<article>Formalno je identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci vladinog Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima.  Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 72 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja, navodi se u Izveštaju. Seksualna eksploatacija po prvi put nije najdominantniji oblik trgovine ljudima, već je najučestaliji oblik bila prinuda na prosjačenje sa udelom od 29,3 odsto, sledi radna eksploatacija 22,7 odsto, seksualna eksploatacija se javlja u 20 odsto slučajeva, prinuda na brak u 14,7 odsto, a prinuda na vršenje krivičnih dela u 13,3 odsto slučajeva. Prema podacima ovog Centra, procenat dece među žrtvama je značajno porastao u odnosu na prethodne dve godine i iznosi čak 62 odsto. Prosečna starost dece žrtava je 12 godina, dok je generalno prosečna starost identifikovanih žrtava 19 godina, što je spuštanje starosne granice u odnosu na godinu ranije kada je bila 24,5 godina. Kako se navodi, posebno zabrinjava rasprostranjenost eksploatacije zloupotrebom digitalnih tehnologija - čak 39 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi kako na informisanju javnosti tako i na povećanju digitalne pismenosti društvenih grupa u povećanom riziku, kako bi se na vreme prevenirale posledice. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje da, osim razvijenih politika i mera Vlade koje se sprovode u borbi protiv trgovine ljudima, i svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije. Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se svakog 30. jula u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava čije žrtve mogu biti deca, žene i muškarci koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje.Izvor: Tanjug</article>

Formalno je identifikovano 66 žrtava trgovine ljudima, što predstavlja povećanje od 6,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju podaci vladinog Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima. &nbsp;
Većinu identifikovanih žrtava čine žene, čak 72 odsto, što govori o tome da trgovina ljudima ima komponentu rodno zasnovanog nasilja, navodi se u Izveštaju.&nbsp;
Seksualna eksploatacija po prvi put nije najdominantniji oblik trgovine ljudima, već je najučestaliji oblik bila prinuda na prosjačenje sa udelom od 29,3 odsto, sledi radna eksploatacija 22,7 odsto, seksualna eksploatacija se javlja u 20 odsto slučajeva, prinuda na brak u 14,7 odsto, a prinuda na vršenje krivičnih dela u 13,3 odsto slučajeva.&nbsp;
Prema podacima ovog Centra, procenat dece među žrtvama je značajno porastao u odnosu na prethodne dve godine i iznosi čak 62 odsto. Prosečna starost dece žrtava je 12 godina, dok je generalno prosečna starost identifikovanih žrtava 19 godina, što je spuštanje starosne granice u odnosu na godinu ranije kada je bila 24,5 godina.&nbsp;
Kako se navodi, posebno zabrinjava rasprostranjenost eksploatacije zloupotrebom digitalnih tehnologija - čak 39 odsto žrtava je posledica vrbovanja na društvenim mrežama, kroz ponude za posao, te je u tom smislu potrebno raditi kako na informisanju javnosti tako i na povećanju digitalne pismenosti društvenih grupa u povećanom riziku, kako bi se na vreme prevenirale posledice.&nbsp;
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog ukazuje da, osim razvijenih politika i mera Vlade koje se sprovode u borbi protiv trgovine ljudima, i svako od nas može da pomogne u borbi protiv trgovine ljudima skretanjem pažnje na ovu negativnu društvenu pojavu, na njene posledice, ali i da prijavi ukoliko primeti da je neko potencijalna žrtva ili žrtva eksploatacije.&nbsp;
Svetski dan borbe protiv trgovine ljudima ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a obeležava se svakog 30. jula u cilju podizanja svesti o ovom problemu u javnosti i osnaživanja aktivnosti i mera za sprečavanje ovog ozbiljnog kršenja ljudskih prava čije žrtve mogu biti deca, žene i muškarci koji su prisiljeni, prevareni ili navedeni na prostituciju, različite oblike rada, usluga, čak i na vršenje krivičnih dela protiv svoje volje.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

trgovina ljudima

seksualna eksploatacija

prinudno prosjačenje

U Srbiji prošle godine zabeleženo 30 više slučajeva trgovine ljudima; prinudno prosjačenje najčešći oblik

U Srbiji prošle godine zabeleženo 30 više slučajeva trgovine ljudima; prinudno prosjačenje najčešći oblik

Tagovi: