Uvećani računi za struju, kupovina softvera u vrednosti od više miliona evra koji godinama nije u funkciji, državna preduzeća izdvojena iz EPS-a preko kojih se nameštaju državni poslovi za privatne firme, tenderi koji nisu regularni, 600 direktora, dugovi koji su sve veći, kontrola koja nikako da se uspostavi, a reforme nikako da se završe.
Ovo je ukratko opis dugogodišnjeg funkcionisanja najvećeg javnog sistema u državi- Elektroprivrede Srbije.
Ovo javno preduzeće je monopolista u proizvodnji struje od kog i danas zavisi gotovo svaka svetiljka, svaki električni uređaj, svaka fabrika, građani i privreda cele zemlje.
Sve vlasti u Srbiji od dvehiljadite do danas ponavljaju da je bezbednost novinara i sloboda medija jedno od najvažnijih pitanja. S druge strane istrage napada na novinare traju godinama.
Tako je deset godina prošlo od bombaškog napada na stan Dejana Anastasijevića novinara nedeljnika Vreme. Do danas nije otkriveno ni ko je postavio bombe na njegov prozor niti ko je tako nešto naredio.
Zemlja u kojoj je prisluškivano 20.000 građana, u kojoj protesti traju već dve godine. Zemlja u kojoj policija ne sprečava upad demonstranata u Skupštinu, a predsednik ne da mandat za sastav vlade parlamentarnoj većini.
