<article>Ovi propisi prvi put su primenjeni u sezoni 2014/15 sa ciljem zaštite zajedničkih interesa klubova ograničavanjem finansijskih injekcija od strane vlasnika i promovisanjem poslovnih rezultata. Novi propisi, između ostalog, uvode ograničenja na minimalni i maksimalni iznos novca koji klubovi mogu potrošiti na plate igrača, uz određene izuzetke, a limiti će biti određeni na osnovu prosečnog prihoda svih klubova tako što će se pratiti usaglašenost svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima trošenja sredstava pre registracije igrača svake sezone.Evroliga će uvesti tri zajednička nivoa naknade za sve timove, koji će se izračunavati na osnovu prosečno definisanih prihoda klubova(ulaznice, marketing…) ostvarenih tokom perioda od dve sezone. Na taj način će biti određena minimalna i maksimalna potrošnja za svaki klub, uz dozvoljavanje izuzetaka za određene igrače u cilju privlačenja, razvoja i zadržavanja najvećih talenata. Ovo je prvi put da je uvedena obavezna minimalna potrošnja na plate igrača, kojom se garantuje da će se minimalno neto od 32% svih prosečnih prihoda trošiti na njihove zarade.Kako se navodi, ovaj najniži nivo je minimalni iznos koji bilo koji klub mora da potroši na plate registrovanih igrača, s tim što bi klubovima koji nemaju dugoročnu licencu bilo dozvoljeno da to bude i nešto niže.Pored ovog najnižeg, Evroliga navodi da će postojati i osnovni i visoki nivo, od 40 i 60 odsto prosečnih prihoda, koje bi klubovi mogli da potroše na plate. Dok bi se osnovni nivo odnosio na dvojicu nosilaca igre (verovatno sa najvišim ugovorima), igrače do 23 godine, one koji su bar tri sezone u klubu i povređene košarkaše koji pauziraju duže od dva meseca, visoki nivo važio bi samo za nosioce igre. Dodaje se da će svaki klub koji troši iznad i iznad postavljenog osnovnog i/ili visokog nivoa biti u obavezi da obešteti sve ostale klubove koji ostaju u okviru postavljenih ograničenja.U saopštenju Evrolige se ističe i da će postojati prelazni period za klubove učesnike od jedne pune sezone (2024/25) da se prilagode novim propisima, dok će se mere postepeno uvoditi u naredne dve sezone, a punu primenu bi trebalo da dostignu u sezoni 2027/28. <h2>Vladimir Kuzmanović: Podrška države Partizanu i Zvezdi neće ništa promeniti kada su nova pravila EL u pitanju</h2>Kako će to uticati na domaće evroligaše, Partizan i Crvenu zvezdu, ako i tada budu učesnici najjačeg evropskog klupskog košarkaškog takmičenja, za Insajder je kometarisao Vladimir Kuzmanović, bivši košarkaš OKK Beograda, Beobanke, BFC-a, Crvene zvezde i Budućnosti, nekadašnji direktor mlađih selekcija Srbije u KSS i voditelj podkast emisije “Sa Lukom i Kuzmom”. Kuzmanović kaže da se do sada radilo o velikim rasponima i iznosima novca, ali da se, ako se uvedu ova pravila, neće moći desiti da neko potroši 50 miliona evra, ako je istina da je Panatanikos potrošio toliko. “Voleo bih da se toga svi pridržavaju, zato što sve ovo izmiče kontroli i jednostavno mi se ne dopada i zato što sam uvek verovao da najskuplji tim ne znači da će nužno biti i najbolji i da će biti prvak. Gomilanje igrača u tim sastavima obezbeđuje malo dužu sezonu. Znamo kako funkcioniše kad postoji potreba, pa imaš dobrog igrača u sastavu koji možda ne igra nekoliko utakmica, ali mislim da to nije fer, ako ta reč i dalje postoji, i da treba da se napravi fair play upravo jednim ovakvim potezom”, ističe Kuzmanović za Insajder.O pravilu koje se odnosi na igrače mlađe od 23 godine, kaže da ono može biti stimulans, s obzirom da postoje neke olakšice, ali da nije svedok toga da dvadesetogodišnjaci baš mnogo nastupaju po klubovima u Evroligi. “Ako to bude bio jedan od razloga da se uštedi novac za nekog drugog igrača, onda će mladi igrač biti u sastavu, a opet neće imati neku konkretnu ulogu. Ono što treba da se ograniči pre svega je iznos novca koji se troši na igrače, i to je nešto što je najvažnije. Ovo uslovljavanje što se tiče godina teško da će neko moći da kontroliše, a otvara se nova mogućnost za neku špekulaciju”, naglašava Kuzmanović.Dodaje da sve što se stavi na papir treba da se razradi i da se proba, da bi se videle neke realne koristi ili neke mane koje postoje, te da misli da ne možemo da prepisujemo stvari iz NBA.“Dok ne bude krenulo, mislim da ćemo i dalje biti u nekoj vrsti nagađanja kako će sve to ispasti, ali pozdravljam što se sa time kreće, pozdravljam što se malo prave kategorije u odnosu na licencu, a nekako ja u svemu tome priželjkujem licencu za srpske klubove, pa onda će sve nekako biti drugačije i lakše”, ističe on.Na pitanje kako će ova nova pravila uticati na srpske evroligaše Partizan i Crvenu zvezdu, s obzirom na to da oba kluba imaju državnu finansijsku podršku, odgovara da je to od uvek tako, te da misli da se neće ništa promeniti.“Neka mi neko iz Evrolige baš jasno objasni zašto je to sporno u odnosu na činjenicu da smo imali informaciju da je vlasnik Segafreda bio u problemu i da je morao da odkaže sponzorstvo Virtusu. Ne vidim neku naročitu razliku, našao bi se neko drugi ko bi to radio. Ako je novac siguran, a i Zvezda i Partizan pokazuju da jeste, ne vidim da li njih stvarno zanima kakvo je njihovo uređenje. Voleo bih da možemo da privatizujemo klubove, ali to je teška misija i nije mnogo realno da se desi u najskorijem periodu”, kaže Kuzmanović.Dodaje da je sličan problem imao i vlasnik Monaka,  te da tako nešto, pre ili kasnije, može da se pojavi kod bilo koliko privatnika, jer kriza zna da udari naročito po njima, te da su oni čak i rizičnija grupa. “Voleo bih da budemo konkurentni i da ne preterujemo, a sve je to uslovljeno A licencom i možda su toga svesni i ljudi iz Evrolige. Samo dobijanje A licence i za Partizan i Zvezdu bi značilo rastrećenje određenih troškova, jer mislim da bi tada mogli da nastupaju i sa nekim drugim igračima, iz prostog razloga što su sigurni u Evroligi. To je legitimna stvar i mislim da bi se time neki troškovi čak i smanjili. Koliko o tome vodi računa Evroliga? Jedino što mi se čini je da je uvek koristila taj najbolji marketing koji možemo da ponudimo, a to je rivalitet ova dva kluba i atmosferu u Areni koju prave navijači oba kluba, i da je jednostavno od toga napravljen neki brend, kakav je Evroliga definitivno postala. Mislim da su joj mnogo toga kao učesnici doneli i jedni i drugi”, zaključuje u razgovoru za Insajder Vladimir Kuzmanović. Izvor: Insajder</article>

Ovi propisi prvi put su primenjeni u sezoni 2014/15 sa ciljem zaštite zajedničkih interesa klubova ograničavanjem finansijskih injekcija od strane vlasnika i promovisanjem poslovnih rezultata.&nbsp;
Novi propisi, između ostalog, uvode ograničenja na minimalni i maksimalni iznos novca koji klubovi mogu potrošiti na plate igrača, uz određene izuzetke, a limiti će biti određeni na osnovu prosečnog prihoda svih klubova tako što će se pratiti usaglašenost svakog kluba sa unapred utvrđenim nivoima trošenja sredstava pre registracije igrača svake sezone.
Evroliga će uvesti tri zajednička nivoa naknade za sve timove, koji će se izračunavati na osnovu prosečno definisanih prihoda klubova(ulaznice, marketing…) ostvarenih tokom perioda od dve sezone.&nbsp;
Na taj način će biti određena minimalna i maksimalna potrošnja za svaki klub, uz dozvoljavanje izuzetaka za određene igrače u cilju privlačenja, razvoja i zadržavanja najvećih talenata.&nbsp;
Ovo je prvi put da je uvedena obavezna minimalna potrošnja na plate igrača, kojom se garantuje da će se minimalno neto od 32% svih prosečnih prihoda trošiti na njihove zarade.
Kako se navodi, ovaj najniži nivo je minimalni iznos koji bilo koji klub mora da potroši na plate registrovanih igrača, s tim što bi klubovima koji nemaju dugoročnu licencu bilo dozvoljeno da to bude i nešto niže.
Pored ovog najnižeg, Evroliga navodi da će postojati i osnovni i visoki nivo, od 40 i 60 odsto prosečnih prihoda, koje bi klubovi mogli da potroše na plate.&nbsp;
Dok bi se osnovni nivo odnosio na dvojicu nosilaca igre (verovatno sa najvišim ugovorima), igrače do 23 godine, one koji su bar tri sezone u klubu i povređene košarkaše koji pauziraju duže od dva meseca, visoki nivo važio bi samo za nosioce igre.&nbsp;
Dodaje se da će svaki klub koji troši iznad i iznad postavljenog osnovnog i/ili visokog nivoa biti u obavezi da obešteti sve ostale klubove koji ostaju u okviru postavljenih ograničenja.
U saopštenju Evrolige se ističe i da će postojati prelazni period za klubove učesnike od jedne pune sezone (2024/25) da se prilagode novim propisima, dok će se mere postepeno uvoditi u naredne dve sezone, a punu primenu bi trebalo da dostignu u sezoni 2027/28.&nbsp;
<h2>Vladimir Kuzmanović: Podrška države Partizanu i Zvezdi neće ništa promeniti kada su nova pravila EL u pitanju</h2>
Kako će to uticati na domaće evroligaše, Partizan i Crvenu zvezdu, ako i tada budu učesnici najjačeg evropskog klupskog košarkaškog takmičenja, za Insajder je kometarisao Vladimir Kuzmanović, bivši košarkaš OKK Beograda, Beobanke, BFC-a, Crvene zvezde i Budućnosti, nekadašnji direktor mlađih selekcija Srbije u KSS i voditelj podkast emisije “Sa Lukom i Kuzmom”.&nbsp;
Kuzmanović kaže da se do sada radilo o velikim rasponima i iznosima novca, ali da se, ako se uvedu ova pravila, neće moći desiti da neko potroši 50 miliona evra, ako je istina da je Panatanikos potrošio toliko.&nbsp;
“Voleo bih da se toga svi pridržavaju, zato što sve ovo izmiče kontroli i jednostavno mi se ne dopada i zato što sam uvek verovao da najskuplji tim ne znači da će nužno biti i najbolji i da će biti prvak. Gomilanje igrača u tim sastavima obezbeđuje malo dužu sezonu. Znamo kako funkcioniše kad postoji potreba, pa imaš dobrog igrača u sastavu koji možda ne igra nekoliko utakmica, ali mislim da to nije fer, ako ta reč i dalje postoji, i da treba da se napravi fair play upravo jednim ovakvim potezom”, ističe Kuzmanović za Insajder.
O pravilu koje se odnosi na igrače mlađe od 23 godine, kaže da ono može biti stimulans, s obzirom da postoje neke olakšice, ali da nije svedok toga da dvadesetogodišnjaci baš mnogo nastupaju po klubovima u Evroligi.&nbsp;
“Ako to bude bio jedan od razloga da se uštedi novac za nekog drugog igrača, onda će mladi igrač biti u sastavu, a opet neće imati neku konkretnu ulogu. Ono što treba da se ograniči pre svega je iznos novca koji se troši na igrače, i to je nešto što je najvažnije. Ovo uslovljavanje što se tiče godina teško da će neko moći da kontroliše, a otvara se nova mogućnost za neku špekulaciju”, naglašava Kuzmanović.
Dodaje da sve što se stavi na papir treba da se razradi i da se proba, da bi se videle neke realne koristi ili neke mane koje postoje, te da misli da ne možemo da prepisujemo stvari iz NBA.
“Dok ne bude krenulo, mislim da ćemo i dalje biti u nekoj vrsti nagađanja kako će sve to ispasti, ali pozdravljam što se sa time kreće, pozdravljam što se malo prave kategorije u odnosu na licencu, a nekako ja u svemu tome priželjkujem licencu za srpske klubove, pa onda će sve nekako biti drugačije i lakše”, ističe on.
Na pitanje kako će ova nova pravila uticati na srpske evroligaše Partizan i Crvenu zvezdu, s obzirom na to da oba kluba imaju državnu finansijsku podršku, odgovara da je to od uvek tako, te da misli da se neće ništa promeniti.
“Neka mi neko iz Evrolige baš jasno objasni zašto je to sporno u odnosu na činjenicu da smo imali informaciju da je vlasnik Segafreda bio u problemu i da je morao da odkaže sponzorstvo Virtusu. Ne vidim neku naročitu razliku, našao bi se neko drugi ko bi to radio. Ako je novac siguran, a i Zvezda i Partizan pokazuju da jeste, ne vidim da li njih stvarno zanima kakvo je njihovo uređenje. Voleo bih da možemo da privatizujemo klubove, ali to je teška misija i nije mnogo realno da se desi u najskorijem periodu”, kaže Kuzmanović.
Dodaje da je sličan problem imao i vlasnik Monaka, &nbsp;te da tako nešto, pre ili kasnije, može da se pojavi kod bilo koliko privatnika, jer kriza zna da udari naročito po njima, te da su oni čak i rizičnija grupa.&nbsp;
“Voleo bih da budemo konkurentni i da ne preterujemo, a sve je to uslovljeno A licencom i možda su toga svesni i ljudi iz Evrolige. Samo dobijanje A licence i za Partizan i Zvezdu bi značilo rastrećenje određenih troškova, jer mislim da bi tada mogli da nastupaju i sa nekim drugim igračima, iz prostog razloga što su sigurni u Evroligi. To je legitimna stvar i mislim da bi se time neki troškovi čak i smanjili. Koliko o tome vodi računa Evroliga? Jedino što mi se čini je da je uvek koristila taj najbolji marketing koji možemo da ponudimo, a to je rivalitet ova dva kluba i atmosferu u Areni koju prave navijači oba kluba, i da je jednostavno od toga napravljen neki brend, kakav je Evroliga definitivno postala. Mislim da su joj mnogo toga kao učesnici doneli i jedni i drugi”, zaključuje u razgovoru za Insajder Vladimir Kuzmanović.&nbsp;
Izvor: Insajder
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

Vladimir Kuzmanović, bivši košarkaš OKK Beograda, Beobanke, BFC-a, Crvene zvezde i Budućnosti, nekadašnji direktor mlađih selekcija Srbije u KSS i voditelj podkast emisije “Sa Lukom i Kuzmom”, foto: Košarkaški podcast sa Lukom i Kuzmom/Youtube/Printskrin

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Sport

Košarka

KK Partizan

Crvena zvezda

Vladimir Kuzmanović za Insajder: Nova pravila EL o finansijskom fer pleju neće uticati na srpske klubove

Vladimir Kuzmanović za Insajder: Nova pravila EL o finansijskom fer pleju neće uticati na srpske klubove

Tagovi: