RERI: Vlast sa investitorima u životnu sredinu zaključuje ugovore, kojima suspenduje pravni sistem
Predsednik Upravnog odbora nevladine organizacije "Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu" (RERI) Jovan Rajić u petak 18. oktobra rekao je da vlast u Srbiji sa investitorima u oblasti životne sredine zaključuje posebne ugovore, u kojima suspenduje pravni sistem Srbije.
Na predstavljanju publikacije "Crna knjiga: Mutne vode" rekao je da Vlada kroz aranžmane dogovara posebna pravila koja su često suprotna pravnom poretku Srbije.
Ta publikacija je deo projekta koji ta organizacija sporovodi uz podršku Ambasade Holandije.
Rajić je naveo da su u publikaciji obrađena postrojenja i projekti iz projekta "Čista Srbija", "kineski" novac, ali i projekti koji se finansiraju iz kredita nemačke banke KfW i jedno postrojenje u Zrenjaninu.
Tokom rada na tom projektu, kako je rekao, "imao je utisak da se vrti u krug jer su institucije prebacivale odgovornost jedna na drugu.
"Mislili smo da mi ovde nemamo ništa, jer ni od koga nismo dobili odgovore koje smo tražili, ni od jedne institucije, a onda je publikacija ispala na 70 strana. Dakle i nemanje odgovora nekad je samo po sebi odgovor", rekao je on.
Objasnio je da su tražili informacije o projektima i postrojenjima, ali da to nisu nužno bili samo finansijski podaci, već i tehnička dokumentacija, izgradnja postrojenja, finansije i ugovori.
"Zahtevi su poslati u zavisnosti kako su nas upućivali organi sa jednih na druge - ministarstvima, lokalnim samoupravama, Vladi Srbije, a pokušali smo da komuniciramo sa KfW bankom i nikakav odgovor nismo dobili ni od KfW banke u Srbiji, a ni od centrale banke u Frankfurtu, koja se inače poziva na principe transparentnosti i na dobru poslovnu praksu", kazao je Rajić.
Rajić je naveo da su im iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede rekli da oni ne mogu da im dostave "neke" informacije bez saglasnosti KfW banke i da će Ministarstvo kontaktirati tu banku i dostaviti odgovor u najkraćem roku, ali se to, kako je rekao, nije dogodilo "do današanjeg dana".
"Ne samo naši organi koji su poznati po tome da ne posluju transparentno, već i finansijeri, kreditori koji se pozivaju na principe dobre prakse nažalost u praksi to nisu primenili", kazao je Rajić.
Ocenio je da je tu glavni problem praksa koja je počela s projektom "Beograd na vodi".
Dodao je da je "vlast sa investitorima zaključuje posebne ugovore kojima praktično parcijalno suspenduje pravni sistem ove države i gde ona u tim ugovorima zapravo ugovora posebna pravila na konkretne projekte i investicije".
Obim investicija u prešićavanje otpadnih voda u Srbiji je, kako je rečeno, oko 4,3 milijardi evra, za koje je Vlada Srbije zaključila nekoliko međunarodnih ugovora i kreditnih aranžmana koji su nedostupni javnosti, a izuzeti su iz pravnog sistema Srbije.
Programski direktor "Transparentnost Srbija" Nemanja Nenadić je rekao da se u Srbiji najvredniji poslovi zaključuju bez javnog nadmetanja i da je kroz "pravne prečice", a to su međudržavni sporazumi i posebni zakoni, isključena mogućnost krivične odgovornosti.
"Zakoni vrlo čestu budu izigrani kroz odredbe međudržavnih sporazuma. Voleo bih da imamo mnogo čvršću ustavnu garanciju da se ne može baš bilo šta staviti u međudržavni sporazum", rekao je Nenadić.
Po njegovim rečima, država kroz međudržavne sporazume podvodi razne vrste poslova, aranžmana, tajnih ugovora, gde se, kako je naveo, dogovora saradnja da firme iz zemlje sa kojom Srbija ima međudržavni sporazum, rade vredne projekte o kojima se veoma malo zna.
"Pravni sistem je 'izbušen' na toliko mesta, da je veoma veliko pitanje o čemu mi pričamo ako govorimo o postupcima nabavki, izbora privatnih partnera, kad se na najveće projekte ti zakoni ne primenjuju", kazao je Nenadić.
Ocenio je da ne postoji mogućnost da javnost utiče na odabir kapitalnih projekata jer za republički budžet, za razliku od budžeta nekih opština, nema nikakve mogućnosti i procedure gde bi se građani izjašnjavali o tome.
Izvor: Beta