Zašto bi indijska zabrana izvoza pirinča mogla izazvati globalnu krizu hrane

Šta se dešava kada Indija zabrani izvoz osnovne hrane koja je neophodna za ishranu milijardi ljudi širom sveta?

Postoje hiljade vrsta pirinča koje se uzgajaju i konzumiraju, ali četiri glavne grupe su predmet globalne trgovine. 

Pirinač dugog zrna Indika čini najveći deo globalne trgovine, dok ostatak čini mirisni ili aromatični pirinač poput basmatija, japonika kratkog zrna koja se koristi za suši i rižota, i pirinač koji se koristi za slatkiše.

 Može li Indija nahraniti svet tokom rata u Ukrajini?

 Indija je najveći svetski izvoznik pirinča, sa oko 40% učešća u globalnoj trgovini ovom žitaricom. (Tajland, Vijetnam, Pakistan i SAD su najveći izvoznici posle Indije).

Među glavnim kupcima pirinča su Kina, Filipini i Nigerija. Postoje i takozvani "zamagljeni kupci“ poput Indonezije i Bangladeša koji pojačavaju uvoz kada im nedostaje domaća sirovina. Potrošnja pirinča je velika i raste u Africi, a u zemljama poput Kube i Paname, ova žitarica je glavni izvor ishrane.

Prošle godine Indija je izvezla 22 miliona tona pirinča u 140 zemalja. Od toga, šest miliona tona je bio relativno jeftiniji beli pirinač Indika. (Procenjuje se da je svetska trgovina pirinčem imala obim od 56 miliona tona.)

Indika, beli pirinač, dominira sa oko 70% svetske trgovine, a Indija je sada prestala da ga izvozi, posle prošlogodišnje zabrane izvoza pirinča kosog zrna i carine od 20% na izvoz svih vrsta ove žitarice osim basmatija.

Nije iznenađujuće što je julska zabrana izvoza izazvala zabrinutost zbog visokih globalnih cena pirinča. 

Glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinčas smatra da bi zabrana podigla cene i da bi globalne cene žitarica mogle da porastu i do 15 odsto ove godine.

Takođe, indijska zabrana izvoza nije došla u posebno povoljno vreme, kaže Širli Mustafa, analitičar tržišta pirinča u Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu (FAO).

Kao prvo, globalne cene pirinča stalno rastu od početka 2022. godine, sa povećanjem od 14% od prošlog juna. Drugo, zalihe su pod pritiskom, s obzirom na to da su, do dolaska novog useva na tržišta, potrebna još oko tri meseca.

 Loše vremenske prilike u Južnoj Aziji - neujednačene monsunske kiše u Indiji i poplave u Pakistanu - uticale su na snabdevanje. Troškovi uzgoja pirinča su porasli zbog rasta cena đubriva.

 Devalvacija valuta je dovela do povećanja troškova uvoza za brojne zemlje, dok je visoka inflacija povećala troškove zaduživanja u trgovinskom sektoru.

"Imamo situaciju u kojoj su uvoznici ograničeni. Ostaje da se vidi da li će kupci biti u poziciji da se izbore sa daljim povećanjem cena", kaže Širli Mustafa.

Ogromne zalihe u indijskim skladištima

Indija ima zalihe od neverovatnih 41 milion tona pirinča, u javnim žitnicama i Javnom distributivnom sistemu (PDS) kao stratešku rezervu, što je tri puta više nego što je potrebno da bi se omogućio pristup jeftinoj hrani za više od 700 miliona siromašnih ljudi.

Tokom prošle godine Indija se borila sa visokom inflacijom hrane. 

Domaće cene pirinča porasle su za više od 30% od prošlog oktobra, što je rezultiralo povećanim političkim pritiskom na Vladu uoči opštih izbora naredne godine. Takođe, sa mnogo izbora na državnom nivou u narednim mesecima, rastući troškovi života predstavljaju izazov za Vladu.

"Sumnjam da je akcija zabrane izvoza pirinča urađena uglavnom iz predostrožnosti i nadamo se da će se pokazati kao privremena“, rekao je Džozef Glauber iz Međunarodnog instituta za istraživanje politike hrane (IFPRI).

Devinder Šarma, stručnjak za poljoprivrednu politiku u Indiji, kaže da vlada pokušava da preduhitri očekivani proizvodni manjak, pri čemu su regioni za uzgoj pirinča na jugu takođe izloženi rizicima od suše, dok se i dolazak tajfuna El Nino očekuje kasnije kasnije tokom godine.

Mnogi analitičari veruju da bi Indija trebalo da izbegava zabrane izvoza pirinča jer su one štetne za globalnu bezbednost hrane.

Više od polovine uvoza pirinča u oko 42 zemlje potiče iz Indije, a u mnogim afričkim zemljama tržišni udeo Indije u uvozu pirinča premašuje 80%, navodi IFPRI.

U zemljama najvećim potrošačima u Aziji – Bangladešu, Butanu, Kambodži, Indoneziji, Tajlandu i Šri Lanki, na primer – udeo potrošnje pirinča u ukupnom dnevnom unosu kalorija kreće se od 40% do 67%.

Zabrana izvoza hrane nije nova

Od prošlogodišnje ruske invazije na Ukrajinu, broj zemalja koje su uvele ograničenja izvoza hrane porastao je sa tri na 16, navodi IFPRI. 

Indonezija je zabranila izvoz palminog ulja, Argentina zabranila izvoz govedine, a Turska i Kirgistan su zabranile izvoz niza proizvoda od žitarica.

Tokom prve četiri nedelje pandemije Kovida, čak 21 zemlja je uvela ograničenja izvoza na niz proizvoda.

 Ali, stručnjaci kažu da indijska zabrana izvoza predstavlja veći rizik. 

Ona bi "sigurno izazvala skok globalnih cena belog pirinča“ i "štetno uticala na prehrambenu bezbednost mnogih afričkih nacija“, upozoravaju Ašok Gulati i Raja Das iz Indijskog saveta za istraživanje međunarodnih ekonomskih odnosa (ICRIER) sa sedištem u Delhiju.

Oni smatraju da bi Indija trebalo da izbegava tako nagle zabrane, ako želi da postane "odgovorni lider globalnog juga u G-20“. 

"Ali veća šteta bi bila to što će Indija biti prepoznata kao veoma nepouzdan snabdevač“, dodaju stručnjaci.

Izvor: BBC