<article>"Danas je važno da mi razumemo u kakvom smo zaostatku i kakve smo pogrešne odluke donosili 35 i 40 godina ranije i značaj koji se pridaje ovom samitu nama ukazuje koliko će nam struje nedostajati u budućnosti. Bez nuklearne energije mi nećemo biti u stanju da preživimo", rekao je on novinarima uoči samita. Srbija će morati da menja navike i zakonske norme zbog, kako je naveo, dolaska veštačke inteligencije, električnih automobila, lenjosti po pitanju iskopavanja uglja, ali i neophodnosti da se odrekne fosilnih goriva. "Nuklearna energija je zelena energija", naveo je za srpske medije.Vučić je kasnije, u obraćanju na Samitu, rekao da je taj skup veoma važan i za Srbiju i ceo evropski kontinent, jer nam je svima potrebno više energije kako bismo mogli da ostvarimo veće stope rasta i da realizujemo velike planove u budućnosti"Ne možemo naučiti puno od Srbije po ovim pitanjima, zato što nakon raspada bivše Jugoslavije nismo imali iskustva sa nuklearnom energijom, ali verujem da je ovaj samit od istinske važnosti za budućnost moje zemlje, kao i za budućnost celog evropskog kontinenta", rekao je Vučić.Predsednik Srbije je poručio da treba videti kako da se dođe do većeg broja malih modularnih reaktora za upotrebu nuklearne energije. Kako je rekao, na tom putu imamo tri problema."Prvi problem jeste da, barem u mojoj zemlji, nemamo potrebno znanje o korišćenju nuklearne energije i ne znamo kako ćemo obezbediti to znanje i te ljude. Druga stvar jeste kako ćemo finansirati sve ove projekte. I mogu vam reći unapred da smo mi zaista zainteresovani da dobijemo bar četiri mala modularna reaktora koji će zameniti 1.200 megavata. Ne znamo kako ćemo to uraditi, kako ćemo to finansirati zato što je to oko 7,5 do osam milijardi evra", naveo je Vučić.<figure><amp-img width="1533" height="1095" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240321110348_46df6c659059584b3c9cd05411d4009674a0d3dfd2a50fe93117e11c483991e1.jpg"></amp-img><figcaption>Foto: Tanjug/STR</figcaption></figure>On je rekao da će Srbija u svakom slučaju biti spremna da značajno učestvuje u tome, ali da moramo da dobijemo neku vrstu podrške od vodećih država EU.   "Treća stvar jeste da će nam uvek biti potrebno da promenimo stav naših ljudi. To nije jednostavno, ali spremni smo da to uradimo, što znači da se nećemo samo prilagoditi, već da ćemo morati i da promenimo naš zakonodavni okvir i uradićemo to. Na kraju, ako budemo imali nastavak užasnih bezbednosnih situacija, to jest različite vrste ratova u svetu, moje pitanje je - ko će to finansirati, kako ćemo obezbediti veće stope rasta i proizvoditi više vojne opreme nego što smo to pre radili", naglasio je Vučić. Otvaranju samita prisustvovali su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel, predsednik Srbije Vučić, predsednik Rumunije Klaus Johanis, premijer Hrvatske Andrej Plenković, premijer Češke Petr Fijala, premijer Mađarske Viktor Orban, premijer Holandije Mark Rute, premijer Poljske Donald Tusk, premijer Slovenije Robert Golob i premijer Švedske Ulf Kristerson, ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani. Samit organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Kraljevina Belgija, a kako je saopšteno iz Vučićevog kabineta, prisustvovaće usvajanju zajedničke Deklaracije, obratiće se okupljenim učesnicima tokom prve sesije Samita, predviđene za govore nacionalnih lidera i imati niz bilateralnih susreta sa evropskim i svetskim zvaničnicima.Samit dolazi nakon istorijskog uključivanja nuklearne energije u Globalnu analizu dogovorenu na <a href="https://insajder.net/prenosimo/cop28-dvadeset-dve-zemlje-pozvale-na-utrostrucenje-proizvodnje-nuklearne-energije-do-2050-godine">konferenciji UN-a o klimatskim promenama (COP28) u Dubaiju</a> u decembru prošle godine, koja je pozvala na ubrzanje njenog korišćenja zajedno sa drugim izvorima energije sa niskim sadržajem ugljenika.<h2>Grosi (IAEA): Svi učesnici se složili oko deklaracije</h2>Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Mariano Grosi izjavio je, na otvaranju prvog samita o nuklearnoj energiji u Briselu koji organizuju IAEA i Kraljevina Belgija, da je veoma ponosan što su se svi učesnici iz celog sveta složili oko deklaracije koja se bavi pitanjima nuklearne energije. On je naveo da se pomenuta deklaracija bavi onim što svet treba da uradi da bi iskoristio nuklearnu energiju na pravi način. Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju je istakao važnost "globalnog napora" za bolje korišćenje nuklearne energije u svetu koji se suočava sa podelama i tenzijama. <figure><amp-img width="7123" height="4748" layout="responsive" src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240321100320_806acbf2d5d1d523afbc3620d4e380b609563c6f345c07c82bce58ecac3ef8d8.jpg"></amp-img><figcaption>Direktor IAEA Rafael Mariano Grosi i belgijski premijer Aleksander de Kro uoči Samita o nuklearnoj energiji. Foto: Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo</figcaption></figure>IAEA je tu da obezbedi da se ovaj proces izvede na korektan i bezbedan način, rekao je Grosi. "Nuklearna energija čini četvrtinu, 25 odsto, čiste energije koja se proizvede u svetu, ali potrebno je da to bude još više", dodao je Grosi i istakao važnost saradne na globalnom nivou da bi se pomenuti ciljevi ostvarili. On je naglasio da je taj proces "borba u kojoj moramo da iskoristimo sve raspoložive izvore energije bez ugljen-dioksida" da bi se svet sučio sa zajedničkim izazovom i što pre sproveo dekarbonizaciju energetike. Prema rečima Grosija, međunarodne institucije u nekim slučajevima i danas zabranjuju finansiranje nuklearnih projekata, što dokazuje da uslovi finansiranja i dalje nisu jednaki za sve. <h2>De Kro: Potrebna domišljatost</h2>Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je da je za postizanje ciljeva, kao što je nuklearna energija, potrebna domišljatost. On je rekao da uspeh može da se postigne samo kada se inovacije iznesu na tržište na isplativ način. De Kro je istakao da još uvek postoje međunarodne finansijske institucije i arhitektura koja u nekim slučajevima, čak i sprečava finansiranje nuklearnih projekata, ali i da moramo da se uverimo da, gde god se koristi nuklearna energija, to mora da bude urađeno na bezbedan način. "Svetu je potrebno da se okupi, ali, naravno, kada se sretnemo na ovom nivou lidera, to nije da bismo slavili ili jednostavno obeležili nešto, već da razmišljamo kako da to uradimo bolje i kako da to uradimo kako treba. I zbog toga sam veoma ponosan da kažem da su se svi učesnici iz celog sveta okupljeni ovde u Briselu složili oko deklaracije koja se bavi ovim", rekao je de Kro.<h2>Fon der Lajen: Nuklearna energija može da igra važnu ulogu</h2>Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da širom Evropske unije postoje različiti pogledi na nuklearnu energiju, ali da veruje da u zemljama koje su otvorene za tehnologiju, nuklearna tehnologija može da igra važnu ulogu u tranziciji čiste energije.   Ona je na otvranju Međunarodnog samita o nuklearnoj energiji rekla da nakon globalne energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu, mnoge zemlje su  počele drugačije da gledaju na potencijalnu ulogu nuklearne energije.   "Ne zaboravimo da je nuklearna energija u svetu drugi najveći izvor električne energije sa niskim emisijama posle hidroenergije. Drugo, zemlje nastoje da smanje svoju zavisnost od uvezenih fosilnih goriva. I treće bitno je da obezbedimo našu konkurentnost. Nuklearna energija može da obezbedi pouzdano sidro za cene električne energije. Sada, ovo obnovljeno interesovanje dolazi u ključnom trenutku", rekla je Fon der Lajen. Ona je dodala i da dok obnovljivi izvori preuzimaju najveći deo posla na dekarbonizaciji globalnog snabdevanja električnom energijom projekcije Evropske komisije pokazuju da su obnovljivi izvori energije u većini dopunjeni nuklearnom energijom i da će biti okosnica proizvodnje električne energije u EU do 2050. godine. "Ova budućnost za nuklearnu tehnologiju teško da je obezbeđena. Današnja realnost na većini tržišta je realnost sporog, ali postojanog pada tržišnog udela. Dakle, ako pogledate svet u celini, nuklearna energija trenutno čini devet odsto udela na tržištu", rekla je ona. Prema njenim rečima, nuklearna energija je i dalje najveći pojedinačni izvor proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji sa 22 odsto, ali da je taj udeo znatno ispod nivoa postignutog 1990-ih. godina kada je nuklearna energija proizvela jednu trećinu električne energije u Evropi.  "Vidim nekoliko ključnih zadataka pred nama, a glavni je da se obezbede nove investicije. Analiza IAEA nam govori da investicije treba da se ubrzaju već ove decenije i dostignu nove visine u 2030-im da bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma. Za to je potrebna podrška vlada kako bi se osiguralo da je finansiranje dostupno i da se doprinos nuklearne sigurnosti električne energije pravilno vrednuje i nadoknađuje", rekla je predsednica EK. Dodala je i da budućnost nuklearne industrije zavisi od budžeta, kao i da je prečesto realizacija nuklearnih elektrana rezultirala značajnim dodatnim troškovima i prekoračenjem. "Postoje i drugi potencijalni putevi za nuklearnu energiju, na primer za obezbeđivanje dekarbonizovane toplote ili za snabdevanje vodonikom sa niskim emisijama. Ovo može pomoći u smanjenju emisija iz industrije, što će biti ključno za postizanje klimatskih ciljeva. Tu je i pitanje produženja životnog veka za postojeće nuklearne elektrane, pod uslovom, naravno, da rade bezbedno. S obzirom na hitnost klimatskih izazova, zemlje moraju pažljivo da razmotre svoje opcije pre nego što se odreknu lako dostupnim izvorima električne energije sa niskim emisijama", rekla je ona. Naglasila je i da je sada vreme da se investira u klimatsku neutralnost 2050. i da je potrebno da se proširi angažman tranzicijom na čistu energiju.   "Razmislite o produženju životnog veka postojećih postrojenja uz punu posvećenost najvišem nivou bezbednosti. I inovirajte", poručila je Fon der Lajen. <h2>Mišel: Nuklearna energija može pomoći</h2>Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je nuklearna energija jedan od izvora koji može pomoći u borbi sa klimatskom krizom, s jedne strane, a s druge može pomoći EU u izgradnji strateške energetske autonomije. On je, uoči početka prvog globalnog Samita o nuklearnoj energiji rekao novinarima da je enrgetski sektor fundamentalan za budućnost EU i njenu sposobnost da kontroliše budućnost. "Dobro je što imamo debatu, što smo odlučili da razgovaramo o tome kako da uvedemo inovacije, kako možemo da investiramo da bismo obezbedili više strateške autonomije i da se uhvatimo u koštac sa ovom klimatskom krizom", rekao je Mišel. Samitu prisustvuju delegacije iz 30 zemalja, predstavnici industrije, šefovi istraživačkih centara, stručnjaci, kao i predstavnici civilnog društva. Svetski lideri će se okupiti kako bi istakli ulogu nuklearne energije u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, jačanju energetske sigurnosti i podsticanju ekonomskog razvoja.<h2>Vučić: Važni razgovori sa Makronom i Fon der Lajen</h2>Predsednik Srbije Aleksandr Vučić izjavio je da je u okviru Međunarodnog samita o nuklearnoj energiji imao važne razgovore sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen o Srbiji, kao i da je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarao dugo o geostrateškim pitanjima. On je novinarima, nakon samita, rekao i da je sa Makronom razgovarao o poseti Francuskoj i da ga je pozvao u posetu Srbiji, kao i da je razgovarao sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, čiju brzu posetu Srbiji očekuje. "Sa mnogim drugim sam razgovarao, od hrvatskog premijera Andreja Plenkovića do drugih i verujem da smo imali koristan boravak ovde. Očekujem sada Mariju Šefčović da dođe. Onda dolaze ponovo predstavnici Evropske komisje. Dug je dan ali konstruktivan. (Belgijski premijer Aleksandar) de Kro očekuje pismo novog premijera (Srbije) gde tražimo pomoć Belgije u Vinči. Moraćemo deo ljudi da vratimo, deo da uvezemo", rekao je Vučić. On je rekao i da je na samitu postavio važna pitanja - kako finansirati ulaganja u nuklearnu energiju. "I kako da napravimo veći rast, jer ako tražite povećanje vojne proizvodnje, ne može onda ništa drugo da raste da ulažete u druge grane privrede. Ima tu mnogo problema koje moramo zajednički da rešimo", rekao je on.Izvor: Beta, Tanjug</article>

"Danas je važno da mi razumemo u kakvom smo zaostatku i kakve smo pogrešne odluke donosili 35 i 40 godina ranije i značaj koji se pridaje ovom samitu nama ukazuje koliko će nam struje nedostajati u budućnosti. Bez nuklearne energije mi nećemo biti u stanju da preživimo", rekao je on novinarima uoči samita. Srbija će morati da menja navike i zakonske norme zbog, kako je naveo, dolaska veštačke inteligencije, električnih automobila, lenjosti po pitanju iskopavanja uglja, ali i neophodnosti da se odrekne fosilnih goriva. "Nuklearna energija je zelena energija", naveo je za srpske medije. Vučić je kasnije, u obraćanju na Samitu, rekao da je taj skup veoma važan i za Srbiju i ceo evropski kontinent, jer nam je svima potrebno više energije kako bismo mogli da ostvarimo veće stope rasta i da realizujemo velike planove u budućnosti "Ne možemo naučiti puno od Srbije po ovim pitanjima, zato što nakon raspada bivše Jugoslavije nismo imali iskustva sa nuklearnom energijom, ali verujem da je ovaj samit od istinske važnosti za budućnost moje zemlje, kao i za budućnost celog evropskog kontinenta", rekao je Vučić. Predsednik Srbije je poručio da treba videti kako da se dođe do većeg broja malih modularnih reaktora za upotrebu nuklearne energije. Kako je rekao, na tom putu imamo tri problema. "Prvi problem jeste da, barem u mojoj zemlji, nemamo potrebno znanje o korišćenju nuklearne energije i ne znamo kako ćemo obezbediti to znanje i te ljude. Druga stvar jeste kako ćemo finansirati sve ove projekte. I mogu vam reći unapred da smo mi zaista zainteresovani da dobijemo bar četiri mala modularna reaktora koji će zameniti 1.200 megavata. Ne znamo kako ćemo to uraditi, kako ćemo to finansirati zato što je to oko 7,5 do osam milijardi evra", naveo je Vučić.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240321110348_46df6c659059584b3c9cd05411d4009674a0d3dfd2a50fe93117e11c483991e1.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240321110348_46df6c659059584b3c9cd05411d4009674a0d3dfd2a50fe93117e11c483991e1" data-rendition-name="original" width="1533" height="1095" loading="lazy" alt="Aleksandar Vučić, Samit nuklearna energija"> <figcaption>Foto: Tanjug/STR</figcaption> </figure>  On je rekao da će Srbija u svakom slučaju biti spremna da značajno učestvuje u tome, ali da moramo da dobijemo neku vrstu podrške od vodećih država EU. &nbsp; "Treća stvar jeste da će nam uvek biti potrebno da promenimo stav naših ljudi. To nije jednostavno, ali spremni smo da to uradimo, što znači da se nećemo samo prilagoditi, već da ćemo morati i da promenimo naš zakonodavni okvir i uradićemo to. Na kraju, ako budemo imali nastavak užasnih bezbednosnih situacija, to jest različite vrste ratova u svetu, moje pitanje je - ko će to finansirati, kako ćemo obezbediti veće stope rasta i proizvoditi više vojne opreme nego što smo to pre radili", naglasio je Vučić.&nbsp; Otvaranju samita prisustvovali su i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog Saveta Šarl Mišel, predsednik Srbije Vučić, predsednik Rumunije Klaus Johanis, premijer Hrvatske Andrej Plenković, premijer Češke Petr Fijala, premijer Mađarske Viktor Orban, premijer Holandije Mark Rute, premijer Poljske Donald Tusk, premijer Slovenije Robert Golob i premijer Švedske Ulf Kristerson, ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani. Samit organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Kraljevina Belgija, a kako je saopšteno iz Vučićevog kabineta, prisustvovaće usvajanju zajedničke Deklaracije, obratiće se okupljenim učesnicima tokom prve sesije Samita, predviđene za govore nacionalnih lidera i imati niz bilateralnih susreta sa evropskim i svetskim zvaničnicima. Samit dolazi nakon istorijskog uključivanja nuklearne energije u Globalnu analizu dogovorenu na <a href="https://insajder.net/prenosimo/cop28-dvadeset-dve-zemlje-pozvale-na-utrostrucenje-proizvodnje-nuklearne-energije-do-2050-godine">konferenciji UN-a o klimatskim promenama (COP28) u Dubaiju</a> u decembru prošle godine, koja je pozvala na ubrzanje njenog korišćenja zajedno sa drugim izvorima energije sa niskim sadržajem ugljenika. <h2>Grosi (IAEA): Svi učesnici se složili oko deklaracije</h2> Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Mariano Grosi izjavio je, na otvaranju prvog samita o nuklearnoj energiji u Briselu koji organizuju IAEA i Kraljevina Belgija, da je veoma ponosan što su se svi učesnici iz celog sveta složili oko deklaracije koja se bavi pitanjima nuklearne energije. On je naveo da se pomenuta deklaracija bavi onim što svet treba da uradi da bi iskoristio nuklearnu energiju na pravi način. Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju je istakao važnost "globalnog napora" za bolje korišćenje nuklearne energije u svetu koji se suočava sa podelama i tenzijama.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240321100320_806acbf2d5d1d523afbc3620d4e380b609563c6f345c07c82bce58ecac3ef8d8.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240321100320_806acbf2d5d1d523afbc3620d4e380b609563c6f345c07c82bce58ecac3ef8d8" data-rendition-name="original" width="7123" height="4748" loading="lazy" alt="Samit o nuklearnoj energiji"> <figcaption>Direktor IAEA Rafael Mariano Grosi i belgijski premijer Aleksander de Kro uoči Samita o nuklearnoj energiji. Foto: Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo</figcaption> </figure>  IAEA je tu da obezbedi da se ovaj proces izvede na korektan i bezbedan način, rekao je Grosi. "Nuklearna energija čini četvrtinu, 25 odsto, čiste energije koja se proizvede u svetu, ali potrebno je da to bude još više", dodao je Grosi i istakao važnost saradne na globalnom nivou da bi se pomenuti ciljevi ostvarili. On je naglasio da je taj proces "borba u kojoj moramo da iskoristimo sve raspoložive izvore energije bez ugljen-dioksida" da bi se svet sučio sa zajedničkim izazovom i što pre sproveo dekarbonizaciju energetike.&nbsp; Prema rečima Grosija, međunarodne institucije u nekim slučajevima i danas zabranjuju finansiranje nuklearnih projekata, što dokazuje da uslovi finansiranja i dalje nisu jednaki za sve.&nbsp; <h2>De Kro: Potrebna domišljatost</h2> Premijer Belgije Aleksandar de Kro izjavio je da je za postizanje ciljeva, kao što je nuklearna energija, potrebna domišljatost. On je rekao da uspeh može da se postigne samo kada se inovacije iznesu na tržište na isplativ način. De Kro je istakao da još uvek postoje međunarodne finansijske institucije i arhitektura koja u nekim slučajevima, čak i sprečava finansiranje nuklearnih projekata, ali i da moramo da se uverimo da, gde god se koristi nuklearna energija, to mora da bude urađeno na bezbedan način. "Svetu je potrebno da se okupi, ali, naravno, kada se sretnemo na ovom nivou lidera, to nije da bismo slavili ili jednostavno obeležili nešto, već da razmišljamo kako da to uradimo bolje i kako da to uradimo kako treba. I zbog toga sam veoma ponosan da kažem da su se svi učesnici iz celog sveta okupljeni ovde u Briselu složili oko deklaracije koja se bavi ovim", rekao je de Kro. <h2>Fon der Lajen: Nuklearna energija može da igra važnu ulogu</h2> Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da širom Evropske unije postoje različiti pogledi na nuklearnu energiju, ali da veruje da u zemljama koje su otvorene za tehnologiju, nuklearna tehnologija može da igra važnu ulogu u tranziciji čiste energije. &nbsp; Ona je na otvranju Međunarodnog samita o nuklearnoj energiji rekla da nakon globalne energetske krize izazvane invazijom Rusije na Ukrajinu, mnoge zemlje su &nbsp;počele drugačije da gledaju na potencijalnu ulogu nuklearne energije. &nbsp; "Ne zaboravimo da je nuklearna energija u svetu drugi najveći izvor električne energije sa niskim emisijama posle hidroenergije. Drugo, zemlje nastoje da smanje svoju zavisnost od uvezenih fosilnih goriva. I treće bitno je da obezbedimo našu konkurentnost. Nuklearna energija može da obezbedi pouzdano sidro za cene električne energije. Sada, ovo obnovljeno interesovanje dolazi u ključnom trenutku", rekla je Fon der Lajen. Ona je dodala i da dok obnovljivi izvori preuzimaju najveći deo posla na dekarbonizaciji globalnog snabdevanja električnom energijom projekcije Evropske komisije pokazuju da su obnovljivi izvori energije u većini dopunjeni nuklearnom energijom i da će biti okosnica proizvodnje električne energije u EU do 2050. godine. "Ova budućnost za nuklearnu tehnologiju teško da je obezbeđena. Današnja realnost na većini tržišta je realnost sporog, ali postojanog pada tržišnog udela. Dakle, ako pogledate svet u celini, nuklearna energija trenutno čini devet odsto udela na tržištu", rekla je ona.&nbsp; Prema njenim rečima, nuklearna energija je i dalje najveći pojedinačni izvor proizvodnje električne energije u Evropskoj uniji sa 22 odsto, ali da je taj udeo znatno ispod nivoa postignutog 1990-ih. godina kada je nuklearna energija proizvela jednu trećinu električne energije u Evropi. &nbsp; "Vidim nekoliko ključnih zadataka pred nama, a glavni je da se obezbede nove investicije. Analiza IAEA nam govori da investicije treba da se ubrzaju već ove decenije i dostignu nove visine u 2030-im da bi se ispunio cilj Pariskog sporazuma. Za to je potrebna podrška vlada kako bi se osiguralo da je finansiranje dostupno i da se doprinos nuklearne sigurnosti električne energije pravilno vrednuje i nadoknađuje", rekla je predsednica EK. Dodala je i da budućnost nuklearne industrije zavisi od budžeta, kao i da je prečesto realizacija nuklearnih elektrana rezultirala značajnim dodatnim troškovima i prekoračenjem. "Postoje i drugi potencijalni putevi za nuklearnu energiju, na primer za obezbeđivanje dekarbonizovane toplote ili za snabdevanje vodonikom sa niskim emisijama. Ovo može pomoći u smanjenju emisija iz industrije, što će biti ključno za postizanje klimatskih ciljeva. Tu je i pitanje produženja životnog veka za postojeće nuklearne elektrane, pod uslovom, naravno, da rade bezbedno. S obzirom na hitnost klimatskih izazova, zemlje moraju pažljivo da razmotre svoje opcije pre nego što se odreknu lako dostupnim izvorima električne energije sa niskim emisijama", rekla je ona. Naglasila je i da je sada vreme da se investira u klimatsku neutralnost 2050. i da je potrebno da se proširi angažman tranzicijom na čistu energiju. &nbsp; "Razmislite o produženju životnog veka postojećih postrojenja uz punu posvećenost najvišem nivou bezbednosti. I inovirajte", poručila je Fon der Lajen.&nbsp; <h2>Mišel: Nuklearna energija može pomoći</h2> Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavio je da je nuklearna energija jedan od izvora koji može pomoći u borbi sa klimatskom krizom, s jedne strane, a s druge može pomoći EU u izgradnji strateške energetske autonomije. On je, uoči početka prvog globalnog Samita o nuklearnoj energiji rekao novinarima da je enrgetski sektor fundamentalan za budućnost EU i njenu sposobnost da kontroliše budućnost. "Dobro je što imamo debatu, što smo odlučili da razgovaramo o tome kako da uvedemo inovacije, kako možemo da investiramo da bismo obezbedili više strateške autonomije i da se uhvatimo u koštac sa ovom klimatskom krizom", rekao je Mišel. Samitu prisustvuju delegacije iz 30 zemalja, predstavnici industrije, šefovi istraživačkih centara, stručnjaci, kao i predstavnici civilnog društva. Svetski lideri će se okupiti kako bi istakli ulogu nuklearne energije u smanjenju upotrebe fosilnih goriva, jačanju energetske sigurnosti i podsticanju ekonomskog razvoja. <h2>Vučić: Važni razgovori sa Makronom i Fon der Lajen</h2> Predsednik Srbije Aleksandr Vučić izjavio je da je u okviru Međunarodnog samita o nuklearnoj energiji imao važne razgovore sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen o Srbiji, kao i da je sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom razgovarao dugo o geostrateškim pitanjima.&nbsp; On je novinarima, nakon samita, rekao i da je sa Makronom razgovarao o poseti Francuskoj i da ga je pozvao u posetu Srbiji, kao i da je razgovarao sa slovačkim premijerom Robertom Ficom, čiju brzu posetu Srbiji očekuje.&nbsp; "Sa mnogim drugim sam razgovarao, od hrvatskog premijera Andreja Plenkovića do drugih i verujem da smo imali koristan boravak ovde. Očekujem sada Mariju Šefčović da dođe. Onda dolaze ponovo predstavnici Evropske komisje. Dug je dan ali konstruktivan. (Belgijski premijer Aleksandar) de Kro očekuje pismo novog premijera (Srbije) gde tražimo pomoć Belgije u Vinči. Moraćemo deo ljudi da vratimo, deo da uvezemo", rekao je Vučić.&nbsp; On je rekao i da je na samitu postavio važna pitanja - kako finansirati ulaganja u nuklearnu energiju. "I kako da napravimo veći rast, jer ako tražite povećanje vojne proizvodnje, ne može onda ništa drugo da raste da ulažete u druge grane privrede. Ima tu mnogo problema koje moramo zajednički da rešimo", rekao je on. Izvor: Beta, Tanjug

Prenosimo

Samit o nuklearnoj energiji u Briselu Foto: Tanjug/AP Photo/Virginia Mayo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Samit o nuklearnoj energiji u Briselu, Vučić poručio da će Srbija morati da menja navike i zakonske norme