<article>Kao i u prethodnim ciklusima, dokument daje pregled makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike. Pored toga Program ekonomskih reformi daje i pregled glavnih strukturnih izazova za konkurentnost, kao i održiv i inkluzivni rast na centralnom nivou, a strukturne reformske mere, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u 13 oblasti. To su upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i sistem zdravstvene zaštite.   U okviru pomenutih oblasti, identifikovana su tri ključna izazova za konkurentnost, privredni rast i zapošljavanje, što ih svrstvava u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za njihovo rešavanje u narednom trogodišnjem periodu. To su: povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, zatim stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta. Snažna veza između makroekonomskog i fiskalnog okvira i strukturnih reformskih mera je od suštinske važnosti za sveobuhvatnost, koherentnost i kredibilitet programa. S tim u vezi, sve reformske mere uključene u ERP sadrže detalje o njihovim procenjenim troškovima i izvorima finansiranja, dok je sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja ne samo za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, već i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja EU. <h2>Šta predviđa ERP 2023-2025</h2>Ovogodišnjim dokumentom ERP 2023-2025 obuhvaćene su ukupno 22 strukturne reforme, a ključne strukturne reforme usmerene su na to da se mladima omogući olakšana tranzicija na tržište rada i podstakne njihovo zapošljavanje, zatim da se obezbedi dugoročno planiranje i održivost investicija u razvoj mladih talenata kao i da se implementacijom dualnog obrazovanja obezbedi efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i tržišta rada, tehnološke promene i potrebe za novim kompetencijama. Takođe, predviđeno je unapređenje ambijenta za privlačenje radno sposobnog stanovništva, podsticanje cirkularnih migracija i odnosa sa dijasporom, ali i jačanje mehanizama za praćenje migratornih tokova i privlačenje stručne radne snage.   Kako je u prethodnom periodu Srbija ostvarila značajan napredak na međunarodnim listama konkurentnosti u oblasti elektronske uprave što je rezultat brojnih pojednostavljenja i digitalizacije usluga koje javna uprava pruža privredi i građanima, planira se i dalje unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kao višegodišnjeg reformskog procesa koji se, između ostalog, odvija kroz optimizaciju administrativnih postupaka (ukidanjem nepotrebnih ili pojednostavljenjem i digitalizacijom administrativnih postupaka) i daljim procesom digitalizacije.   Predviđeno je i uspostavljanje efikasnijeg nadzora i sistema kontrole poslovanja privrednih subjekata u vlasništvu Srbije, što će omogućiti unapređeni sistem nadzora i efikasnije sprovođenje javnih politika, kao i smanjenje fiskalnih rizika. Osim toga, programom se planira dalji razvoj finansijskih instituta na tržištu kapitala, povećanje atraktivnosti domaćeg tržišta za domaće i strane investitore i aktiviranje tržišta kapitala u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana. Imajući u vidu rastući značaj energetike, programom je, između ostalog, predviđeno unapređenje energetske efikasnosti, povećanje prenosnog kapaciteta, povećanje sigurnosti i pouzdanosti napajanja električnom energijom potrošača, kao i izgradnja novih interkonektivnih dalekovoda.   <h2>Do maja diskusija o dokumentu sa predstavnicima EU</h2>Podsećanja radi, proces koordinacije ekonomskih politika u okviru koga Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period, predstavlja najviši nivo saradnje Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima.   U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Rebulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok je poseban aneks dokumenta sačinjen na osnovu konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, obavljenih tokom samog procesa izrade dokumenta.   ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine, kada će sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.Izvor: Tanjug</article>

Kao i u prethodnim ciklusima, dokument daje pregled makro-ekonomske, fiskalne i monetarne politike. Pored toga Program ekonomskih reformi daje i pregled glavnih strukturnih izazova za konkurentnost, kao i održiv i inkluzivni rast na centralnom nivou, a strukturne reformske mere, u skladu sa smernicama Evropske komisije, organizovane su u 13 oblasti. 	
To su upravljanje javnim finansijama, zelena tranzicija, digitalna transformacija, poslovno okruženje i smanjenje sive ekonomije, istraživanje, razvoj i inovacije, reforme u oblasti ekonomskih integracija, reforme energetskog tržišta, reforme transportnog tržišta, poljoprivreda, industrija i usluge, obrazovanje i veštine, zapošljavanje i tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija i sistem zdravstvene zaštite. &nbsp;	U okviru pomenutih oblasti, identifikovana su tri ključna izazova za konkurentnost, privredni rast i zapošljavanje, što ih svrstvava u prioritetne i podrazumeva jasnu posvećenost za njihovo rešavanje u narednom trogodišnjem periodu. To su: povećanje zaposlenosti, posebno mladih, žena i osetljivih grupa i socijalna zaštita od siromaštva, zatim stvaranje poslovnog ambijenta povoljnijeg za investicije kao i ozelenjavanje energetskog sektora i potpuno otvaranje energetskog tržišta. 	
Snažna veza između makroekonomskog i fiskalnog okvira i strukturnih reformskih mera je od suštinske važnosti za sveobuhvatnost, koherentnost i kredibilitet programa. S tim u vezi, sve reformske mere uključene u ERP sadrže detalje o njihovim procenjenim troškovima i izvorima finansiranja, dok je sprovođenje reformi identifikovanih u dokumentu od značaja ne samo za poboljšanje konkurentnosti, podsticanje novih radnih mesta i olakšavanje socijalne inkluzije, već i za ispunjavanje ekonomskih kriterijuma u procesu pristupanja EU. 	
<h2>Šta predviđa ERP 2023-2025</h2>
Ovogodišnjim dokumentom ERP 2023-2025 obuhvaćene su ukupno 22 strukturne reforme, a ključne strukturne reforme usmerene su na to da se mladima omogući olakšana tranzicija na tržište rada i podstakne njihovo zapošljavanje, zatim da se obezbedi dugoročno planiranje i održivost investicija u razvoj mladih talenata kao i da se implementacijom dualnog obrazovanja obezbedi efikasniji odgovor sistema obrazovanja na potrebe privrede i tržišta rada, tehnološke promene i potrebe za novim kompetencijama. 	
Takođe, predviđeno je unapređenje ambijenta za privlačenje radno sposobnog stanovništva, podsticanje cirkularnih migracija i odnosa sa dijasporom, ali i jačanje mehanizama za praćenje migratornih tokova i privlačenje stručne radne snage. &nbsp;	
Kako je u prethodnom periodu Srbija ostvarila značajan napredak na međunarodnim listama konkurentnosti u oblasti elektronske uprave što je rezultat brojnih pojednostavljenja i digitalizacije usluga koje javna uprava pruža privredi i građanima, planira se i dalje unapređenje kvaliteta pružanja javnih usluga kao višegodišnjeg reformskog procesa koji se, između ostalog, odvija kroz optimizaciju administrativnih postupaka (ukidanjem nepotrebnih ili pojednostavljenjem i digitalizacijom administrativnih postupaka) i daljim procesom digitalizacije. &nbsp;	
Predviđeno je i uspostavljanje efikasnijeg nadzora i sistema kontrole poslovanja privrednih subjekata u vlasništvu Srbije, što će omogućiti unapređeni sistem nadzora i efikasnije sprovođenje javnih politika, kao i smanjenje fiskalnih rizika. Osim toga, programom se planira dalji razvoj finansijskih instituta na tržištu kapitala, povećanje atraktivnosti domaćeg tržišta za domaće i strane investitore i aktiviranje tržišta kapitala u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života građana. 	
Imajući u vidu rastući značaj energetike, programom je, između ostalog, predviđeno unapređenje energetske efikasnosti, povećanje prenosnog kapaciteta, povećanje sigurnosti i pouzdanosti napajanja električnom energijom potrošača, kao i izgradnja novih interkonektivnih dalekovoda. &nbsp;	
<h2>Do maja diskusija o dokumentu sa predstavnicima EU</h2>
Podsećanja radi, proces koordinacije ekonomskih politika u okviru koga Srbija, kao država kandidat za prijem u članstvo EU na godišnjem nivou izrađuje ERP za naredni trogodišnji period, predstavlja najviši nivo saradnje Zapadnog Balkana i Turske sa Evropskom unijom kada je reč o socijalno-ekonomskim pitanjima. &nbsp;	
U izradi ERP učestvuju Ministarstvo finansija, Rebulički sekretarijat za javne politike, Narodna banka Srbije kao i članovi interresorne Radne grupe za izradu i praćenje sprovođenja ERP, dok je poseban aneks dokumenta sačinjen na osnovu konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, obavljenih tokom samog procesa izrade dokumenta. &nbsp;&nbsp;
ERP 2023- 2025 će biti detaljno diskutovan sa predstavnicima EU do maja 2023. godine, kada će sa ministrima finansija i privrede, predstavnicima centralnih banaka država članica EU i nadležnim evropskim institucijama, u okviru ekonomskog dijaloga na sastanku Saveta EU za ekonomska i finansijska pitanja (ECOFIN Council) biti usvojene i nove zajedničke preporuke za Zapadni Balkan i Tursku.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Ministarstvo finansija. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Program ekonomskih reformi do 2025. dostavljen Evropskoj komisiji

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation