<article>Ona je rekla da je u januaru ove godine predat zahtev za još jedan razgovor s predstavnicima Ministarstva finansija oko poreskih zaduženja jer su <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzenje-radnika-na-internetu-drzava-opet-nije-korektna-prema-frilenserima">frilenseri </a>smatrali da ima mogućnosti za poboljšanje uslova za plaćanje zaostalih poreza, ali do danas nisu dobili nikakav odgovor. Rešenja za porez iz 2017. godine frilenserima su stigla krajem prošle godine, a ovih dana i<a href="https://insajder.net/prenosimo/frilenseri-dobijaju-resenja-o-utvrdenoj-poreskoj-obavezi-za-2018-godinu"> rešenja za 2018. godinu.</a> Spor frilensera oko poreza na njihove prihode i države je počeo pre tri godine, kada je država naprasno počela da šalje rešenja za 2015. godinu, s obrazloženjem da je trebalo da frilenseri sami prijave prihode. Pošto su 2020. godine stigla prva rešenja za pet godina unazad, posle višemesečnih protesta, pregovora i delimično usvojenog rešenja dogovoreno je da se od 2017. godine pa nadalje frilenseri oporezuju pod povoljnijim uslovima i to na 120 rata za svaku dospelu godinu od 2017. do 2022. Pošto je 1. januara ove godine počela primena novog načina oporezivanja frilensera, organizovan je protest i zahtevalo se pre svega da se razgovara o poreskom modelu koji je bio nezadovoljavajući i o ostalim nerešenim pitanjima. Hrabrić je rekla su rešenja za zaostale poreze počela da stižu pred prošlu Novu godinu, a da je i ove godine tako i to dan posle izbora, održanih u nedelju, 17. decembra. Navela je da je Udruženje radnika na internetu tražilo da se neoporezivih 32.000 dinara mesečnih prihoda usaglašava svake godine prema minimalnoj neto zaradi. Na pitanje da li bi nezadovoljstvo frilensera moglo da pokrene nove proteste, Hrabrić je odgovrila da će se sačekati sa prispećem rešenja za 2018, pa onda sumirati problemi, ali da "nezadovoljstvo postoji jer nisu u potpunosti usvojeni njihovi zahtevi", te će svakako biti reakcije frilensera i Udruženja radnika na internetu. Istakla je da poreska politika neće uspeti da ukine frilensere u Srbiji, ali da će se smanjiti njihov broj. "Već je smanjen broj frilensera, za 2017. godinu poslato je oko 8.000 rešenja, a sada se na portalu za prijavu poreza prijavilo oko 4.000. Razlozi za smanjenje su mnogobrojni: neki su odustali zbog poreske politike, jednom broju su primanja ispod neoporezivog iznosa, pojedini su registrovali preduzetničku delatnost, dok su neki ostali bez posla, kao nastavnici stranih jezika, a jedan broj ne može da se registruje zbog testa samostalnosti", rekla je Hrabrić. Istakla je da frilenseri neće odustati od zahteva za poboljšanjem prava, između ostalog i zbog toga što je jedan od zahteva koji nije ispunjen dosadašnjim pregovorima, bilo regulisanje trudničkog i porodiljskog odsustva. Frilenseri su, kako je rekla, dobili mogućnost da na deset godina plaćaju zaostale poreze od 2017. do 2022. godine, što znači da će tek stizati rešenja i to će biti ozbiljno opterećenje za mesečni budžet jer će se skupiti rate od pet i više godina zaostalog poreza, uz tekuće mesečne obaveze. Po njenim rečima, jedna od olakšica regulisanja duga prethodnih godina može da bude i delimičan otpis duga ukoliko država bude imala sluha za to. Dodala je da je država velikim dužnicima umanjivala dug za Infostan i struju, uz otpis od 50 ili više odsto, te da nema razloga da to ne učini i frilenserima. Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar je ocenio da je poreska politika kontraproduktivna i nestimulativna. "Mnogi su odsutali od rada preko internet platformi, a jedan broj je otišao u inostranstvo, oni koji su tek počeli da rade strahuju da se prijave da ne bi dobili rešenja za plaćanje poreza za prethodne godine", rekao je Pogačar. Dodao je da država prema poreskim obveznicima ne vodi proaktivni politiku, već reaktivnu, da "gasi požare", a da su porez za frilensere kreirale strane kompanije preko Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Naveo je da postoji mogućnos za reakciju i da se nada, "ukoliko ova vlast ne bude imala sluha za status frilensera, da će je druga imati".Izvor: Beta</article>

Ona je rekla da je u januaru ove godine predat zahtev za još jedan razgovor s predstavnicima Ministarstva finansija oko poreskih zaduženja jer su <a href="https://insajder.net/prenosimo/udruzenje-radnika-na-internetu-drzava-opet-nije-korektna-prema-frilenserima">frilenseri </a>smatrali da ima mogućnosti za poboljšanje uslova za plaćanje zaostalih poreza, ali do danas nisu dobili nikakav odgovor. 
 
Rešenja za porez iz 2017. godine frilenserima su stigla krajem prošle godine, a ovih dana i<a href="https://insajder.net/prenosimo/frilenseri-dobijaju-resenja-o-utvrdenoj-poreskoj-obavezi-za-2018-godinu"> rešenja za 2018. godinu.</a> Spor frilensera oko poreza na njihove prihode i države je počeo pre tri godine, kada je država naprasno počela da šalje rešenja za 2015. godinu, s obrazloženjem da je trebalo da frilenseri sami prijave prihode. 
 
Pošto su 2020. godine stigla prva rešenja za pet godina unazad, posle višemesečnih protesta, pregovora i delimično usvojenog rešenja dogovoreno je da se od 2017. godine pa nadalje frilenseri oporezuju pod povoljnijim uslovima i to na 120 rata za svaku dospelu godinu od 2017. do 2022. 
 
Pošto je 1. januara ove godine počela primena novog načina oporezivanja frilensera, organizovan je protest i zahtevalo se pre svega da se razgovara o poreskom modelu koji je bio nezadovoljavajući i o ostalim nerešenim pitanjima. 
 
Hrabrić je rekla su rešenja za zaostale poreze počela da stižu pred prošlu Novu godinu, a da je i ove godine tako i to dan posle izbora, održanih u nedelju, 17. decembra. 
 
Navela je da je Udruženje radnika na internetu tražilo da se neoporezivih 32.000 dinara mesečnih prihoda usaglašava svake godine prema minimalnoj neto zaradi. 
 
Na pitanje da li bi nezadovoljstvo frilensera moglo da pokrene nove proteste, Hrabrić je odgovrila da će se sačekati sa prispećem rešenja za 2018, pa onda sumirati problemi, ali da "nezadovoljstvo postoji jer nisu u potpunosti usvojeni njihovi zahtevi", te će svakako biti reakcije frilensera i Udruženja radnika na internetu. 
 
Istakla je da poreska politika neće uspeti da ukine frilensere u Srbiji, ali da će se smanjiti njihov broj. 
 
"Već je smanjen broj frilensera, za 2017. godinu poslato je oko 8.000 rešenja, a sada se na portalu za prijavu poreza prijavilo oko 4.000. Razlozi za smanjenje su mnogobrojni: neki su odustali zbog poreske politike, jednom broju su primanja ispod neoporezivog iznosa, pojedini su registrovali preduzetničku delatnost, dok su neki ostali bez posla, kao nastavnici stranih jezika, a jedan broj ne može da se registruje zbog testa samostalnosti", rekla je Hrabrić. 
 
Istakla je da frilenseri neće odustati od zahteva za poboljšanjem prava, između ostalog i zbog toga što je jedan od zahteva koji nije ispunjen dosadašnjim pregovorima, bilo regulisanje trudničkog i porodiljskog odsustva. 
 
Frilenseri su, kako je rekla, dobili mogućnost da na deset godina plaćaju zaostale poreze od 2017. do 2022. godine, što znači da će tek stizati rešenja i to će biti ozbiljno opterećenje za mesečni budžet jer će se skupiti rate od pet i više godina zaostalog poreza, uz tekuće mesečne obaveze. 
 
Po njenim rečima, jedna od olakšica regulisanja duga prethodnih godina može da bude i delimičan otpis duga ukoliko država bude imala sluha za to. 
 
Dodala je da je država velikim dužnicima umanjivala dug za Infostan i struju, uz otpis od 50 ili više odsto, te da nema razloga da to ne učini i frilenserima. 
 
Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar je ocenio da je poreska politika kontraproduktivna i nestimulativna. 
 
"Mnogi su odsutali od rada preko internet platformi, a jedan broj je otišao u inostranstvo, oni koji su tek počeli da rade strahuju da se prijave da ne bi dobili rešenja za plaćanje poreza za prethodne godine", rekao je Pogačar. 
 
Dodao je da država prema poreskim obveznicima ne vodi proaktivni politiku, već reaktivnu, da "gasi požare", a da su porez za frilensere kreirale strane kompanije preko Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED). 
 
Naveo je da postoji mogućnos za reakciju i da se nada, "ukoliko ova vlast ne bude imala sluha za status frilensera, da će je druga imati".
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Udruženje radnika na internetu: Nezadovoljni smo poreskom politikom, država ne želi razgovor