<article>Prema rezultatima Popisa, osnovnu školu završilo je 17,8 osto stanovništva starosti 15 i više godina, diplomu više ili visoke škole steklo je 22,4 odsto lica, dok je 6,3 odsto stanovništva bez škole ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole. Posmatrano po polu, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje, u ukupnom broju žena starosti 15 i više godina, veći je nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem, u ukupnom broju muškaraca iste starosti, 24,3 odsto su žene, dok muškarci čine 20,73 odsto. Najveći udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim opštinama Vračar 61,8 odsto, Novi Beograd 50,4 odsto, Savski venac 53,7 odsto i Stari grad 59,0 odsto, dok je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem u opštinama Malo Crniće 5,6 odsto, Žabari 6,1 odsto i Gadžin Han 6,6 odsto. U periodu između Popisa iz 2011. do 2022. godine, udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem povećan je sa 16,24 odsto na 22,44 odsto, kao i udeo lica sa srednjim obrazovanjem sa 48,93 odsto na 53,08 odsto, dok je udeo lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovim obrazovanjem smanjen sa 13,68 odsto na svega 6,28 odsto. Kako je navedeno iz RZS-a, u skladu sa metodološkim preporukama, pismenim se smatra svako lice starosti 10 i više godina koje je završilo najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa. Prema rezultatima Popisa 2022. godine, manje od 38 hiljada lica, odnosno 0,63 odsto stanovnika starosti 10 i više godina je nepismeno. Udeo nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca i iznosi 71 odsto, a više od polovine nepismenih ima 65 i više godina. Posmatrano po opštinama, najveći udeo nepismenih u stanovništvu starom 10 i više godina je u opštinama Bujanovac 3,6 odsto, Petrovac na Mlavi i Nova Crnja 2,7 odsto, Bojnik 2,6 odsto i Plandište 2,3 odsto. U periodu između Popisa iz 2011. i 2022. godine, udeo nepismenih lica u stanovništvu starosti 10 i više godina smanjen je sa 1,96 odsto na 0,63 odsto. Kompjuterska pismenost definisana je kao sposobnost lica da koristi osnovne računarske aplikacije, poput obrade teksta, pretraživanja informacija na internetu i znanja iz oblasti elektronske komunikacije, u izvršenju svakodnevnih zadataka na poslu, u školi ili kod kuće. Prema rezultatima Popisa 2022. godine, oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina mogu se smatrati kompjuterski pismenim, odnosno da umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu, oko 30 odsto stanovnika samo delimično poznaje rad na računaru, odnosno zna da pronađe informacije na internetu ili ume da koristi neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili računar za unos teksta, dok se 24 odsto stanovništva smatra kompjuterski nepismenima, jer ne ume da obavlja nijednu od navedenih aktivnosti. Posmatrano po opštinama, najveći udeo kompjuterski pismenih lica zabeležen je u centralnim opštinama Beograda, Vračar 76,9 odsto, Stari grad 73,7 odsto, Novi Beograd 70,9 odsto, Savski venac 69,9 odsto, Zvezdara 67,6 odsto, Voždovac 65,4 odsto, Čukarica 62,6 odsto, Rakovica 61,2 odsto, Palilula 57,7 odsto i Zemun 57,4 odsto.U Novom Sadu udeo kompjuterski pismenih lica je 62,8 odsto, a u Nišu 55,9 odsto, dok je najmanji udeo kompjuterski pismenih zabeležen u opštinama Gadžin Han - 18,7 odsto i Malo Crniće - 19,4 odsto. U međupopisnom periodu od 2011. do 2022. godine, udeo kompjuterski pismenih lica u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 odsto.<h2>RZS: U Srbiji u junu 4,7 odsto više turista nego pre godinu dana</h2>U Srbiji je u junu ove godine bilo 372.635 turista, što je 4,7 odsto više nego u istom mesecu 2022. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). Domaćih turista bilo je 175.820, što je 8,7 odsto manje, dok je stranih turista bilo 196.815, odnosno 20,5 odsto više. Ostvareno je 1.085.711 noćenja turista, 0,9 odsto više nego u junu prošle godine. Broj noćenja domaćih turista bio je 606.059, što je 5,6 odsto manje, a broj noćenja stranih turista je povećan 10,4 odsto, na 479.652. U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je bilo 1.849.829 turista, što je 13,9 odsto više nego prošle godine u tom periodu. Domaćih turista bilo je 956.467, odnosno 2,1 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a stranih turista 893.362, što je povećanje od 30 odsto. Ukupan broj noćenja turista bio je 5.518.552, što je 10,5 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Broj noćenja domaćih turista bio je 3.011.688, što je 2,1 odsto više, a ostvareno je 2.506.864 noćenja stranih turista, što je 22,6 odsto više.<h2>RZS: U Srbiji u prvom polugodištu rast izvoza 9,4 odsto, a pad uvoza pet odsto</h2>Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvom polugodištu ove godine iznosila je 33,19 milijardi evra, što je porast od 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.Izvezeno je robe u vrednosti 14,58 milijardi evra, što je rast od 9,4 odsto, dok je uvoz smanjen pet odsto, na 18,61 milijardu evra. Deficit je iznosio 4,02 milijarde evra i manji je 35,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.Pokrivenost uvoza izvozom je 78,4 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 68 odsto.Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,9 odsto ukupne razmene.Drugi po važnosti partner Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni jesu zemlje CEFTA regiona, sa kojima je postignut suficit u razmeni od 1,33 milijarde evra, što je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila i nafte i naftnih derivata.<h2>Promet robe u junu 2023. u trgovini na malo, meren stalnim cenama, manji šest odsto</h2>Republički zavod za statistiku Srbije saopštio je danas da je promet robe u trgovini na malo u junu 2023. godine u odnosu na isti mesec 2022. godine, meren stalnim cenama, manji šest odsto.Promet robe u trgovini na malo u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je, kako je navedeno u tekućim cenama, 4,4 odsto. Ukoliko se uporede prvih šest meseci 2023. godine sa istim periodom 2022. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama 8,5 odsto, a u stalnim cenama je manji 5,1 odsto.<h2>Industrijska proizvodnja Srbije u junu veća 0,5 odsto u odnosu na jun 2022.</h2>Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu veća je 0,5 odsto u odnosu na jun 2022. godine, a 2,9 odsto veća u odnosu na prosek prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).U junu ove godine proizvodnja je veća u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija 12,7 odsto, u sektoru rudarstva manja je 13,4 odsto, dok je proizvodnja u prerađivačkoj indrustriji na istom nivou.Posmatrano po namenskim grupama, porasla je proizvodnja kapitalnih proizvoda 9,5 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije 0,4 odsto i trajnih proizvoda za široku potrošnju 0,3 odsto.Pad od 0,4 odsto je zabeležen u proizvodnji energije, kao i pad od 2,6 odsto u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju.Ukupno, industrijska proizvodnja u junu beleži pad u 16 oblasti, a rast u 13.Od januara do juna 2023. je industrijska proizvodnja je veća 1,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.Izvor: Beta, Tanjug</article>

Prema rezultatima Popisa, osnovnu školu završilo je 17,8 osto stanovništva starosti 15 i više godina, diplomu više ili visoke škole steklo je 22,4 odsto lica, dok je 6,3 odsto stanovništva bez škole ili je završilo manje od osam razreda osnovne škole.&nbsp;
Posmatrano po polu, udeo žena koje su stekle više ili visoko obrazovanje, u ukupnom broju žena starosti 15 i više godina, veći je nego udeo muškaraca sa višim i visokim obrazovanjem, u ukupnom broju muškaraca iste starosti, 24,3 odsto su žene, dok muškarci čine 20,73 odsto.&nbsp;
Najveći udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem zabeležen je u beogradskim opštinama Vračar 61,8 odsto, Novi Beograd 50,4 odsto, Savski venac 53,7 odsto i Stari grad 59,0 odsto, dok je najmanji udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem u opštinama Malo Crniće 5,6 odsto, Žabari 6,1 odsto i Gadžin Han 6,6 odsto.&nbsp;
U periodu između Popisa iz 2011. do 2022. godine, udeo lica sa višim i visokim obrazovanjem povećan je sa 16,24 odsto na 22,44 odsto, kao i udeo lica sa srednjim obrazovanjem sa 48,93 odsto na 53,08 odsto, dok je udeo lica bez školske spreme i sa nepotpunim osnovim obrazovanjem smanjen sa 13,68 odsto na svega 6,28 odsto.&nbsp;
Kako je navedeno iz RZS-a, u skladu sa metodološkim preporukama, pismenim se smatra svako lice starosti 10 i više godina koje je završilo najmanje četiri razreda osnovne škole, kao i svako lice koje pohađa školu u vreme sprovođenja popisa.&nbsp;
Prema rezultatima Popisa 2022. godine, manje od 38 hiljada lica, odnosno 0,63 odsto stanovnika starosti 10 i više godina je nepismeno.&nbsp;
Udeo nepismenih žena je daleko više nego nepismenih muškaraca i iznosi 71 odsto, a više od polovine nepismenih ima 65 i više godina.&nbsp;
Posmatrano po opštinama, najveći udeo nepismenih u stanovništvu starom 10 i više godina je u opštinama Bujanovac 3,6 odsto, Petrovac na Mlavi i Nova Crnja 2,7 odsto, Bojnik 2,6 odsto i Plandište 2,3 odsto.&nbsp;
U periodu između Popisa iz 2011. i 2022. godine, udeo nepismenih lica u stanovništvu starosti 10 i više godina smanjen je sa 1,96 odsto na 0,63 odsto.&nbsp;
Kompjuterska pismenost definisana je kao sposobnost lica da koristi osnovne računarske aplikacije, poput obrade teksta, pretraživanja informacija na internetu i znanja iz oblasti elektronske komunikacije, u izvršenju svakodnevnih zadataka na poslu, u školi ili kod kuće.&nbsp;
Prema rezultatima Popisa 2022. godine, oko 46 odsto stanovnika starosti 15 i više godina mogu se smatrati kompjuterski pismenim, odnosno da umeju da obavljaju tri osnovne aktivnosti na kompjuteru, tabletu, mobilnom telefonu, oko 30 odsto stanovnika samo delimično poznaje rad na računaru, odnosno zna da pronađe informacije na internetu ili ume da koristi neku od aplikacija za elektronsku komunikaciju ili računar za unos teksta, dok se 24 odsto stanovništva smatra kompjuterski nepismenima, jer ne ume da obavlja nijednu od navedenih aktivnosti.&nbsp;
Posmatrano po opštinama, najveći udeo kompjuterski pismenih lica zabeležen je u centralnim opštinama Beograda, Vračar 76,9 odsto, Stari grad 73,7 odsto, Novi Beograd 70,9 odsto, Savski venac 69,9 odsto, Zvezdara 67,6 odsto, Voždovac 65,4 odsto, Čukarica 62,6 odsto, Rakovica 61,2 odsto, Palilula 57,7 odsto i Zemun 57,4 odsto.
U Novom Sadu udeo kompjuterski pismenih lica je 62,8 odsto, a u Nišu 55,9 odsto, dok je najmanji udeo kompjuterski pismenih zabeležen u opštinama Gadžin Han - 18,7 odsto i Malo Crniće - 19,4 odsto.&nbsp;
U međupopisnom periodu od 2011. do 2022. godine, udeo kompjuterski pismenih lica u ukupnom stanovništvu starosti 15 i više godina porastao je sa 34,21 odsto na 45,73 odsto.
<h2>RZS: U Srbiji u junu 4,7 odsto više turista nego pre godinu dana</h2>
U Srbiji je u junu ove godine bilo 372.635 turista, što je 4,7 odsto više nego u istom mesecu 2022. godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). 
 
Domaćih turista bilo je 175.820, što je 8,7 odsto manje, dok je stranih turista bilo 196.815, odnosno 20,5 odsto više. 
 
Ostvareno je 1.085.711 noćenja turista, 0,9 odsto više nego u junu prošle godine. 
 
Broj noćenja domaćih turista bio je 606.059, što je 5,6 odsto manje, a broj noćenja stranih turista je povećan 10,4 odsto, na 479.652. 
 
U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je bilo 1.849.829 turista, što je 13,9 odsto više nego prošle godine u tom periodu. 
 
Domaćih turista bilo je 956.467, odnosno 2,1 odsto više u odnosu na isti period prošle godine, a stranih turista 893.362, što je povećanje od 30 odsto. 
 
Ukupan broj noćenja turista bio je 5.518.552, što je 10,5 odsto više u odnosu na prošlu godinu. 
 
Broj noćenja domaćih turista bio je 3.011.688, što je 2,1 odsto više, a ostvareno je 2.506.864 noćenja stranih turista, što je 22,6 odsto više.
<h2>RZS: U Srbiji u prvom polugodištu rast izvoza 9,4 odsto, a pad uvoza pet odsto</h2>
Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u prvom polugodištu ove godine iznosila je 33,19 milijardi evra, što je porast od 0,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.
Izvezeno je robe u vrednosti 14,58 milijardi evra, što je rast od 9,4 odsto, dok je uvoz smanjen pet odsto, na 18,61 milijardu evra. 
 
Deficit je iznosio 4,02 milijarde evra i manji je 35,7 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Pokrivenost uvoza izvozom je 78,4 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 68 odsto.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 59,9 odsto ukupne razmene.
Drugi po važnosti partner Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni jesu zemlje CEFTA regiona, sa kojima je postignut suficit u razmeni od 1,33 milijarde evra, što je rezultat uglavnom izvoza električne energije, žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila i nafte i naftnih derivata.
<h2>Promet robe u junu 2023. u trgovini na malo, meren stalnim cenama, manji šest odsto</h2>
Republički zavod za statistiku Srbije saopštio je danas da je promet robe u trgovini na malo u junu 2023. godine u odnosu na isti mesec 2022. godine, meren stalnim cenama, manji šest odsto.
Promet robe u trgovini na malo u odnosu na isti mesec prethodne godine, veći je, kako je navedeno u tekućim cenama, 4,4 odsto. 
 
Ukoliko se uporede prvih šest meseci 2023. godine sa istim periodom 2022. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama 8,5 odsto, a u stalnim cenama je manji 5,1 odsto.
<h2>Industrijska proizvodnja Srbije u junu veća 0,5 odsto u odnosu na jun 2022.</h2>
Industrijska proizvodnja u Srbiji u junu veća je 0,5 odsto u odnosu na jun 2022. godine, a 2,9 odsto veća u odnosu na prosek prošle godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku (RZS).
U junu ove godine proizvodnja je veća u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija 12,7 odsto, u sektoru rudarstva manja je 13,4 odsto, dok je proizvodnja u prerađivačkoj indrustriji na istom nivou.
Posmatrano po namenskim grupama, porasla je proizvodnja kapitalnih proizvoda 9,5 odsto, intermedijarnih proizvoda, osim energije 0,4 odsto i trajnih proizvoda za široku potrošnju 0,3 odsto.
Pad od 0,4 odsto je zabeležen u proizvodnji energije, kao i pad od 2,6 odsto u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju.
Ukupno, industrijska proizvodnja u junu beleži pad u 16 oblasti, a rast u 13.
Od januara do juna 2023. je industrijska proizvodnja je veća 1,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Izvor: Beta, Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Popis 2022: Više od polovine stanovništva Srbije završilo srednju školu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation