Republički zavod za statistiku: Realni rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu 0,7 odsto

Posmatrano po delatnostima, u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prethodne godine, rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru informisanja i komunikacija, 9,9 odsto, industriji i snabdevanju vodom i upravljanju otpadnim vodama, 2,3 odsto, i sektoru stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti i administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, 5,7 odsto.

Pad bruto dodate vrednosti bio je u sektoru građevinarstva, 1,5 odsto, trgovini na veliko i malo i popravci motornih vozila, saobraćaju i skladištenju i uslugama smeštaja i ishrane, 0,2 odsto i sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja, obrazovanja i zdravstvene i socijalne zaštite, 4,2 odsto.

Posmatrano po upotrebi BDP-a, rast je zabeležen u izdacima za finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje pružaju usluge domaćinstvima, 0,3 odsto, bruto investicijama u osnovna sredstva, dva odsto i izvozu robe i usluga, 8,3 odsto.

Pad je bio u izdacima za finalnu potrošnju domaćinstava, 0,3 odsto, izdacima za finalnu potrošnju države, 4,9 odsto i uvoza robe i usluga, 1,8 odsto.

Industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu veća 0,4 odsto u odnosu na isti mesec 2022.

Republički zavod je takođe objavio i da je industrijska proizvodnja u Srbiji u aprilu 2023. godine veća je za 0,4 odsto u odnosu na april 2022. godine. U odnosu na prosek 2022. godine industrijska proizvodnja u aprilu ove godine veća je 0,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u periodu januar–april 2023. godine u odnosu na isti period 2022. godine veća je za 1,9 odsto.

Tekući desezonirani indeks za april u odnosu na mart ove godine za industriju ukupno pokazuje pad 1,2 odsto, a za preradjivačku industriju 0,8 odsto.

Posmatrano po sektorima, u aprilu 2023. godine, u odnosu na april 2022. godine, u sektoru Rudarstvo ostvaren je pad 0,2 odsto, u sektoru Prerađivačka industrija pad od 2,6 odsto i u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, rast od 14,6 odsto.

Broj dolazaka turista u Srbiju u aprilu veći nego prošle godine za 22 odsto

U odnosu na april 2022. godine, u aprilu ove godine broj dolazaka turista veći ne za 22,2 odsto prema podacima Republičkog zavoda za statitstiku, a broj noćenja za 17,7 odsto.

U aprilu 2023. godine, u odnosu na april 2022. godine, broj noćenja domaćih turista veći je za 9,5 odsto dok je broj noćenja stranih turista veći za 28,6 odsto.

Najviše dolazaka turista bilo je u Vrnjačkoj banji, 18.812, od toga 15.588 domaćih i 3.224 stranih. Druga po posećenosti banja u aprilu bila je Sokobanja sa ukupno 10.992, do čega je domaćih turista bilo 9.399 i 1.593 stranih.

Za njima, po posećenosti slede Banja Vrdnik 6.303, Palić 3.803, Bukovička banja 3.075 i Lukovska banja 2.723 turista. Najposećeniji planinski centri u aprilu bili su Zlatibor sa ukupno 27.575 turista, Kopaonik (9.880), Fruška gora (7.000) i Tara (6.604).

Po broju noćenja na prvom mestu bila je Sokobanja sa ukupno 39.265 noćenja, zatim Vrdnik sa 13.941 i Lukovska banja sa 11.841 noćenjem.

Po broju noćenja Zlatibor je na prvom mestu sa 76.931, a slede Kopaonik (30.647), Tara (23.892) i Divčibare (19.470).

Rast izvoza roba iz Srbije u period januar-april bio 13,1 odsto, uvoz manji 3,3 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period od janura do kraja aprila ove godine iznosila je 21,9 milijardi evra, što je porast od 3,3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Izvezeno je robe u vrednosti od oko 9,7 milijardi evra, što je rast od 13,1 odsto, dok je uvoz imao vrednost od 12,3 milijarde evra i bio je manji 3,3 odsto.

Deficit je iznosio 2,6 milijardi evra i manji je 36,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 78,6 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 67,2odsto.

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,7 odsto ukupne razmene.

Po važnosti drugi partner Srbije jesu zemlje CEFTA, sa kojima je suficit u razmeni bio 834,7 miliona evra, koji je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, gvožđa i čelika, pića i električnih mašina i aparata.

Izvor: Beta