<article>Ona je na završnoj konferenciji projekta "Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa, podizanje svesti i partnerstvo" navela da je u početku bilo malih problema za regrutaciju tako velikog broja žene jer su i dalje prisutni stereotipi.  Popović Pantić je rekla da su žene tokom obuke između ostalog išle na gradilišta, vozile viljuškare i da su prošle obuku za keramičarke. Dodala je da je važno da se podstiče zapošljavanje u tim zanimanjima koja su deficitarna na tržištu rada i navela da su plate "veoma pristojne". Popović Pantić je istakla da bi žene u izboru takvih zanimanja trebalo da podrže i njihove porodice kako bi dobile priliku da dobro zarade. Ukazala je da su ta zanimanja danas, zbog novih tehnologija, manje fizički zahtevna nego nekada i da zahtevaju veliku preciznost i strpljenje, što su osobine koje žene poseduju. Popović Pantić je dodala da su u oblasti informacionih tehnologija žene u manjini i da biraju manje plaćene poslove jer postoji nedostatak samopouzdanja i uverenost okoline da su one sposobne za takve poslove.  Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila da je previše naslova u medijima koji impliciraju da je potrebna izvesna vrsta hrabrosti, neustrašivosti ili "gubitka pameti" da bi žena izabrala neko "muško zanimanje". Ukazala je da bi drugačiji odnos medija i obrazovanje mogli da izmene predrasude u izboru zanimanja, jer ne postoji nijedan razlog da pol igra ulogu u tom izboru jer su žene odavno pokazale da mogu da budu najbolje u bilo kojoj profesiji.  Janković je dodala da nema mesta čuđenju ni kada muškarci rade poslove koje su se do sada doživljavala isključivo kao ženska, kao što su vaspitač i medicinski tehničar. Ukazala je da su na tržištu rada brojna zanimanja deficitarna i ocenila da bi i tržište rada i obrazovanje i mediji mogli da pomognu u uspostavljanju tog narušenog balansa.  Janković je istakla da i pored pozitivnog trenda zahvaljujući kome je četvrtina devojaka upisala takozvane STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) nauke i dalje mnogo više žena radi, nažalost manje plaćene poslove, kao što su poslovi u oblasti socijalne zaštite, obrazovanje, nege i nege starijih i dece.  Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva istakla je da su kompanije i društva koje podstiču različitost uspešniji.  Podsetila je da prema podacima Svetske banke 52,1 odsto populacije Srbije čine žene, ali da su i pored nekih ohrabrujućih pozitivnih signala one manje zastupljenje na tržištu rada.  Halačeva je dodala da je rodna segregacija na tržištu rada i dalje prisutna na tržištu rada u čitavoj Evropskoj uniji iako više žena nego muškaraca diplomira na evropskim i srpskim univerzitetima.  Dodala je da je ekonomski gubitak vezan za rodni jaz u zapošljavanju 370 milijardi evra godišnje u EU.Izvor: FoNet</article>

Ona je na završnoj konferenciji projekta "Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa, podizanje svesti i partnerstvo" navela da je u početku bilo malih problema za regrutaciju tako velikog broja žene jer su i dalje prisutni stereotipi. &nbsp;Popović Pantić je rekla da su žene tokom obuke između ostalog išle na gradilišta, vozile viljuškare i da su prošle obuku za keramičarke.&nbsp;
Dodala je da je važno da se podstiče zapošljavanje u tim zanimanjima koja su deficitarna na tržištu rada i navela da su plate "veoma pristojne". Popović Pantić je istakla da bi žene u izboru takvih zanimanja trebalo da podrže i njihove porodice kako bi dobile priliku da dobro zarade. Ukazala je da su ta zanimanja danas, zbog novih tehnologija, manje fizički zahtevna nego nekada i da zahtevaju veliku preciznost i strpljenje, što su osobine koje žene poseduju. Popović Pantić je dodala da su u oblasti informacionih tehnologija žene u manjini i da biraju manje plaćene poslove jer postoji nedostatak samopouzdanja i uverenost okoline da su one sposobne za takve poslove. &nbsp;
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ocenila da je previše naslova u medijima koji impliciraju da je potrebna izvesna vrsta hrabrosti, neustrašivosti ili "gubitka pameti" da bi žena izabrala neko "muško zanimanje". Ukazala je da bi drugačiji odnos medija i obrazovanje mogli da izmene predrasude u izboru zanimanja, jer ne postoji nijedan razlog da pol igra ulogu u tom izboru jer su žene odavno pokazale da mogu da budu najbolje u bilo kojoj profesiji. &nbsp;
Janković je dodala da nema mesta čuđenju ni kada muškarci rade poslove koje su se do sada doživljavala isključivo kao ženska, kao što su vaspitač i medicinski tehničar. Ukazala je da su na tržištu rada brojna zanimanja deficitarna i ocenila da bi i tržište rada i obrazovanje i mediji mogli da pomognu u uspostavljanju tog narušenog balansa. &nbsp;Janković je istakla da i pored pozitivnog trenda zahvaljujući kome je četvrtina devojaka upisala takozvane STEM (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) nauke i dalje mnogo više žena radi, nažalost manje plaćene poslove, kao što su poslovi u oblasti socijalne zaštite, obrazovanje, nege i nege starijih i dece. &nbsp;
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva istakla je da su kompanije i društva koje podstiču različitost uspešniji. &nbsp;Podsetila je da prema podacima Svetske banke 52,1 odsto populacije Srbije čine žene, ali da su i pored nekih ohrabrujućih pozitivnih signala one manje zastupljenje na tržištu rada. &nbsp;Halačeva je dodala da je rodna segregacija na tržištu rada i dalje prisutna na tržištu rada u čitavoj Evropskoj uniji iako više žena nego muškaraca diplomira na evropskim i srpskim univerzitetima. &nbsp;Dodala je da je ekonomski gubitak vezan za rodni jaz u zapošljavanju 370 milijardi evra godišnje u EU.
 
Izvor: FoNet

Prenosimo

Završna konferencija projekta "Obrazovanje, zapošljavanje, eliminisanje rodnih stereotipa, podizanje svesti i partnerstvo", o rodnim stereotipima u izboru zanimanja i uslovima neophodnim za veće uključivanje žena u netipično ženska zanimanja. Sanja Popović Pantić i Brankica Janković. Foto: FoNet/Milica Vučković

Smanjiti rodne stereotipe