<article>Kako prenosi UNS, odluka jedino nije bila jednoglasna kada se radi o portalu Nova.rs na koji se žalio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić zbog toga što su, kako navodi, na njemu objavljene neistine da srpski putari nisu posipali so po državnim putevima.  "U tekstu objavljenom bez potpisa, izrečena je neistina kako srpski putari nisu posipali so po državnim putevima, što je, prema navodima u tekstu, dovelo do saobraćajnih nezgoda u kojima su život izgubile dve osobe. U istom tekstu moje ime je direktno dovedeno u vezu sa smrću dve osobe, paušalno i bez dokaza, pre nego što je završena istraga o ovim događajima", naveo je Vesić u žalbi.  Dodao je da urednici medija imaju pravo na politički stav, ali da taj stav ne bi trebalo da utiče na poštovanje Kodeksa i normi novinarske profesije koji su u ovom slučaju grubo prekršeni. U odgovoru na žalbu advokati redakcije Nova.rs naveli su da se tekst odnosi na stanje na putevima usled loših vremenskih uslova, kao i da je izjava Vesića doslovno preneta sa sajta Ministarstva.  "Tekst se ne bavi ne bavi time da li je na putevima posuto manje ili više soli od onoga što on tvrdi, niti se navodi da so nije posuta, kako tvrdi žalitelj. Tekst se bavi stanjem na putevima, saobraćajnim nezgodama koje su se desile, uz prenošenje snimaka sa društvene mreže Iks tog jutra sa zavejanog autoputa", navodi se u odgovoru na žalbu.  Iz svega toga se, piše u žalbi, iznosi mišljenje o bačenoj soli. Tekstom je, dodaje advokat potala Nova.rs, obrađena tema od javnog značaja čija se verodostojnost ne dovodi u pitanje, a o tome su izveštavali i drugi mediji.  "Suprotstavljajući sa jedne strane izjavu ministra o stanju na putevima i sa druge strane informaciju o brojnim nezgodama, autor teksta je izneo vrednosni sud da informacija koju je Vesić rekao nije istinita", navodi advokat Nove.rs, koji se poziva na praksu Evropskog suda za ljudska prava koji razlikuje vrednosne od činjeničnih sudova, jer se prvi ne dokazuju.  Predstavnici Komisije za žalbe većinom glasova odlučili su da su u tekstu prekršene tačke poglavlja Novinarska pažnja, Odgovornost novinara i Istinitost izveštavanja.  Komisija je, uprkos opširnoj diksusiji, jednoglasno odlučila da su Večernje novosti, Dnevnik, Kurir i Blic.rs tekstovima o ubistvu u Novom Sadu prekršili Kodeks, odnosno tačke iz poglavlja Odgovornost novinara i Novinarska pažnja.  Organizacija A11 koja se bavi borbom za ljudska prava žalila se na Večernje novosti, Dnevnik, Kurir i Blic.rs, navodeći da su objavljivanjem tekstova o ubistvu u Novom Sadu širile stereotipe o populaciji koja nema krov nad glavom. Tekstovima je, tvrdi A11, "pokazan visok nivo nesenzibilnosti prema položaju osoba u situaciji beskućništva koji su akteri opisanog događaja". U žalbi organizacije A11 piše da se socijalni status počinioca ili žrtve navodi samo ako je u direktnoj vezi sa prirodom počinjenog dela, što u ovoj situaciji, kako dodaju, nije slučaj.  "U tekstu se gradi i narativ o beskućnicima kao o osobama loših životnih navika koje se odaju alkoholizmu što može dovesti do ubistva. Tome doprinose i izjave komšija koje navode da se plaše da prolaze pored te napuštene kuće (u kojoj se desilo ubistvo)", navodi A11 koja prekršajem smatra i upotrebu kolokvijalnog termina "beskućnik", jer je ispravan termin "osobe u stanju beskućništva".  U odgovoru na žalbu, Dnevnik je naveo da nije postojala namera da se bilo koja grupacija etiketira i da nije izostala dužna novinarska pažnja, kao i da su u potpunosti zaštitili identitet osumnjičene osobe i bez senzacionalizma naveli da se dogodio"sukob dvojice beskućnika koji su boravili u napuštenoj kući".  Iz Novosti su naveli da su detalje ubistva preneli iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i da termin "beskućnici" koriste i zvanične državne institucije, a iz Kurira da su objavili tačnu, provrenu i istinitu informaciju, kao i da nije bilo nikakve diskriminacije i širenja stereotipa i da je informacija da su u pitanju beskućnici bila bitna za razumevanje događaja.  Komisija je jednoglasno odlučila da su Vranjska plus i RTV Vranje prekršile Kodeks, odnosno tačke poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od pritisaka i Odgovornost novinara. Dragan Antić, koji je bio na listi odbornika grupe Ekološki ustanak, žalio se na ta dva portala jer nisu objavila njegovo saopštenje o stanju u zdravstvenom centru u Vranju. Ono što ove redakcije jesu objavile je saopštenje Gradskog odbora SNS u kojem se, kako navodi, narušava njegov ugled.  Na to im je prosledio odgovor koji su objavili 11 dana kasnije, i to nakon njegovog insistiranja. Da stvar bude gora, kako kaže, objavljen je samo deo njegovog odgovora uz propratne komentare ovih redakcija.  Iz Vranjske plus su u odgovoru naveli da im je saopštenje promaklo jer su ga dobili 31. decembra, dan pre godišnjeg odmora. Kažu da su to objavili prvog radnog dana, a saopštenje su kratili jer je bilo predugačko. U njemu se, kako navode, Antić direktno obraćao gradonačelniku Slobodanu Milenkoviću, iznoseći neproverene informacije u kojima se mnogi funkcioneri prozivaju da koriste kokain.  Slično objašnjenje imali su i iz RTV Vranje.  Direktor preduzeća Srbijašume Igor Braunović podneo je žalbu na osam tekstova koji su objavljeni u štampanom i onlajn izdanju Kurira, u kojima je on, kako navodi u žalbi, diskreditovan kao ličnost i funkcija koju obavlja, jer je predstavljen kao osoba koja je počinila teška krivična dela, da uživa mito i koristi narkotike, za šta nisu izneti dokazi. Naveo je i da ga Kurir nije kontaktirao.  U odgovoru na žalbu, advokat Kurira napisao je da Braunović u žalbi nije jasno naveo koje informacije osporava i u čemu se konkretno ogleda povreda Kodeksa.  Pomenute su, navodi, samo dve sporne informacije – da je uhvaćen u primanju mita i da uživa narkotike. Advokat kaže da je istina da su u tekstu iznete sumnje da su neki od aktera koji su pomenuti u tekstu primali mito i da su konzumirali narkotike na zabavama, ali da informacije nisu navedene onako kako je Braunović napisao.  Istakao je i da se u tekstu ne navodi da su protiv Braunovića pokrenuti krivični postupci. Pitanja u vezi sa tekstom su poslata i Braunoviću i njegovim bliskim saradnicima. Saznanja koja je izneo Kurir, kako kaže, potiču od dobro obaveštenih izvora u čiju verodostojnost novinari nisu imali razloga da sumnjaju. Komisija je jednoglasno odlučila da je redakcija Kurira prekršila tačke poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Poštovanje privatnosti, navodi UNS.Izvor: FoNet</article>

Kako prenosi UNS, odluka jedino nije bila jednoglasna kada se radi o portalu Nova.rs na koji se žalio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić zbog toga što su, kako navodi, na njemu objavljene neistine da srpski putari nisu posipali so po državnim putevima. &nbsp;
"U tekstu objavljenom bez potpisa, izrečena je neistina kako srpski putari nisu posipali so po državnim putevima, što je, prema navodima u tekstu, dovelo do saobraćajnih nezgoda u kojima su život izgubile dve osobe. U istom tekstu moje ime je direktno dovedeno u vezu sa smrću dve osobe, paušalno i bez dokaza, pre nego što je završena istraga o ovim događajima", naveo je Vesić u žalbi. &nbsp;
Dodao je da urednici medija imaju pravo na politički stav, ali da taj stav ne bi trebalo da utiče na poštovanje Kodeksa i normi novinarske profesije koji su u ovom slučaju grubo prekršeni.&nbsp;
U odgovoru na žalbu advokati redakcije Nova.rs naveli su da se tekst odnosi na stanje na putevima usled loših vremenskih uslova, kao i da je izjava Vesića doslovno preneta sa sajta Ministarstva. &nbsp;
"Tekst se ne bavi ne bavi time da li je na putevima posuto manje ili više soli od onoga što on tvrdi, niti se navodi da so nije posuta, kako tvrdi žalitelj. Tekst se bavi stanjem na putevima, saobraćajnim nezgodama koje su se desile, uz prenošenje snimaka sa društvene mreže Iks tog jutra sa zavejanog autoputa", navodi se u odgovoru na žalbu. &nbsp;
Iz svega toga se, piše u žalbi, iznosi mišljenje o bačenoj soli. Tekstom je, dodaje advokat potala Nova.rs, obrađena tema od javnog značaja čija se verodostojnost ne dovodi u pitanje, a o tome su izveštavali i drugi mediji. &nbsp;
"Suprotstavljajući sa jedne strane izjavu ministra o stanju na putevima i sa druge strane informaciju o brojnim nezgodama, autor teksta je izneo vrednosni sud da informacija koju je Vesić rekao nije istinita", navodi advokat Nove.rs, koji se poziva na praksu Evropskog suda za ljudska prava koji razlikuje vrednosne od činjeničnih sudova, jer se prvi ne dokazuju. &nbsp;
Predstavnici Komisije za žalbe većinom glasova odlučili su da su u tekstu prekršene tačke poglavlja Novinarska pažnja, Odgovornost novinara i Istinitost izveštavanja. &nbsp;Komisija je, uprkos opširnoj diksusiji, jednoglasno odlučila da su Večernje novosti, Dnevnik, Kurir i Blic.rs tekstovima o ubistvu u Novom Sadu prekršili Kodeks, odnosno tačke iz poglavlja Odgovornost novinara i Novinarska pažnja. &nbsp;
Organizacija A11 koja se bavi borbom za ljudska prava žalila se na Večernje novosti, Dnevnik, Kurir i Blic.rs, navodeći da su objavljivanjem tekstova o ubistvu u Novom Sadu širile stereotipe o populaciji koja nema krov nad glavom.&nbsp;
Tekstovima je, tvrdi A11, "pokazan visok nivo nesenzibilnosti prema položaju osoba u situaciji beskućništva koji su akteri opisanog događaja".&nbsp;
U žalbi organizacije A11 piše da se socijalni status počinioca ili žrtve navodi samo ako je u direktnoj vezi sa prirodom počinjenog dela, što u ovoj situaciji, kako dodaju, nije slučaj. &nbsp;
"U tekstu se gradi i narativ o beskućnicima kao o osobama loših životnih navika koje se odaju alkoholizmu što može dovesti do ubistva. Tome doprinose i izjave komšija koje navode da se plaše da prolaze pored te napuštene kuće (u kojoj se desilo ubistvo)", navodi A11 koja prekršajem smatra i upotrebu kolokvijalnog termina "beskućnik", jer je ispravan termin "osobe u stanju beskućništva". &nbsp;
U odgovoru na žalbu, Dnevnik je naveo da nije postojala namera da se bilo koja grupacija etiketira i da nije izostala dužna novinarska pažnja, kao i da su u potpunosti zaštitili identitet osumnjičene osobe i bez senzacionalizma naveli da se dogodio"sukob dvojice beskućnika koji su boravili u napuštenoj kući". &nbsp;
Iz Novosti su naveli da su detalje ubistva preneli iz saopštenja Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i da termin "beskućnici" koriste i zvanične državne institucije, a iz Kurira da su objavili tačnu, provrenu i istinitu informaciju, kao i da nije bilo nikakve diskriminacije i širenja stereotipa i da je informacija da su u pitanju beskućnici bila bitna za razumevanje događaja. &nbsp;
Komisija je jednoglasno odlučila da su Vranjska plus i RTV Vranje prekršile Kodeks, odnosno tačke poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od pritisaka i Odgovornost novinara.&nbsp;
Dragan Antić, koji je bio na listi odbornika grupe Ekološki ustanak, žalio se na ta dva portala jer nisu objavila njegovo saopštenje o stanju u zdravstvenom centru u Vranju. Ono što ove redakcije jesu objavile je saopštenje Gradskog odbora SNS u kojem se, kako navodi, narušava njegov ugled. &nbsp;
Na to im je prosledio odgovor koji su objavili 11 dana kasnije, i to nakon njegovog insistiranja. Da stvar bude gora, kako kaže, objavljen je samo deo njegovog odgovora uz propratne komentare ovih redakcija. &nbsp;Iz Vranjske plus su u odgovoru naveli da im je saopštenje promaklo jer su ga dobili 31. decembra, dan pre godišnjeg odmora.&nbsp;
Kažu da su to objavili prvog radnog dana, a saopštenje su kratili jer je bilo predugačko. U njemu se, kako navode, Antić direktno obraćao gradonačelniku Slobodanu Milenkoviću, iznoseći neproverene informacije u kojima se mnogi funkcioneri prozivaju da koriste kokain. &nbsp;
Slično objašnjenje imali su i iz RTV Vranje. &nbsp;
Direktor preduzeća Srbijašume Igor Braunović podneo je žalbu na osam tekstova koji su objavljeni u štampanom i onlajn izdanju Kurira, u kojima je on, kako navodi u žalbi, diskreditovan kao ličnost i funkcija koju obavlja, jer je predstavljen kao osoba koja je počinila teška krivična dela, da uživa mito i koristi narkotike, za šta nisu izneti dokazi. Naveo je i da ga Kurir nije kontaktirao. &nbsp;
U odgovoru na žalbu, advokat Kurira napisao je da Braunović u žalbi nije jasno naveo koje informacije osporava i u čemu se konkretno ogleda povreda Kodeksa. &nbsp;
Pomenute su, navodi, samo dve sporne informacije – da je uhvaćen u primanju mita i da uživa narkotike. Advokat kaže da je istina da su u tekstu iznete sumnje da su neki od aktera koji su pomenuti u tekstu primali mito i da su konzumirali narkotike na zabavama, ali da informacije nisu navedene onako kako je Braunović napisao. &nbsp;
Istakao je i da se u tekstu ne navodi da su protiv Braunovića pokrenuti krivični postupci. Pitanja u vezi sa tekstom su poslata i Braunoviću i njegovim bliskim saradnicima.&nbsp;
Saznanja koja je izneo Kurir, kako kaže, potiču od dobro obaveštenih izvora u čiju verodostojnost novinari nisu imali razloga da sumnjaju.&nbsp;
Komisija je jednoglasno odlučila da je redakcija Kurira prekršila tačke poglavlja Istinitost izveštavanja, Odgovornost novinara, Novinarska pažnja i Poštovanje privatnosti, navodi UNS.
Izvor: FoNet

Prenosimo

Ilustracija. Foto: Unsplash/The Climate Reality Project

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

novinari

Savet za štampu: Kurir, Večernje novosti, Dnevnik, Blic, Nova prekršili Kodeks novinara

Savet za štampu: Kurir, Večernje novosti, Dnevnik, Blic, Nova prekršili Kodeks novinara

Tagovi: