<article><p>Poziv Srbiji da oslobodi Gnjota potpisale su SAD, Velika Britanija, Poljska, Rumunija, Norveška, Švedska, Finska, Estonija, Litvanija i Moldavija, prenosi Glas Amerike.</p><p>"Izražavamo duboku zabrinutost zbog zahteva za izručenje beloruskog filmskog stvaraoca i aktiviste, gospodina Andreja Gnjota iz Srbije. Ekstradicija demokratskih aktivista autokratskom režimu u Minsku, koji zloglasno krši međunarodno pravo, uključujući ljudska prava, podriva demokratske principe sadržane u Varšavskoj deklaraciji i nespojiva je sa poštovanjem međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", navelo je 10 država u zajedničkom apelu.</p><p>Zajednicu demokratija, osnovanu 2000. sa sedištem u Varšavi, čini 110 država. Zajednica demokratija definiše prakse i norme za uspostavljanje i konsolidaciju demokratije</p><p>Da ne izruči Gnjota Minsku, Srbiju je nedavno pozvao i Evropski parlament, u rezoluciji o političkim zatvorenicima u Belorusiji, usvojenoj 19. septembra.</p><p>Gnjot je sredinom septembra predao kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića otvoreno pismo više od 700 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta koji traže da bude oslobođen.</p><p>Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.</p><p>Apelacioni sud u Beogradu je prošlog meseca objavio da je ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Belorusiji i da je predmet vratio na ponovno odlučivanje.</p><p>Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o "sistemskom mehanizmu gonjenja" protivnika režima Aleksandra Lukašenka.</p><figure><amp-iframe sandbox="allow-scripts allow-same-origin" width="100" height="100" layout="responsive" frameborder="0" src="https://cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DuFB03N0G9z4&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0"></amp-iframe></figure><p>Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.</p><p>Izručenju Gnjota Belorusiji protive se brojne nevladine organizacije i aktivisti, koji između ostalog ukazuju da je režim beloruskog predsednika Lukašenka "jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu", da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.</p><p>Izvor: Beta</p></article>

<p>Poziv Srbiji da oslobodi Gnjota potpisale su SAD, Velika Britanija, Poljska, Rumunija, Norveška, Švedska, Finska, Estonija, Litvanija i Moldavija, prenosi Glas Amerike.</p>
<p>"Izražavamo duboku zabrinutost zbog zahteva za izručenje beloruskog filmskog stvaraoca i aktiviste, gospodina Andreja Gnjota iz Srbije. Ekstradicija demokratskih aktivista autokratskom režimu u Minsku, koji zloglasno krši međunarodno pravo, uključujući ljudska prava, podriva demokratske principe sadržane u Varšavskoj deklaraciji i nespojiva je sa poštovanjem međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima", navelo je 10 država u zajedničkom apelu.</p>
<p>Zajednicu demokratija, osnovanu 2000. sa sedištem u Varšavi, čini 110 država. Zajednica demokratija definiše prakse i norme za uspostavljanje i konsolidaciju demokratije</p>
<p>Da ne izruči Gnjota Minsku, Srbiju je nedavno pozvao i Evropski parlament, u rezoluciji o političkim zatvorenicima u Belorusiji, usvojenoj 19. septembra.</p>
<p>Gnjot je sredinom septembra predao kabinetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića otvoreno pismo više od 700 umetnika i intelektualaca iz zemlje i sveta koji traže da bude oslobođen.</p>
<p>Gnjot je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu, po u međuvremenu ukinutoj poternici Interpola koju je za njim raspisala Belorusija. U beogradskom Centralnom zatvoru proveo je sedam meseci, a od 5. juna je u kućnom pritvoru.</p>
<p>Apelacioni sud u Beogradu je prošlog meseca objavio da je ukinuo rešenje Višeg suda o izručenju Gnjota Belorusiji i da je predmet vratio na ponovno odlučivanje.</p>
<p>Minsk tereti Gnjota za utaju poreza, dok on te optužbe opisuje kao lažne i tvrdi da je reč o "sistemskom mehanizmu gonjenja" protivnika režima Aleksandra Lukašenka.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DuFB03N0G9z4&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen="" scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Gnjot je jedan od nekoliko stotina hiljada građana Belorusije koji su učestvovali u masovnim demonstracijama 2020. godine, osporavajući pobedu Lukašenka na predsedničkim izborima. Zapadne zemlje ne priznaju rezultate tih izbora, a Evropska unija je uvela sankcije Minsku zbog represije nad učesnicima postizbornih demonstracija.</p>
<p>Izručenju Gnjota Belorusiji protive se brojne nevladine organizacije i aktivisti, koji između ostalog ukazuju da je režim beloruskog predsednika Lukašenka "jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu", da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.</p>
<p>Izvor: Beta</p>

Prenosimo

Andrej Gnjot, beloruski aktivista. Foto: Insajder

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Andrej Gnjot

SAD, Velika Britanija i još osam država traže od Srbije da oslobodi beloruskog aktivistu Gnjota

SAD, Velika Britanija i još osam država traže od Srbije da oslobodi beloruskog aktivistu Gnjota

Tagovi: