<article>Kako su iz BCLjP naveli u saopštenju, Ministarstvu zdravlja, Vladi i Skupštini Srbije uputili su inicijativu za pripremu i usvajanje izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim organima i tkivima, čije je delove u maju 2021. godine Ustavni sud ocenio neustavnim.Objasnili su da je reč o odredbama koje su propisivale uslove za darivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica i predviđale pretpostavljenu i opozivu saglasnost umrlog za doniranje.BCLJP ističe da je objavljivanje te odluke Ustavnog suda bilo odloženo za šest meseci, do kraja novembra 2021. godine, kako bi držani organi imali vremena da spreme izmene i dopune tih zakona, ali da one do danas nisu usvojene.Prema podacima Centra, koje je dobio od Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, 2018. godine obavljene su 64 transplantacije od 23 donora, 2019. godine 37 od 15 donora, 2020. godine 10 od tri donora, 2021. godine devet od tri donora i 2020. godine deset transplantacija, ali isključivo od živih donora."U isto vreme, prema podacima Ministarstva zdravlja, na republičkim listama čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega nalazilo se 725 građana i građanki, za transplantaciju jetre njih 68, a za transplantaciju srca 34", dodaje se u saopštenju.Beogradski centar za ljudska prava navodi da je Ministarstvo zdravlja krajem 2021. godine formiralo dve radne grupe za izradu tekstova za izmene i dopune tih zakona, ali da oni nisu ušli u zakonsku proceduru jer se čekalo na novu vladu.Centar ocenjuje da radne verzije tih zakona otklanjaju većinu nedostataka na koje je ukazao Ustavni sud, ali da sadrže i određene nedostatke koje bi trebalo popraviti pre nego što dođu do Skupštine.Izvor: Beta</article>

Kako su iz BCLjP naveli u saopštenju, Ministarstvu zdravlja, Vladi i Skupštini Srbije uputili su inicijativu za pripremu i usvajanje izmena i dopuna Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim organima i tkivima, čije je delove u maju 2021. godine Ustavni sud ocenio neustavnim.
Objasnili su da je reč o odredbama koje su propisivale uslove za darivanje ljudskih organa i tkiva sa umrlih lica i predviđale pretpostavljenu i opozivu saglasnost umrlog za doniranje.
BCLJP ističe da je objavljivanje te odluke Ustavnog suda bilo odloženo za šest meseci, do kraja novembra 2021. godine, kako bi držani organi imali vremena da spreme izmene i dopune tih zakona, ali da one do danas nisu usvojene.
Prema podacima Centra, koje je dobio od Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, 2018. godine obavljene su 64 transplantacije od 23 donora, 2019. godine 37 od 15 donora, 2020. godine 10 od tri donora, 2021. godine devet od tri donora i 2020. godine deset transplantacija, ali isključivo od živih donora.
"U isto vreme, prema podacima Ministarstva zdravlja, na republičkim listama čekanja za kadaveričnu transplantaciju bubrega nalazilo se 725 građana i građanki, za transplantaciju jetre njih 68, a za transplantaciju srca 34", dodaje se u saopštenju.
Beogradski centar za ljudska prava navodi da je Ministarstvo zdravlja krajem 2021. godine formiralo dve radne grupe za izradu tekstova za izmene i dopune tih zakona, ali da oni nisu ušli u zakonsku proceduru jer se čekalo na novu vladu.
Centar ocenjuje da radne verzije tih zakona otklanjaju većinu nedostataka na koje je ukazao Ustavni sud, ali da sadrže i određene nedostatke koje bi trebalo popraviti pre nego što dođu do Skupštine.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbiji nedostaje pravni okvir za transplantaciju organa umrlih donora

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation