta posvađanost roditelja, dece i mojih kolega koji rade u Ministarstvu prosvete“, kaže Kvas.

Navodi da ne pamti specifičniju školsku godinu, zbog tragedije koja nas je zadesila početkom maja i koju niko nije očekivao.

„Ono što je moje kolege razgnevilo je ta forma na kojoj se insistira stalno od strane Ministarstva, umesto da mi zaista na neki način neke predmete u školi izostavimo, mi stalno dobijamo nekakve nove“, objašnjava Kvas.

Odgovarajući na pitanje šta je danas najvažnije u školstvu – učiti decu gradivu, učiti ih da uče ili učiti ih pravim vrednostima, kaže da je sve podjednako važno i da se to uvek svodi na pojedinačne primere među kolegama, ali o kojima se najmanje priča.

„Malo vremena ostaje za ono što nije gradivo“, navela je profesorka.

Govoreći o novoj slobodnoj nastavnoj aktivnosti „Vrline i vrednosti kao moralni kompas“, kaže da je pitala svoje đake šta o tome misle, a da su rekli da samo pojedine profesore slušaju, da ne čuju druge koji na primer viču, postavljaju imperative. 

„Dakle, vrlo je važno ko će taj predmet predavati u školama“, smatra Kvas.

Kako kaže, škola i danas ima i obrazovnu i vaspitnu ulogu.

Izvor: Insajder