Treći dan zasedanja Skupštine Srbije: Debata van dnevnog reda od 60 tačaka, litijum najčešća tema

Poslanici opozicije upozoravaju da, iako sednica nije zakazana danas za sutra, kao što je to bila praksa kada je predsednik Skupštine bio Vladimir Orlić, ipak nije bilo dovoljno vremena za pripremu. Poslanica Demokratske stranke Dragana Rakić ističe da je cilj stavljanja previše tačaka na dnevni red sakrivanje velikog zaduživanja Srbije.

 “Na dnevnom redu ima svega i svačega, a tu su i zaduženja Srbije u vrednosti od 1,26 milijardi evra, plus jedna milijarda dolara reprograma duga banci iz Abu Dabija, jer Srbija nije u stanju da vrati dug do kraja godine i sada tražimo produženje tog roka. To ogromno zaduženje SNS želi da sakrije od građana”, smatra Rakić. 

Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević ističe da predsednica Skupštine Ana Brnabić pokušava da napravi neki red u radu Skupštine i zakazuje sednice ranije u odnosu na njenog stranačkog kolegu Vladimira Orlića, ali da to i dalje nije dovoljno i da nema opravdanja da se sednica sa ovolikim dnevnim redom zakazuje samo pet dana ranije, i to usred leta. 

Komentarišući činjenicu da Skupština nije zasedala ranije, tokom redovnog prolećnog zasedanja, Jakovljević navodi da je to bio metod vladajuće većine da pred izbore opozicija nema pristup javnom servisu, koji inače prenosi sednice Skupštine. 

“Nikada se tokom izbornog procesa poslanici ne puštaju u Skupštinu, da mi iz opozicije ne bismo dobili prostor da kažemo šta mislimo i da se to čuje na nacionalnoj frekvenciji, da građani ne bi čuli šta se zapravo dešava. Tako da je jasno da vlast ne vidi Skupštinu kao mesto na kome bi trebalo da se raspravlja o zakonima koji će biti u interesu građana, već je to njihov mehanizam da se čuje samo ono što oni žele”, smatra Jakovlljević. 

Prekomeran broja tačaka dnevnog reda u Skupštini odavno nije novost. Naprotiv, postalo je praksa - i prethodni skupštinski saziv završen je sednicom na kojoj je usvojeno 60 tačaka dnevnog reda, posle objedinjene rasprave. 

Tamara Branković iz organizacije CRTA ističe da, kada se na takav način vodi skupštinska rasprava, nema prostora za javni interes. 

“Ovoliki broj tačaka dnevnog reda ne može da pogoduje kvalitetnom radu, i postoji opravdani strah da će javni interes biti ugrožen. Osim toga, nije moralo da se radi ovako da Skupština bude zakazana vanredno u periodu kada mnogi nisu tu. Kako očekivati od ljudi da isprate raspravu, a mnogi važni zakoni su na dnevnom redu”, ističe Branković. 

Branković dodaje i da je zakazivanje vanredne sednice Skupštine posledica toga što Skupština i dalje nema utvrđen godišnji plan rada, iako je to predviđeno Poslovnikom, te da je zbog toga rad Skupštine prilagođen vladajućoj većini. 

Na dnevnom redu današnje sednice je Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkiha prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, poskupljenje pretplate za javni servis, nekoliko zakona o zaduživanju, ali i izbor guvernera Narodne banke Srbije i predsednika Fiskalnog saveta.  

Brojni zakoni na čekanju 

 Otkako je konstituisana, 6. februra, Skupština je radila samo devet dana. Poslanici su u klupe sedali da bi konstituisali Skupštinu, izabrali predsednicu i da bi raspravljali o izmenama Zakona o lokalnim izborima, a potom i o Zakonu o biračkom spisku. To su ujedno i jedina dva zakona o kojima je ova Skupština raspravljala. 

Dakle, na dnevnom redu bile su samo izmene zakona u vezi sa izborima što je rezultat političkog dogovora vlasti i opozicije.

Van toga, mnogi zakoni kako u ovom, tako i u prethodnom skupštinskom sazivu, a koji su važni za svakodnevni život građana nisu stigli na dnevni red. 

Među njima je zakon o Hitnoj pomoći čiji je predlog više od godinu dana zaglavljen u skupštinskoj proceduri. Iako više od 2.000 ljudi čeka na novi organ, Zakon o transplantaciji ne stiže na dnevni red već godinu dana, i sada će ponovo morati da prođe Skupštinsku proceduru. 

Na čekanju su i izmene Zakona o oružju i municiji, koji je Vlada predložila odmah posle dva masovna ubistva. Iako je Vlada naložila MUP-u da pripremi hitne izmene zakona, očigledno je na duže staze ponestalo političke volje za usvajanje tog propisa. 

Na dnevni red nikada nije stigla ni Narodna inicijativa za zabranu iskopavanja itijuma i bora koju je potpisalo oko 38.000 građana, a koja se, prema rečima šefa poslaničke grupe SNS-a - zagubila između dva skupštinska saziva.

Izvor: Insajder

Podsećamo, prvi od dva kredita dogovoren je još 2014. uz kamatu od dva odsto. Ako poslanici izglasaju, sada će njegova otplata biti produžena do avgusta 2026. godine. Drugi zajam je zaključen u septembru 2022. po kamati od tri odsto. Njegova otplata biće produžena sa 9. decembra ove godine na 9. decembar 2026.

“Odlaganje isplate kredita je posledica potrebe Vlade Republike Srbije da što više sredstava  kanališe, ka realizaciji projekta “Expo 2027” i u tom smislu Vlada Republike Srbije je spremna i da plati određenu i cenu. Verovatno postoji računica da bi novo zaduživanje bilo skuplje, nego da se pravi neki novi aranžman. Siguran sam da Srbija ima sada novca da izmiri taj dug, ali joj je potreban svež novac za projekte”, kaže za Insajder Saša Đogović, ekonomista i urednik publikacije “Strateo”.

Na osnovu Predloga zakona, produženje roka otplate tražila je Srbija. Đogović dodaje da nije racionalno, kada već ne možeš da vratiš stare, da ulaziš u nove dugove. 

“U suštini nije nikakav problem kada refinansirate kredit, neki stari, ali po kamatnoj stopi koja bi pojeftinila taj kredit. Međutim, kada povećavate cenu tog kredita onda to zaista nije ekonomski i racionalna odluka. U ovom slučaju, umesto se vraćanju kreditne obaveze, što nije problem, imamo mogućnost da ih vratimo, kanališemo ta sredstva ka investicionom poduhvatu”, navodi Đogović.    

Novi dugovi: Za stadion 42 milijarde, pozajmice od Kineza i Francuza

Država Srbija uzeće nove kredite, ukupne vrednosti 1,16 milijardi evra. Najveći među njima biće onaj od Poštanske štedionice za izgradnju Nacionalnog stadiona - 42 milijarde dinara (oko 360 miliona evra).

“Srbija nema nikakav poseban ekonomski elaborat vezano za taj nacionalni stadion, kako bismo znali da li je koliki je stepen isplativosti ulaganja, da li tu ima neko učešće FSS, da li ima nekih sponzora. Zašto nismo ušli u javno-privatno partnerstvo? Verovatno je bilo i nekih boljih, optimalnih solucija, kad se već krenulo konkretno u taj deo projekta u okviru “Expo 2027”, nego što država, sama, kroz zaduživanje finansira taj projekat", kaže sagovornik Insajdera.

Prema Đogovićevim rečima, za Srbiju je bolje da se zadužuje  radi investiranja u ekološke projekte, zelenu agendu, fabriku za prečišćavanje voda i reciklaže. Da otpad služi za proizvodnju toplotne energije. 

Zajam od Francuske i Kine

Dogovorena je pozajmica s Francuskom u vrednosti od 121,5 miliona evra koja će se koristiti za unapređenje elektrodistributivnog sistema. Iznos je podeljen na dva dela gde će 24,3 miliona biti zajam francuskog trezora, a 97,1 milion će biti ugovor o kreditu sa pariskom filijalom Dojče banke.

“Kad govorimo o Francuzima, ovde nije samo reč o ekonomiji, nego imamo i određen politički uticaj. Podršku za poslovne ugovore koje će dobiti francuske kompanije. Konkretno, tu se vezujemo za izgradnju metroa, pa onda za fabriku za prečišćavanje otpada koju gradi japansko-francuski konzorcijum. Svakako će Francuzi dodatno zaraditi kako kroz kamate, tako i direktno kroz angažovanje nekih njihovih kompanija u realizaciji tih projekata”, objašnjava Đogović.  

Banka Kine daće Srbiji oko 184 miliona evra, a novac će biti namenjen za izgradnju kanalizacione mreže. Biće utrošen u nekoliko lokalnih samouprava, kao deo šireg projekta razvoja sistema prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. Reč je o drugoj fazi i ovaj zajam pokriva 85 odsto troškova dok će 15 odsto biti izdvojeno iz budžeta države.

“Naše lokalne samouprave su inertne, pasivne, one bi same trebalo da se angažuju i kroz  berze, kroz izdavanje municipalnih obveznica mogle bi da dođu do sredstava. Onda bi  mogle preko tendera da raspišu način konkurs za realizaciju nekih od njima važnih projekata. Poput kanalizacione mreže ili nekog ekološkog projekta”, objašnjava Đogović.   

Obilaznica, brza saobraćajnica, energetska efikasnost...

Nekoliko kredita biće uzeto od komercijalnih banaka. Za gradnju obilaznice oko Kragujevca od OTP banke biće uzeto 12 milijardi dinara (oko 102 miliona evra). Od Unikredit banke biće povučeno 11,7 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) za finansiranje završetka puta Ruma-Šabac-Loznica. Za isti projekat novac će biti uzet i kod druge italijanske banke – Banke Inteza. Od njih će Srbija pozajmiti 15 milijardi dinara ili oko 128 miliona evra.

Još jedna italijanska banka “Cassa depositi e Prestiti” daće nam na zajam oko 100 miliona evra za jačanje likvidnosti EPS-a,. 

Zajmodavac je nemačka razvojna banka KfW, kod koje ćemo imati dve pozajmice - 50 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji i 20 miliona evra za razvoj tržišta biomase.

Prema podacima Uprave za javni dug od utorka preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 23. jul 2024. godine iznosi 4.460.501.058.840 dinara, odnosno oko 38 milijardi evra.

Izvor: Insajder

Predlog autentičnog tumačenja Zakona iz 2022. o Protokolu o saradnji Srbije i Španije u raznim oblastima usvojen je na hitno sazvanoj sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo u aprilu, uprkos protivljenju opozicije.

Taj predlog koji se u dnevnom redu aktuelne sednice parlamenta “krije pod tačkom “predlog autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Okvirnog protokola o finansijskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije u oblasti infrastrukturnih projekata, predviđa da se svi projekti dve zemlje sprovode mimo Zakona o javnim nabavkama, a o njemu gotovo da nije bilo reči na sednici parlamenta koja je u toku.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija ističe da je ovaj slučaj sa Španijom samo deo šireg kolaža urušavanja sistema javnih nabavki, jer Srbija takve sporazume ima sa mnogo zemalja.

“Takvi sporazumi sve češće imaju odredbu koja predviđa da se poslovi dogovoreni pod tim sporazumom sprovode mimo domaćeg Zakona o javnim nabavkama. To ima dalekosežne efekte jer se time obezbeđuje prednost, ili se šta više direktno navodi firma koja će obavljati određene poslove”.

Zbog čega je, i to po hitnom postupku, usvojen predlog za autentično tumačenje sporazuma sa Španijom i dalje je nepoznato.

Tadašnja predsednica Odbora, a sadašnja ministarka Jelena Žarić Kovačević kratko je navela na sednici u aprilu da je zakazivanje sednice po hitnom postupku uobičajeno za rad tog odbora, a da je predlog za autentično tumačenje zakona u interesu vlada Srbije i Španije.

"Razlozi zašto se predlaže ovo autentično tumačenje jesu upravo što postoji potreba za dodatnim pojašnjenjem člana dva Zakona o protokolu, onako kako je to i navedeno u obrazloženju i naravno zato što postoji veliki interes koji je iskazala i vlada Španije da zajedno sa vladom Srbije radi na određenim infrastrukturnim projektima“, obrazložila je tada Žarić Kovačević.

Međutim, u članu dva Protokola, na koji se poziva bivša predsednica Odbora, samo se konstatuje saradnja Srbije i Španije u oblasti infrastrukturnih projekata, te je nejasno zbog čega je potrebno dodatno tumačenje, jer to nije tačka koja se odnosi na javne nabavke.

Nejasno je i kako je i zašto došlo do toga da se u budućim poslovima dve zemlje ne poštuje Zakon o javnim nabavkama, jer se u Protokolu jasno navodi da su sve dve zemlje obavezale da će poštovati svoje zakone.

Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić smatra da je načelo o autentičnom tumačenju usvojeno suprotno pravnom poretku.

“Ne bi me čudilo da je Vlada Srbije sa Vladom Španije zaključila neki aneks i da su to izmenili, ako im je to bila namera. Međutim, umesto te procedure koja bi opet imala štetne efekte, ali bi makar pravno gledano bila u skladu sa zakonima i Ustavom, dogodilo se jedno pravno nasilje na toj sednici Odbora. Tamo je predloženo da se taj sporazum tumači na jedan nemoguć način”, smatra Nenadić.

Nenadić podseća i da je Evropska unija kritikovala takvu praksu, ali napominje da se sve češće dešava da Srbija takve sporazume potpisuje upravo sa zemljama Evropske unije, poput Francuske.

Bivša predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, a sadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Jelena Žarić Kovačević nije odgovarala na pitanja Insajdera ni u aprilu, ni sada, kada je ovaj predlog stavljen na dnevni red parlamenta.

Šta je autentično tumačenje zakona?

Postupak za autentično tumačenje zakona definisan je skupštinskim Poslovnikom i koristi se u situacijama kada dođe do nesporazuma u tumačenju nekog zakona, ili kada se zakon adekvatno ne primenjuje.

Profesor Ustavnog prava Slobodan Orlović objasnio je da autentično tumačenje zakona može da bude vrlo problematično jer deluje retroaktivno.

"Izmene zakona donete putem amandmana koje vlast donese važe ubuduće, a autentično tumačenje zakona ima delovanje unazad, odnosno retroaktivno važenje, za razliku od donošenja izmene zakona. Običan čovek bi rekao pa šta tu nije u redu, ispravlja se greška, međutim, ovde imamo ozbiljan atak na pravni poredak i ustavna načela pravne sigurnosti - vaše stečeno pravo autentičnim tumačenjem može da bude ukinuto, odnosno oduzeto“, objašnjava profesor Orlović.

Iz organizacije Transparentnost Srbija podsećaju da su zbog čestih zloupotreba ove vrste pre dve godine podneli inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o Narodnoj skupštini i Poslovnika Skupštine koje se odnose na autentična tumačenja.

Iz te organizacije navode da Ustavni sud o tom pitanju nije doneo odluku, niti je išta preduzeo nakon što se Narodna skupština nije izjasnila o podnetoj inicijativi u ostavljenom roku.

Izvor: Insajder

Poslanici treći dan raspravljaju o 60 tačaka dnevnog reda. Prvog dana, 23 jula najčešća tema bio je litijum, a slično je bilo i dan kasnije, 24. jula. Osim rasprave mimo dnevnog reda često su se čule i i međusobne optužbe i polemike vlasti i opozicije.

Predsedavajuća Marina Raguš najavila je da će poslanici priliku da postavljaju pitanja predstavnicima vlade imati i danas posle podne od 16.00 do 19.00 časova.

Poslanik Milija Miletić sa liste SNS, a koji dolazi iz opštine Svrljig, postavio je pitanje ministru zdravlja Zlatiboru Lončara o zakonu o hitnoj pomoći.

"Ja sam u prethodnom periodu podneo zakon vezano za zakon o hitnoj pomoći, a tiče se toga da veliki broj naših malih domova zdravlja nema  službu hitne pomoći. Okvirom tog zakona je predviđeno na koji način i kako da se definiše služba hitne pomoći u svakoj lokalnoj sampravi, u svakoj opštini", rekao je Miletić i ocenio da je takav zakon neophodan.

Slobodan Petrović iz stranke Srbija centar pitao je koliko timova ima Zavod za urgentnu medicinu u Beogradu i da li je taj broj dovoljan u odnosu na broj stanovnika.

Poslanica Zeleno-levog fronta Marina Mijatović pitala je da li u Srbiji postoje usvojeni protokoli za vođenje trudnoće i porođaja, tvrdeći da na na sajtu Ministarstva zdravlja, iako postoji sekcija koja se zove dokumenti, ne može da se pronađe dokument koji govori o strategiji i protokolima koji se tiču vođenja trudnoće.  

Ona je ukazala da je ženama važno da imaju informaciju kako funkcionišu klinike za ginekologiju i akušerstvo. Pitala je i koliko ima ukupno lekara na specijalizaciji za ginekologiju i akušerstvo uključujući i volontarske specializacije.  

Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović pitala je Ministarstvo za zaštitu životne sredine da li je nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu u projektu Jadar, u skladu sa Ustavom Srbije, tvrdeći da je sama kompanija koja ga je izradila rekla da nije u skladu sa propisima Srbije.

Postaviila je i pitanje Ministarstvu rudarstva i energetike zašto još nemamo strategiju upravljanja mineralnim resursima, s obzirom na to da zaključujemo Memorandum o razumevanju o strateškim sirovinama.

Poslanik Demokratske stranke Nenad Mitrović rekao je da su najveći proizvođači litijuma Australija, Čile i Kina, pa je predložio vladi i predsedniku da organizuju putovanje pedesetak ljudi u Australiju, da idu da vide tehničke standarde u tim rudnicima.

Irena Živković iz Stranke slobode i pravde pitala je kada će biti objavljeni podaci o poslovanju Zi Đina i o količinama koje ta kompanija izvozi iz Srbije i koji interes ima Srbija što Zi Đin, kako tvrdi, izvozi koncentrat, a ne finalni proizvod.

Poslanik Mi glas iz naroda Branko Pavlović pitao je Ministarstvo pravde kada će vlada izaći sa sveobuhvatnim merama rešavanja pitanja materijalnog statusa sudija i svih drugih zaposlenih u pravosuđu. 

Izvor: Tanjug