<article>Dok se radi na lakšoj proceduri prilikom donacija veće količine hrane, pojedine kompanije organizuju akcije kako bi pomogle gladnima. Tokom jula, svi kojima su potrebni obroci mogli su pakete hrane da preuzmu na 14 lokacija u Srbiji, u okviru projekta "Hrana za sve", tokom kojeg je planirano da se donira približno 400 tona hrane. Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u Srbiji pokazalo je da kada bi se se sva količina hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovala u kese, pa u kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca. Hrana se uglavnom baca zato što se pokvari ili se zaboravi u frižideru ili zamrzivaču, a istraživanja pokazuju da se najviše baca hleb, meso i mleko, a najmanje voće i povrće.Uživanje u redovnim obrocima u Srbiji ne može sebi da priušti više od pola miliona građana, a onima koji bi mogli da im pomognu i žele da doniraju hranu porez na doniranje i dalje nije ukinut, čak ni na onu koja je pred istekom roka trajanja. Iz Srpskog filantropskog društva navode da se kompanije često odlučuju na uništavanje hrane, zbog toga što im je to jeftinije."Kada bi donirali hranu morali bi da plate PDV kao da su je prodali. Ove godine smo počeli novu kampanju da se usvoji odluka da se radi na povraćaju PDV i mislim da bi to na neki način moglo da bude kompromisno rešenje, jer bi taj povraćaj pomogao organizacijama da pokrivaju iz tih sredstava troškove prevoza, lagerovanja i distribucije", rekao je predsednik društva Veran Matić. Prema istraživanju Akcionog programa za otpad i resurse, svakog dana kada se baci 20 miliona kriški hleba, stvara se emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju pravi više od 140.000 automobila godišnje. Izvor: FoNet</article>

Dok se radi na lakšoj proceduri prilikom donacija veće količine hrane, pojedine kompanije organizuju akcije kako bi pomogle gladnima.&nbsp;
Tokom jula, svi kojima su potrebni obroci mogli su pakete hrane da preuzmu na 14 lokacija u Srbiji, u okviru projekta "Hrana za sve", tokom kojeg je planirano da se donira približno 400 tona hrane.&nbsp;
Istraživanje Centra za unapređenje životne sredine o bacanju hrane u Srbiji pokazalo je da kada bi se se sva količina hrane koju bacimo u roku od godinu dana spakovala u kese, pa u kamione, kolona koju bi oni formirali protezala bi se od Subotice do Kragujevca.&nbsp;
Hrana se uglavnom baca zato što se pokvari ili se zaboravi u frižideru ili zamrzivaču, a istraživanja pokazuju da se najviše baca hleb, meso i mleko, a najmanje voće i povrće.
Uživanje u redovnim obrocima u Srbiji ne može sebi da priušti više od pola miliona građana, a onima koji bi mogli da im pomognu i žele da doniraju hranu porez na doniranje i dalje nije ukinut, čak ni na onu koja je pred istekom roka trajanja.&nbsp;
Iz Srpskog filantropskog društva navode da se kompanije često odlučuju na uništavanje hrane, zbog toga što im je to jeftinije.
"Kada bi donirali hranu morali bi da plate PDV kao da su je prodali. Ove godine smo počeli novu kampanju da se usvoji odluka da se radi na povraćaju PDV i mislim da bi to na neki način moglo da bude kompromisno rešenje, jer bi taj povraćaj pomogao organizacijama da pokrivaju iz tih sredstava troškove prevoza, lagerovanja i distribucije", rekao je predsednik društva Veran Matić.&nbsp;
Prema istraživanju Akcionog programa za otpad i resurse, svakog dana kada se baci 20 miliona kriški hleba, stvara se emisija gasova staklene bašte jednaka onoj koju pravi više od 140.000 automobila godišnje.&nbsp;
&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

Polica sa povrćem, ilustracija, foto: nrd nicotitto/Unsplash

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Srbija

U Srbiji dnevno bacimo dve hiljade tona hrane iako 450.000 građana nema redovne obroke

U Srbiji dnevno bacimo dve hiljade tona hrane iako 450.000 građana nema redovne obroke

Tagovi: