<article>Ona je Tanjugu kazala da se danas održava prvi sastanak Posebne radne grupe koju čine predstavnici ministarstva Državne uprave i lokalne samuprave, Pravde, Finansija i Uprave za zakonodavstvo kao i Povereniku za informacije od javnog značaja Milan Marinović."Ministarstvo državne uprave i loklane samouprave (MDULS) je i ranije sarađivalo sa Poverenikom na izmenama koje su rađene 2021. i upravo zato mi danas nismo na tragu nekih velikih i suštinskih izmena, ali pojavile su se određene okolnosti i one su nas navele das radimo izmene", rekla je Žarić Kovačević.Ministarka je naglasila da je radna grupa koja će raditi izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijom od javnog značaja, formirana u užem sastavu kako bi njen rad bio efikasniji i kvalitetniji, odnosno kako bi se što brže pred javnost u postupku javnih konsutacija izašlo sa konkretnim nacrtom."Volela bih da čitav postupak bude javan, transparentan, da postignemo praktično konsenzus oko nekih pitanja na samoj radnoj grupi i da kasnije upoznamo i javnost i građane i sve one koji su zainteresovani za primenu tog zakona", rekla je ministarka.Ona je dodala da kasnije predstoji javna rasprava i pozvala sve zainteresovane da se priključe kako bi se radilo na nekim odredbama koje će se menjati.Žarić Kovačević je podsetila i da su prethodne izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijom od javnog značaja iz 2021. nastale kao proizvod zajedničkog rada MDULS-a i službe Poverenika za za informacije od javnog značaja.Međutim, kako je navela, sve nove, dobre i kvalitetne odredbe potpuno su bačene u senku zbog zloupotreba zahteva u ostvarivanju prava."Posle jako kvalitetnog i konstruktivnog sastanka sa Poverenikom dobili smo i zvaničan dopis iz njegovog kabineta sa predlogom izmena ovog zakona, a paralelno sa tim i drugi organi vlasti i lokalne samoprave obratili su nam se sa zahtevom da više ne znaju šta da rade sa zloupotrebama koje se dešavaju u prilikom primene zakona", rekla je Žarić Kovačević.Naime, kako je objasnila, izbacivanje iz Zakona instituta "zloupotrebe prava", ali i promena dugogodišnjeg stava Ustavnog suda u pogledu naknade troškova zastupanja u postupku po žalbi iz juna 2022, doveli su do sistemske i masovne zloupotrebe."Ovi razlozi su stvorili mogućnost za velike troškove postupka, a to izuzetno loše utiče na bužete malih lokalnih samoprava, državnih organa i institucija, odnosno na ukupan budžet Srbije. Izmenama ovog zakona sačuvaćemo republički budžet od zloupotreba i nadam se da će javnost dobro reagovati na izmene", kazala je ministarka.Ona je zaključila da je namera izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja samo da se izvrše izmene u delovima koji su prethodnom periodu identifikovani kao uzroci za pojavu nekih loših praksi i da se kako je dodala, demokratski uređen režim pristupa dokumentima uživa na način koji odgovara svrsi.Povereniku za informacije od javnog značaja Milan Marinović rekao je pre početka sastanka Posebne radne grupe koja će raditi na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja da je ovo prvi korak u konačnom uklanjanju haosa i besmisla koje je nastalo u ovoj oblasti ."Ubeđen sam da će po zaušetku rada Radne grupe i po usvajanju izmena biti uveden red i da će biti vraćen smisao ovom zakonu, onosno njegova svrha a to je ostvarenje prava javnosti da zna", rekao je poverenik za Tanjug.Marinović je kazao i da se 28. septembra obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna, kojim se promoviše jedno od osnovnih ljudskih prava i institucionalna transparentnost, kao jedno od ključnih načela dobrog upravljanja."Na žalost taj dan obeležićemo sa nekim pomešanim osećanjima, čak sa jednim osećanjem gočine, da ovaj put moramo da pričamo ne o tome kako se ostvaruje pravo javnosti da zna, nego kako se ono zloupotrebljava", rekao je Poverenik.Prema njegovim rečima, to pravo javnosti da zna se do te mere zloupotrebljava da ugrožava i samo ostvarivanje prava, jer su enormni materijalni troškovi.Marinović je naveo da su na udaru zloupotreba preko 4.000 mesnih zajednica, preko 1.000 osnovnih škola, zatim Centri za socijalni rad, domovi zdravlja, ustanove kulture i svi oni moraju da troše novac iz svojih budžeta za svrhe koje za te namene nisu odobrene, ali i da angažuju i ljudske kapacitete koje nemaju kako bi udovoljili zahtevima, a to sa druge strane opet povećava troškove jer ljudi moraju da rade prekovremeno, a to mora da im bude plaćeno."Istva stvar je i sa službom poverenika, jer kad nam stigne hiljade neopravdanih zahteva, mi angažujemo dodatno ljudstvo, odnosno naše ljude dodatno i njih onda moramo da platimo za prekovremeni rad, a gde je tu dodatni utrošak papira, tonera , računa za poštu. To je neizdrživo", rekao je Marinović.On je naveo i da je pre nego što je počela zloupotreba, prosečan broj žalbi na godišnjem nivou bio između 3.600 i 3.800, dok je prošle godine to bilo preko četiri puta više, odnosno preko 17.000."S druge strane, nekada su advokati učestvovali u postupku po žalbi u oblasti pristupa informacijama javnog značeja od četiri do sedam osam odsto godišnje, ali je prošle godine taj procenat bio preko 80 odsto, a ove godine taj procenat je za sada preko 67 odsto", rekao je on.Naveo je i da je broj novinarskih žalbi smanjen sa devet do deset posto na dva do tri odsto."To su samo neki od brojnih pokazatelja zašto treba menjati zakon", rekao je Poverenik i zahvalio se ministarki Žarić Kovačević što je prepoznala značaj i hitnost izmene ovog zakona.On je izrazio očekivanje da će izmene ovog zakona ugledati što prew svetlost dana, jer kako je naglasio ne vidi nikoga ko je dobronameren u Srbiji, koji bi bio protiv tih izmena. Izvor: Tanjug</article>

Ona je Tanjugu kazala da se danas održava prvi sastanak Posebne radne grupe koju čine predstavnici ministarstva Državne uprave i lokalne samuprave, Pravde, Finansija i Uprave za zakonodavstvo kao i Povereniku za informacije od javnog značaja Milan Marinović.
"Ministarstvo državne uprave i loklane samouprave (MDULS) je i ranije sarađivalo sa Poverenikom na izmenama koje su rađene 2021. i upravo zato mi danas nismo na tragu nekih velikih i suštinskih izmena, ali pojavile su se određene okolnosti i one su nas navele das radimo izmene", rekla je Žarić Kovačević.
Ministarka je naglasila da je radna grupa koja će raditi izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijom od javnog značaja, formirana u užem sastavu kako bi njen rad bio efikasniji i kvalitetniji, odnosno kako bi se što brže pred javnost u postupku javnih konsutacija izašlo sa konkretnim nacrtom.
"Volela bih da čitav postupak bude javan, transparentan, da postignemo praktično konsenzus oko nekih pitanja na samoj radnoj grupi i da kasnije upoznamo i javnost i građane i sve one koji su zainteresovani za primenu tog zakona", rekla je ministarka.
Ona je dodala da kasnije predstoji javna rasprava i pozvala sve zainteresovane da se priključe kako bi se radilo na nekim odredbama koje će se menjati.
Žarić Kovačević je podsetila i da su prethodne izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijom od javnog značaja iz 2021. nastale kao proizvod zajedničkog rada MDULS-a i službe Poverenika za za informacije od javnog značaja.
Međutim, kako je navela, sve nove, dobre i kvalitetne odredbe potpuno su bačene u senku zbog zloupotreba zahteva u ostvarivanju prava.
"Posle jako kvalitetnog i konstruktivnog sastanka sa Poverenikom dobili smo i zvaničan dopis iz njegovog kabineta sa predlogom izmena ovog zakona, a paralelno sa tim i drugi organi vlasti i lokalne samoprave obratili su nam se sa zahtevom da više ne znaju šta da rade sa zloupotrebama koje se dešavaju u prilikom primene zakona", rekla je Žarić Kovačević.
Naime, kako je objasnila, izbacivanje iz Zakona instituta "zloupotrebe prava", ali i promena dugogodišnjeg stava Ustavnog suda u pogledu naknade troškova zastupanja u postupku po žalbi iz juna 2022, doveli su do sistemske i masovne zloupotrebe.
"Ovi razlozi su stvorili mogućnost za velike troškove postupka, a to izuzetno loše utiče na bužete malih lokalnih samoprava, državnih organa i institucija, odnosno na ukupan budžet Srbije. Izmenama ovog zakona sačuvaćemo republički budžet od zloupotreba i nadam se da će javnost dobro reagovati na izmene", kazala je ministarka.
Ona je zaključila da je namera izmena Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja samo da se izvrše izmene u delovima koji su prethodnom periodu identifikovani kao uzroci za pojavu nekih loših praksi i da se kako je dodala, demokratski uređen režim pristupa dokumentima uživa na način koji odgovara svrsi.
Povereniku za informacije od javnog značaja Milan Marinović rekao je pre početka sastanka Posebne radne grupe koja će raditi na izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja da je ovo prvi korak u konačnom uklanjanju haosa i besmisla koje je nastalo u ovoj oblasti .
"Ubeđen sam da će po zaušetku rada Radne grupe i po usvajanju izmena biti uveden red i da će biti vraćen smisao ovom zakonu, onosno njegova svrha a to je ostvarenje prava javnosti da zna", rekao je poverenik za Tanjug.
Marinović je kazao i da se 28. septembra obeležava Međunarodni dan prava javnosti da zna, kojim se promoviše jedno od osnovnih ljudskih prava i institucionalna transparentnost, kao jedno od ključnih načela dobrog upravljanja.
"Na žalost taj dan obeležićemo sa nekim pomešanim osećanjima, čak sa jednim osećanjem gočine, da ovaj put moramo da pričamo ne o tome kako se ostvaruje pravo javnosti da zna, nego kako se ono zloupotrebljava", rekao je Poverenik.
Prema njegovim rečima, to pravo javnosti da zna se do te mere zloupotrebljava da ugrožava i samo ostvarivanje prava, jer su enormni materijalni troškovi.
Marinović je naveo da su na udaru zloupotreba preko 4.000 mesnih zajednica, preko 1.000 osnovnih škola, zatim Centri za socijalni rad, domovi zdravlja, ustanove kulture i svi oni moraju da troše novac iz svojih budžeta za svrhe koje za te namene nisu odobrene, ali i da angažuju i ljudske kapacitete koje nemaju kako bi udovoljili zahtevima, a to sa druge strane opet povećava troškove jer ljudi moraju da rade prekovremeno, a to mora da im bude plaćeno.
"Istva stvar je i sa službom poverenika, jer kad nam stigne hiljade neopravdanih zahteva, mi angažujemo dodatno ljudstvo, odnosno naše ljude dodatno i njih onda moramo da platimo za prekovremeni rad, a gde je tu dodatni utrošak papira, tonera , računa za poštu. To je neizdrživo", rekao je Marinović.
On je naveo i da je pre nego što je počela zloupotreba, prosečan broj žalbi na godišnjem nivou bio između 3.600 i 3.800, dok je prošle godine to bilo preko četiri puta više, odnosno preko 17.000.
"S druge strane, nekada su advokati učestvovali u postupku po žalbi u oblasti pristupa informacijama javnog značeja od četiri do sedam osam odsto godišnje, ali je prošle godine taj procenat bio preko 80 odsto, a ove godine taj procenat je za sada preko 67 odsto", rekao je on.
Naveo je i da je broj novinarskih žalbi smanjen sa devet do deset posto na dva do tri odsto.
"To su samo neki od brojnih pokazatelja zašto treba menjati zakon", rekao je Poverenik i zahvalio se ministarki Žarić Kovačević što je prepoznala značaj i hitnost izmene ovog zakona.
On je izrazio očekivanje da će izmene ovog zakona ugledati što prew svetlost dana, jer kako je naglasio ne vidi nikoga ko je dobronameren u Srbiji, koji bi bio protiv tih izmena.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Jelena Žarić Kovačević. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zakon

Žarić Kovačević: Menja se Zakon o slobodnom pristupu informacija zbog zloupotreba

Žarić Kovačević: Menja se Zakon o slobodnom pristupu informacija zbog zloupotreba

Tagovi: