<article>Za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. godine - skoro 200, ali je zato u 2023. usvojeno najmanje dece u poslednjoj deceniji - 62.  Statistika od 2018. do 2022. godine pokazuje da je najviše dece u prihvatilištima bilo 2019, a da je taj broj opadao sve do 2022. Među decom koja nemaju roditeljsku brigu svake godine je najviše onih školskog uzrasta - između pet i 12 godina.  Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, odnosno onih koji bi usvojili dete, ima 726.  Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić rekla je za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje, istakavši da je usvojenje najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu. Komentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama. "Od svega po malo… Ne bih rekla da su procedure komplikovane. Zaista imamo iskustva da često potencijalni usvojitelji čekaju i do godinu dana od podnošenja zahteva", kazala je Perić i istakla da je u procesu usvajanja fokus uvek na detetu. "Traže se podobni usvojitelji za konkretno dete, ne dete za određenog usvojitelja", kaže Perić. Napominje da je usvojenje ozbiljan i zahtevan institut, koji proizvodi krucijalne posledice za život deteta, te da je zato važno da se, pri određivanju usvojitelja, obrati pažnja na sve aspekte njihovog života, kao i da se pri proceni podobnosti gleda i motivacija para da se odluči na taj korak, koji je izuzetno izazovan.  Pre nego što dođe do usvajanja, neophodno je da budući roditelji prođu obuku, na kojoj uče kako da izađu na kraj sa različitim izazovima sa kojima će se suočiti.  Govoreći o razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji retko odlučuju za usvajanje, Perić kaže da su predrasude jedan od razloga, ali ističe i da nisu svi podobni za to.  "Neko ko nema jasne motive, ko nije raščistio sa sobom granice do kojih može da ide... i šta može zaista da pruži tom detetu, način na koji može da prevaziđe određene barijere, jer to ipak nisu njihova biološka deca. Možda je zaista bolje da još malo razmisli pre nego što se odluči na taj korak", kaže Perić.  One koji razmišljaju o tome da usvoje dete, ohrabruje da se obrate stručnjacima sa kojima bi mogli da popričaju o tome i saznaju nešto više.  Nema zvaničnih podataka koliko je u Srbiji punoletnih osoba koje nemaju decu. Oko 18 odsto građana Srbije ima jedno dete. Broj onih koji se bore sa takozvanim sekundarnim sterilitetom, odnosno ne mogu da dobiju drugo dete nije poznat, navodi RTS.Izvor: Tanjug</article>

Za poslednjih 10 godina, najviše dece iz sistema socijalne zaštite koja su dobila nove roditelje bilo je 2014. godine - skoro 200, ali je zato u 2023. usvojeno najmanje dece u poslednjoj deceniji - 62. &nbsp;
Statistika od 2018. do 2022. godine pokazuje da je najviše dece u prihvatilištima bilo 2019, a da je taj broj opadao sve do 2022.&nbsp;
Među decom koja nemaju roditeljsku brigu svake godine je najviše onih školskog uzrasta - između pet i 12 godina. &nbsp;
Trenutno je u sistemu 306 dece za koje su nadležni utvrdili da su podobna za usvajanje, a podobnih usvojitelja, odnosno onih koji bi usvojili dete, ima 726. &nbsp;
Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić rekla je za RTS da zabrinjava broj dece podobne za usvojenje, istakavši da je usvojenje najpotpuniji, najcelovitiji oblik zaštite za određeni broj dece, za koju je procenjeno da je to u njihovom najboljem interesu.&nbsp;
Komentarišući to što je u protekloj godini broj usvojene dece bio rekordno mali, Perić je navela da se razlozi mogu naći i u administrativnim preprekama, i u mentalitetu, kao i u emocionalnim barijerama.&nbsp;
"Od svega po malo… Ne bih rekla da su procedure komplikovane. Zaista imamo iskustva da često potencijalni usvojitelji čekaju i do godinu dana od podnošenja zahteva", kazala je Perić i istakla da je u procesu usvajanja fokus uvek na detetu.&nbsp;
"Traže se podobni usvojitelji za konkretno dete, ne dete za određenog usvojitelja", kaže Perić.&nbsp;
Napominje da je usvojenje ozbiljan i zahtevan institut, koji proizvodi krucijalne posledice za život deteta, te da je zato važno da se, pri određivanju usvojitelja, obrati pažnja na sve aspekte njihovog života, kao i da se pri proceni podobnosti gleda i motivacija para da se odluči na taj korak, koji je izuzetno izazovan. &nbsp;
Pre nego što dođe do usvajanja, neophodno je da budući roditelji prođu obuku, na kojoj uče kako da izađu na kraj sa različitim izazovima sa kojima će se suočiti. &nbsp;
Govoreći o razlozima zbog kojih se ljudi u Srbiji retko odlučuju za usvajanje, Perić kaže da su predrasude jedan od razloga, ali ističe i da nisu svi podobni za to. &nbsp;
"Neko ko nema jasne motive, ko nije raščistio sa sobom granice do kojih može da ide... i šta može zaista da pruži tom detetu, način na koji može da prevaziđe određene barijere, jer to ipak nisu njihova biološka deca. Možda je zaista bolje da još malo razmisli pre nego što se odluči na taj korak", kaže Perić. &nbsp;
One koji razmišljaju o tome da usvoje dete, ohrabruje da se obrate stručnjacima sa kojima bi mogli da popričaju o tome i saznaju nešto više. &nbsp;
Nema zvaničnih podataka koliko je u Srbiji punoletnih osoba koje nemaju decu.&nbsp;
Oko 18 odsto građana Srbije ima jedno dete. Broj onih koji se bore sa takozvanim sekundarnim sterilitetom, odnosno ne mogu da dobiju drugo dete nije poznat, navodi RTS.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Ilustracija. Foto: Charlein Gracia / Unsplash

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U 2023. usvojeno najmanje dece u proteklih deset godina

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation