Švedska i Danska razmatraju zabranu protesta na kojima se spaljuje Kuran

Švedska je izazvala međunarodni skandal nakon što je u junu dozvolila demonstrantu da spali kopiju Kurana ispred džamije u Stokholmu, što se poklopilo sa muslimanskim praznikom Kurban-bajram, jednim od najznačajnijih događaja u islamskom kalendaru. Incident je razbesneo Tursku i ugrozio nastojanje Švedske da se pridruži NATO-u.

Nekoliko Kurana je takođe spaljeno ispred stranih ambasada u glavnom gradu Danske Kopenhagenu poslednjih nedelja.

Dok su neke od protesta organizovali pojedinci, neke su izvele grupe ekstremne desnice koje imaju sve veći uticaj u ove dve skandinavske zemlje.

Organizacija islamske saradnje (OIC), koja se sastoji od 57 muslimanskih država, održala je u ponedeljak hitan sastanak na kojem je "osudila" Švedsku i Dansku zbog toga što su dozvolile da se protesti nastave "pod maskom slobode izražavanja".

Pravo na slobodu izražavanja je vekovima zagarantovano u švedskom i danskom Ustavu, ali obe zemlje su u nedelju dale signal da pokušavaju da pronađu legalne načine da spreče takve proteste, zbog bezbednosnih i geopolitičkih zabrinutosti.

Švedski premijer Ulf Kristerson rekao je da je tokom vikenda bio u "bliskom dijalogu" sa svojim danskim kolegom i da dve nacije "dele istu zabrinutost i analiziraju stvari. Situacija je opasna i potrebne su mere za jačanje naše bezbednosti", kaže Kristerson.

Kao rezultat protesta, danska vlada je saopštila da se na Dansku "gleda kao na zemlju koja omogućava vređanje i omalovažavanje kultura, religija i tradicija drugih zemalja“. 

Poslednjih nedelja, čak 15 vlada je osudilo Dansku.

Švedska je takođe doživela osudu nakon što je dozvolila Salvanu Momiki, iračkom hrišćanskom imigrantu, da spali kopiju Kurana u Stokholmu. Momika je poslednjih meseci organizovao nekoliko takvih protesta.

Dan nakon tog protesta, demonstranti su upali u švedsku ambasadu u Bagdadu, tražeći proterivanje švedskog ambasadora u Iraku. 

Demonstranti su se prethodno sukobili sa snagama bezbednosti ispred ambasade u januaru zbog drugog incidenta spaljivanja Kurana u Stokholmu.

 Ne postoji zakon o bogohuljenju

Švedska i Danska su među najliberalnijim i najsekularnijim zemljama na svetu. 

Sloboda govora je sadržana u njihovim ustavima i nijedna od ove dve države nema zakone o bogohuljenju, što znači da nije protivzakonito vređati religiju ili skrnaviti verske tekstove poput Kurana.

 "Švedsko pravo na slobodu izražavanja, koje je involvirano u ustav, najjače je pravo na svetu – jače čak i od prvog amandmana u Sjedinjenim Državama“, rekao je za CNN Marten Šutlc, profesor prava na Univerzitetu u Stokholmu. 

"Sloboda govora je skoro uvek prvi prioritet u svim sukobima interesa ili vrednosti.”, kaže Šutlc.

Da bi se protest održao, Šveđani moraju da zatraže dozvolu od policije prema Zakonu o javnom redu. Policija može odbiti dozvolu samo iz bezbednosnih razloga.

Kada je švedska policija pokušala da spreči Momiku da organizuje protest tako što mu je u februaru uskratila dozvolu, tu odluku je poništio švedski Apelacioni sud.

"Policiji je po zakonu dozvoljeno da kaže ne, samo u slučaju da ne može da garantuje bezbednost na samim demonstracijama. Oni ne mogu da uzmu u obzir širu političku perspektivu“, rekla je za CNN Sofi Blombak, politikolog sa Univerziteta Mid Sviden.

Dok je sloboda govora već dugo ustavno pravo u Švedskoj i Danskoj, ukidanje zakona o bogohuljenju bilo je novijeg datuma. 

Švedska ga je ukinula tokom 1970-ih, dok je Danska odbacila takve zakone 2017. godine, nakon što su bili u Ustavu od 17. veka.

"Religija ne treba da diktira šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno javno govoriti. To daje religiji potpuno nepravedan prioritet u društvu“, rekao je tada Bruno Jerup, član danskog parlamenta.

 Pronalaženje alternativa

Prema postojećim zakonima, nijedna vlada nije u mogućnosti da zakonski zabrani proteste. Umesto toga, jednostavno pokušavaju da ih obeshrabre. 

Blombakova je stav švedske vlade po tom pitanju opisala kao "zakonit, iako nam se ne sviđa“.

Danske vlada je poručila da se “jasno distancirala i osudila spaljivanje svetog Kurana”. 

“Spaljivanje je duboko uvredljivo i nepromišljeno delo koje je počinilo nekoliko pojedinaca. Ovih nekoliko pojedinaca ne predstavljaju vrednosti na kojima je izgrađeno dansko društvo”, saopštila je danska vlada.

Međutim, tokom vikenda su obe zemlje poslale signale da istražuju zakonske mehanizme za ograničavanje demonstracija.

"Naći ćemo pravni alat koji nam omogućava da sprečimo paljenje Kurana ispred stranih ambasada“, rekao je danski ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen.

 Švedski premijer Kristerson takođe je najavio da je njegova vlada "već počela da analizira pravnu situaciju – uključujući Zakon o javnom redu – u cilju istraživanja dometa mera koje bi ojačale nacionalnu bezbednost”.

Obe zemlje su se i ranije suočavale sa krizama vezanim za slobodu govora. 

Godine 2005. danske novine Morgenavisen Jillands-Posten objavile su karikature proroka Muhameda koji nosi turban napravljen od bombe, što je izazvalo talas nasilja. 

Na švedskog karikaturistu Larsa Vilksa takođe je pokušan napad nakon što je objavio slične karikature o Muhamedu 2007. godine.

Ali nijedna zemlja nije pooštrila svoje zakone o slobodi govora kao odgovor na ove napade.

Delikatna diplomatska situacija

Diplomatski sukob dolazi u nezgodnom trenutku – posebno za Švedsku.

"Trenutno smo u najozbiljnijoj bezbednosnoj situaciji od Drugog svetskog rata, a što se tiče Švedske, svesni smo da pojedine države i državni funkcioneri aktivno koriste ovu situaciju“, rekao je Kristerson u saopštenju objavljenom u nedelju.

Švedska je zvanično podnela zahtev za članstvo u NATO prošle godine, kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu. Međutim, Turska je mesecima opstruisala njeno pristupanje bloku, i protivila se, između ostalog, i zbog navodnog saučesništva Švedske u protestima na kojima je spaljivan Kuran.

Turska je konačno dala zeleno svetlo za kandidaturu Švedske uoči samita NATO u Viljnusu u junu, iako Stokholm ne može formalno da se pridruži alijansi pre nego što se njeno članstvo ratifikuje glasanjem u turskom parlamentu koje treba da se održi ove jeseni.

Karl-Oskar Bohlin, švedski ministar odbrane, izjavio je prošle nedelje da akteri povezani sa Rusijom pokušavaju da iskoriste situaciju.

“Švedska je trenutno meta kampanja uticaja, koje podržavaju države čiji je cilj da naškode Švedskoj i švedskim interesima. Ovi događaji se onda prepričavaju na netačan način, ponekad sa direktnim pozivima da se udari na našu zemlju”, rekao je Bohlin.

Bohlin takođe tvrdi da "akteri koje podržava Rusija šire lažne vesti, kao što je i ona da švedska država stoji iza skrnavljenja svetih spisa“.

"Ovo je veoma osetljivo vreme za Švedsku jer pokušavamo da postanemo članice NATO, tako da je sve to zaista uticalo na pregovore“, prokomentarisao je celu situaciju Marten Šutlc, profesor prava na Univerzitetu u Stokholmu. 

Izvor: CNN