Jezik

sr

en
Serijal: (NE)MOĆ DRŽAVE

Transkript prve epizode

Sa kapuljačama i prekrivenim licima, a pod izgovorom patriotizma, nacionalizma, borbe za srpsku stvar i ljubavi prema sportu, oni koji sebe nazivaju navijačima, često se za potrebe raznih pojedinaca, pretvaraju u pravu armiju razbojnika. Ne samo što poslednjih godina ruše grad i prebijaju svakoga ko im zasmeta, već im često pozivanje na patriotizam, služi samo kao paravan za razna krivična dela. Protiv pojedinaca i navijačkih grupa fudbalskih klubova Zvezda, Partizan i Rad, u poslednjih nekoliko godina, prema istraživanju “Insajdera”, podneto je ukupno više od sto krivičnih prijava i to za krivična dela kao što su iznuda, otmica, teška krađa, nasilničko ponašanje, prodaja opojnih droga, nanošenje teških telesnih povreda, pa i pokušaj ubistva ili ubistva. Međutim, te krivične prijave MUP-a do danas uglavnom nisu procesuirane do kraja ili su na nivou Tužilaštva odbačene ili pognute optužnice, ali sudski postupci traju godinama. Rezultat je da za sva ova teška krivična dela nema pravosnažnih presuda.

Zahvaljujući takvom sistemu, oni koji su osumnjičeni da su počinili krivična dela uglavnom su godinama ostajali na slobodi i nastavljali da čine nova i sve teža krivična dela. Na kraju, kada su u septembru ove godine navijači Partizana u centru Beograda pretukli francuskog državljanina Brisa Tatona, koji je od posledica prebijanja i preminuo, svi su bili šokirani, od predstavnika države do medija.

Postavlja se, međutim, pitanje zašto su državne institucije dozvolile da godinama unazad svi ti ekstremisti, koji sebe nazivaju navijačima, postanu toliko moćni da niko ništa o njima ne sme da kaže, od medija preko uprave klubov do političara. Nedovoljnim i neadekvatnim reakcijama pravosudnog sistema, država je praktično, poslednjih godina, legalizovala nasilje.

- Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji!

Političari su često opravdavali postupke razbojnika, dok uprave klubova gotovo nikada nisu jasno osudile ponašanje tih i takvih navijača. Uz sve to u upravama klubova svoja počasna mesta zauzimaju političari, sudije, finansijska policija, javne ličnosti. Istovremeno, stadioni su idealno mesto za pokretanje raznih tema, od smene uprave klubova do smene vlasti, ali i poziva na linč, pa samim tim niko ne želi ili ne sme da im se zamera.

Ono što je zajedničko za vođe navijača Zvezde, Partizana i Rada nije nikakva ljubav prema omiljenom klubu niti navijanje, već brojna krivična dela, za koja su prethodnih godina osumnjičeni. S obzirom na to da ima više od sto krivičnih dela za koja se sumnjiče, u ovoj emisiji videćete samo deo onoga što im se stavlja na teret.

Jedan od najboljih primera kolika je odgovornost pravosudnog sistema za sve što se dešava kada su u pitanju nasilnici, odnosno pojedinci iz navijačkih grupa, jeste slučaj Đorđa Prelića, jednog od vođa grupe navijača Partizana. On je danas u bekstvu, jer je osumnjičen da je organizovao ubistvo Brisa Tatona. Sve do tada protiv njega je bilo podneto više krivičnih prijava za razna krivična dela, ali je i pored toga bio slobodan građanin.

Đorđe Prelić rođen je 1985. godine, jedan je od vođa grupe navijača Partizana “Alkatraz”. Prema podacima koje smo dobili prema Zakonu o dostupnosti informacija, u poslednjih nekoliko godina protiv Đorđa Prelića je podneto više od dvadeset krivičnih prijava za razna krivična dela. Do danas, prema najvećem broju ovih prijava, nema pravosnažnih presuda. Kada je pobegao iz zemlje posle ubistva Brisa Tatona, ministar policije Ivica Dačić obavestio je javnost da je u pitanju jedan od poznatijih narko-dilera. Ostalo je nejasno kako je onda moguće da je uopšte bio na slobodi.

Prema istraživanju “Insajdera”, još 2003. godine Đorđe Prelić je bio optužen za prodaju opojnih droga, ali je za takvo krivično delo, presudom Okružnog suda, osuđen na šest meseci zatvora.

U poslednjih nekoliko godina protiv Đorđa Prelića policija je podnela više krivičnih prijava i to za: nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih naprava, sprečavanje službenog lica u obavljanju dužnosti, neovlašćeno posedovanje, izrada, razmena i stavljanje u promet vatrenog oružja i municije, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, krivično delo teške krađe.

Međutim, samo jedan sudski postupak okončan je osuđujućom presudom na šest meseci zatvora. Po svim ostalim prijava ili su tužilaštva odustajala od optužnica ili su optužnice podizali, a sudski postupci traju godinama. Tako je na kraju došlo i do toga da bude osumnjičen i za organizovanje ubistva u septembru ove godine. Đorđe Prelić danas je u bekstvu.

Aleksandar Vavić jedan je od vođa grupe navijača Partizana “Alkatraz”. Rođen je 1986. godine. Vavić je prvo bio jedan od vođa navijača Crvene zvezde, a danas je jedan od vođa navijača Partizana. U poslednjih par godina policija je, prema saznanjima “Insajdera”, protiv njega podnela 12 krivičnih prijava za razna krivična dela. Do danas nema nijednu pravosnažnu presudu.

Jedna od krivičnih prijava protiv Vavića podneta je npr. u januaru 2005. godine, kada je i priveden zbog sumnje da je nožem naneo teške povrede Stefanu Gajiću i Darku Kuriću. Međutim samo dan kasnije ukinuto je zadržavanje, uz konsultaciju sa sudijom Petog opštinskog suda Nebojšom Bojićem. Prijava je Okružnom tužilaštvu podneta redovnim putem. U zvaničnom odgovoru Okružnog tužilaštva emisiji “Insajder” navodi se da je postupak obustavljen.

Pošto je taj postupak obustavljen, samo par meseci kasnije, takođe 2005. godine, Vavić je ponovo bio osumnjičen da je učestvovao u tuči, u kojoj je zajedno sa tri nepoznate osobe napao Igora Bosnića i Obrada Obradovića, koji su se vraćali kući sa košarkaške utakmice Partizan-Cibona. Tom prilikom, Obradović je, kako se navodi u prijavi, dobio ubodnu ranu u predelu desne komore srca, a Bosnić u želudac i tom prilikom mu je povređena i jetra.

Treće tužilaštvo je na osnovu krivične prijave MUP-a i sprovedene istrage podiglo optužnicu još 2005, ali sudski postupak do danas nije okončan. U odgovoru Trećeg tužilaštva emisiji “Insajder” navodi se da je predsednik Veća Trećeg opštinskog suda Marija Sekulić od 2005. zakazala četrnaest glavnih pretresa, ali nijedan nije održan i to zbog, kako se navodi u zvaničnom odgovoru, nedolaska oštećenih. Nije poznato da li je razlog za neodazivanje oštećenih strah ili pretnja ili nešto treće, ali postavlja se pitanje da li će sud nešto preduzeti ili će se pretresi otkazivati sve do zastarevanja.

Prema istraživanju “Insajdera”, protiv Aleksandra Vavića u poslednjih nekoliko godina podneto je više krivičnih prijava i to za krivična dela kao što su: nasilničko ponašanje, nedozvoljeno držanje oružja, nanošenje teških telesnih povreda, razbojništvo i krađa. Gotovo da nijedan sudski proces nije okončan. Pravosnažne presude nema.

Majk Halkijević, rođen 1975. godine, bio je jedan od vođa navijača Partizana. Halkijević je osuđivan četiri puta i to za krivična dela teške krađe, nedozvoljenog držanja oružja i izazivanja opšte opasnosti. Njemu je suđeno i za krivično delo izazivanja opšte opasnosti zato što je ispalio raketu na stadionu Partizana '99, koja je usmrtila tada maloletnog Aleksandra Radovića.

Na optužnici je bio i Nikola Dedović „Džoni“, sadašnji vođa navijača Partizana, grupe “Alkatraz”, ali je od njegovog gonjenja tužilac odustao. U optužnici, međutim, to delo nije kvalifikovano kao ubistvo, već kao izazivanje opšte opasnosti, pa je tako presudom Drugog opštinskog suda, sudskog veća kojim je predsedavala sudija Nataša Albijanić, Majkl Halkijević osuđen na kaznu zatvora od godinu dana i jedanaest meseci.

Alen Kostić „Kubi“ jedan je od vođa grupe navijača Partizana “South Family”. Rođen je 1986. godine, a do 2006. protiv njega je podneto 14 krivičnih prijava za teška krivična dela.

Još 2004. godine bio je osumnjičen za nanošenje teških telesnih povreda. Naime, on je na improvizovani košarkaški teren u naselju Čukarička padina došao sa grupom od oko dvadesetak osoba, većina ih je nosila obeležja navijača Partizana, u rukama su imali metalne šipke, bejzbol palice, drvene letve, staklene flaše i noževe. Na terenu je desetak osoba igralo košarku ili su sedele na obližnjim klupama. Među njima bilo je i maloletnih osoba. Bez ikakvog razloga napali su prisutne. Alen Kostić je imao nož u ruci i napao je maloletnog F.D, kojem je nožem probijena plućna maramica. M.D. uboden je u predelu desnog grudnog koša. N.G. dobio je ubod u predelu vrata, a L.L. je dobio posekotinu na desnoj nadlaktici. Posle toga, grupa napadača se razbežala. Kod većine povređenih konstatovane su teške telesne povrede, opasne po život.

Protiv Alena Kostića MUP je za pet godina podneo 14 krivičnih prijava i to za krivična dela kao što su nasilničko ponašanje, razbojništvo, krađa, nanošenje teških telesnih povreda.

Branislav Penčić, rođen 1981. godine, jedan je od vođa grupe navijača Partizana “Head Hunters” iz Obrenovca. Prema istraživanju “Insajdera” u periodu od sedam godina podneto je više od 12 krivičnih prijava za razna krivična dela.

Jedna od krivičnih prijava podneta je protiv Penčića zato što je sa grupom navijač 2008. zaustavio automobile u Bulevaru Vojvode Mišića i tako su prekinuli saobraćaj na par minuta. U prijavi se navodi da su izašli iz kola i na sred ulice urnirali, a potom vređali prolaznike i putnike na stanici. Krivična prijava je podneta u redovnom postupku. Prema odgovoru Drugog tužilaštva “Insajderu”, taj postupak je još u toku.

Branislav Penčić je npr. samo godinu dana ranije bio osumnjičen da se bavi prodajom droge. Naime, kako se navodi u drugoj prijavi, policijski službenici policijske stanice Obrenovac posedovali su operativna saznanja da se osumnjičeni Penčić već duže vreme bavi prodajom droge na teritoriji Obrenovca, a da drogu nabavlja od NN lica u Beogradu.

Posle svega toga, doneta je jedna presuda kojom je osuđen na kaznu zatvora od deset meseci, ali je i ta presuda ukinuta. Penčić je, naime, optužen 24. januara 2007. za krivično delo sprečavanja službenih lica u vršenju službene radnje. Opštinski sud u Obrenovcu doneo je presudu u aprilu 2008, kojom je Penčić proglašen krivim i osuđen na kaznu zatvora od deset meseci.

Odlučujući po žalbi branioca okrivljenog, Okružni sud je međutim ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio na ponovno suđenje. Postupak je tako još u toku.

Prema istraživanju “Insajdera”, protiv Branislava Penčića je do 2008. godine podneto više krivičnih prijava za teška krivična dela kao što su nasilničko ponašanje, neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga, otmica, napad na službeno lice, krađa.

Ovo su samo neka krivična dela za koja su prethodnih godina bili osumnjičeni pojedinci iz navijačkih grupa Partizana. Krivične prijave, za razna krivična dela, poslednjih godina podnete su i protiv ostalih pojedinaca iz navijačkih grupa fudbalskog kluba Partizan, ali ni po tim prijavama, prema istraživanju “Insajdera”, nema pravosnažnih presuda.

Jedan od primera jeste i krivična prijava koja je posle emitovanja dokumentarnog filma o huliganima na kanalu Diskaveri podneta protiv dvojice vođa navijača Partizana. Naime, navijači Partizana su pred kamerama 2007. godine mahali oružjem i pokazivali drogu.

Insert iz emisije “The real football factories”:

- Svakog meseca Grobari se sastaju na zabavi. Tu su hrana, piće, droga i karaoke... Ali nije sve zabava jer je ova grupa naoružana i opasna!

- Kada imamo oružje, borimo se oružjem. Kada nemamo oružje, borimo se bez oružja.

Krivična prijava podneta je Drugom tužilaštvu u aprilu 2008. godine protiv Roberta Poljaka i Siniše Pantovića, koji na snimku drže pištolje. U zvaničnom odgovoru emisiji “Insajder” iz Drugog tužilaštva navode da je postupak za to krivično delo i dalje u toku.

Odgovornost državnih institucija, odnosno pravosudnog sistema očigledna je kada je u pitanju jedan od vođa navijača Partizana Đorđe Prelić. Postavlja se opravdano pitanje da li bi danas bio u bekstvu i da li bi bio osumnjičen za organizovanje ubistva Brisa Tatona da su sve prijave koje su protiv njega podnete poslednjih godina procesuirane do kraja.

Isti je slučaj i sa pojedincima iz navijačkih grupa Crvene zvezde. Npr. Velibor Dunjić jedan od vođa navijača Crvene zvezde, uhapšen je tek nedavno i to zbog optužbe da je umešan u ubistvo. Isto tako, godinama unazad protiv njega je podnošeno dosta krivičnih prijava za teška krivična dela, ali nijedna gotovo da nije procesuirana do kraja, pa je tako bilo moguće da na kraju bude optužen i za pokušaj ubistva.

Velibor Dunjić „Velja“ ima 24 godine, jedan je od vođa navijača Crvene zvezde, grupe “Belgrade boys”. Njegovo bahato, često nekažnjeno ponašanje mnogi su objašnjavali i činjenicom da mu je otac penzionisani oficir policije, a i sam Dunjić je prilikom privođenja često policajcima pretio svojim ocem.

Prema istraživanju “Insajdera”, od 2008. protiv Dunjća je podneto 19 krivičnih prijava, u kojima mu je stavljeno na teret da je izvršio najmanje 31 krivično delo. Dunjić je bio na slobodi, pa je tako u aprilu 2008. osumnjičen za pokušaj ubistva. Zajedno sa njim prijavljen je i Uroš Avramović, takođe jedan od vođa navijača Crvene zvezde.

Oni su aprilu 2008. osumnjičeni da su krivično delo izvršili sa nekoliko NN lica na Adi Cinganliji, u restoranu “Kalipso”. Kako se navodi u prijavi, posle kraće verbalne rasprave, oni su fizički nasrnuli na Andriju Čogurića, koji je sedeo na splavu. Udarali su ga nogama, rukama i flašama koje su bile na stolu, zbog čega je Čoguriću naprsla lobanja. Nakon toga su iz pištolja ispalili nekoliko hitaca u pravcu Čogurića i pogodili ga u predelu leve podlaktice i desnog lakta, pa su se udaljili sa splava. U vreme kada je ova prijava dostavljena Okružnom tužilaštvu Dunjić i Avramović bili su u bekstvu.

Dunjić je uhapšen u Švedskoj 20. novembra 2008. po poternici srpskog ogranka Interpola, a koja je za njim raspisana zbog pokušaja ubistva. Vođu Delija policija je označila kao jednog od vođa novog Zemunskog klana, kojem je zaplenjen tovar od 34 kilograma marihuane. Uroš Avramović uhapšen je u junu 2009. u Frankfurtu.

Iako ima više krivičnih prijava za teška krivična dela, Velibor Dunjić do danas, po tim prijavama, prema zvaničnim odgovorima koje smo dobili, nema nijednu pravosnažnu presudu.

Godinama unazad Velibor Dunjić je bio poznat policiji po nasilničkom ponašanju. On se npr. u decembru 2006, prilikom pokušaja policije da ga legitimiše, policajcima obratio sledećim rečima (citirano po krivičnoj prijavi MUP-a):

- Kome tražiš ličnu kartu, Indijancu. Ima da te ubijem. Ja sam bog i batina. J...m li vam majku klošarsku!

Krivična prijava podneta je zbog krivičnog dela sprečavanja službenog lica u obavljanju dužnosti u decembru 2006. Prvo tužilaštvo podiglo je optužnicu iste godine. Dve godine kasnije, Prvi opštinski sud doneo je presudu kojom je Dunjić osuđen na uslovno četiri godine ili deset meseci zatvora. Protiv navedene presude Prvo tužilaštvo se žalilo.

U decembru 2003. godine Dunjić je osumnjičen za izazivanje opšte opasnosti posle pucnjave i ranjavanja mladića na autobuskoj stanici. Tada mu je određen pritvor, ali je tužilac Gordana Mijailović odlučila da mu se ukine zadržavanje i da se krivična prijava podnese redovnim putem. Četvrto tužilaštvo je podiglo optužnicu, ali glavni pretres pred većem sudije Dušana Milenkovića traje do danas, odnosno punih šest godina.

U julu 2006, kako se navodi u drugoj krivičnoj prijavi, bacao je i lomio inventar u jednom kafiću na Novom Beogradu i maltretirao radnicu, a u jednom trenutku joj je udario i šamar. Kada je u kafić stigao vlasnik i pokušao da zaštiti radnicu, Dunjić je fizički nasrnuo i na njega, udarivši ga pikslom u glavu, a zatim je otišao. Za njim je tada raspisana policijska potraga. Nekoliko dana kasnije, kada su policajci pokušali da ga legitimišu, Dunjić im se obratio sledećim rečima (citirano po krivičnoj prijavi MUP-a):

- Ko ste vi da me privodite, j...m vam mater, sve ću vas j....i i pobiti, miševi jedni. Vi ćete mene da privodite, sve sam vas popamtio. J....' ću vam mater.

Pri hapšenju je udario i policajca. U konsultaciji sa dežurnim tužiocem Tatjanom Sekulić, Dunjić je saslušan, a prema njenom uputstvu, prijava je podneta redovnim putem. Bio je u pritvoru trinaest dana, posle čega mu je odlukom veća Četvrtog suda pritvor ukinut. Podignuta je optužnica, a glavni pretres je u toku već tri godine.

2. avgusta 2007. godine, prema navodima iz još jedne krivične prijave, oko pola pet ujutru Dunjić je došao sa Denisom Mekićem i Markom Ljubičićem do kluba “Brodarac” na starom sajmištu. Pošto su već nekoliko puta dolazili i maltretirali zaposlene, radnici obezbeđenja nisu hteli da im otvore vrata, što je kod grupe, predvođene Dunjićem, izazvalo reakciju da ciglama gađaju lokal, ali i pucaju iz pištolja. Ceo incident je snimljen kamerama za video-nadzor restorana. Prijava za ovo krivično delo prosleđena je Četvrtom tužilaštvu, koje je stavilo zahtev za sprovođenje istrage. Uprkos tome što video snimak postoji, istraga traje već dve godine. Istražni sudija je Ružica Živanović.

Velibor Dunjić je bio na slobodi sve dok posle pokušaja ubistva za njim nije raspisana poternica, po kojoj je i uhapšen 2008. Do tada je, prema istraživanju “Insajdera”, bio osumnjičen za više teških krivičnih dela: nasilničko ponašanje, napad na službeno lice u vršenju dužnosti i nasilničko ponašanje na sportskim priredbama, kao i ometanje službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, učestvovanje je u tučama i pucnjavama, za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga, za više krivičnih dela teške krađe.

Uroš Avramović jedan je od vođa navijača Crvene zvezde. Do danas ima 15 krivičnih prijava za teška krivična dela. Prema istraživanju “Insajdera”, po tim prijavama nema nijednu pravosnažnu presudu. Uhapšen je 18. juna 2009. u Frankfurtu, jer je na kraju bio osumnjičen i za pokušaj ubistva.

U aprilu 2005. godine, zbog proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga, protiv Avramovića je podneta krivična prijava Okružnom tužilaštvu u Beogradu. Kako se navodi u prijavi, Avramović je u periodu od oktobra 2004. do aprila 2005. godine od NN lica kupovao opojnu drogu heroin, u količinama od sto grama po ceni od 17 evra i tako kupljenu drogu odnosi o u svoj stan, gde je pakovao u manje paketiće u količinama od pet do dvadeset grama i prodavao beogradskim korisnicima od 20 evra po jednom gramu. U odgovoru emisiji “Insajder” iz Okružnog tužilaštva navode da je postupak protiv Avramovića u toku pošto je ukinuta prvostepena presuda.

Avramović je 19. februara, oko pet ujutru, ispred kluba “Zvezda” najpre učestvovao u tuči sa više NN lica, a potom je, kad je policija pokušala da interveniše, Avramović vikao (citirano po krivičnoj prijavi MUP-a):

- Ko ste vi, bre?! Ko ste, bre?! Moj duks je skuplji od celog MUP-a!

Pri tome je jednog policajca pljunuo u lice. Kada je Avramović uhapšen, policajcima je prišao Velibor Dunjić, koji je takođe učestvovao u tuči, i obratio im se rečima (citirano po krivičnoj prijavi MUP-a):

- Šta hoćete? Moj tata je vaš kolega. P...e jedne. Što privodite moje drugove?

Krivična prijava podneta je Prvom tužilaštvu. U odgovoru emisiji “Insajder” navodi se da je optužnica protiv Avramovića podignuta još 2005. godine, ali da je sudski postupak u toku. Do danas je pred Prvim opštinskim sudom zakazano 12 glavnih pretresa, od kojih je održan samo jedan.

Tako je npr, prema još jednoj krivičnoj prijavi policije, Uroš Avramović 12. maja 2007. sa grupom prijatelja, navijača kojima je on vođa, došao u klub “Plasnik” i odmah po ulasku počeo da stvara nered i izaziva tuču. Radnik obezbeđenja pogođen je flašom u glavu, a potom je u njega Avramović uperio pištolj, za koji nije imao dozvolu. Saslušan je u prisustvu advokata Mirka Đorđevića. Dežurni istražni tužilac bila je Irena Bjeloš. 1. juna u pet ujutru, određeno mu je zadržavanje od 48 sati, ali je ukinuto već sutradan u 13.15 iz nepoznatih razloga.

Prijava je podneta Prvo tužilaštvu. U odgovoru emisiji “Insajder” navodi se da je optužnica podignuta u decembru prošle godine, ali do danas pred Prvim opštinskim sudom nije zakazan nijedan pretres. Tužilaštvo je, kako se navodi, uputio urgenciju sudu radi zakazivanja glavnog pretresa.

Avramović je 10. decembra 2006. godine došao u Urgentni centar da se informiše o povredama koje je zadobio njegov prijatelj Velibor Dunjić. Dunjića je policija dovela u Urgentni centar nakon tuče u beogradskom klubu “Underground”.

Kada je video policajce Avramović je počeo da ih vređa i nekontrolisano da se ponaša, pri čemu je udarao u vrata ambulante. Kada su policajci pokušali da ga izvedu iz Urgentnog centra, Avramović je skočio na jednog od njih i ugrizao ga iznad levog uva, pa je drugog ujeo za nogu i potom ga glavom udario u predelu grudnog koša, od čega je policajcu napukla grudna kost. Ova krivična prijava je, prema zvaničnom odgovoru iz Drugog tužilaštva, odbačena.

Prema istraživanju “Insajdera” za poslednjih nekoliko godina protiv Uroša Avramovića podneto je više krivičnih prijava za teška krivična dela kao što su: nasilničko ponašanje, razbojništvo, nedozvoljeno držanje oružja. Do danas po najvećem broju ovih prijava nema pravosnažnih presuda.

Dražen Dragaš „Draža“ ili „Lurč“ jedan je od vođa navijača Crvene zvezde i ima 26 godina. Uhapšen je nedavno jer mu je pronađen pištolj za koji nije imao dozvolu. Tužilac je pred prvostepenim sudom tražio da mu se pritvor odredi ne samo zbog uticaja na svedoke, već i zbog opasnosti da ponovi delo, jer je Dragaš višestruko prijavljivan. Međutim, prema saznanjima “Insajdera”, prvostepeni sud je taj zahtev Tužilaštva odbacio. Isto je postupio i Okružni sud. Predsednik veća je bila sudija Okružnog suda Nadežda Mijatović.

Prema istraživanju “Insajdera”, od 2003. godine policija je protiv Dražena Dragaša podnela više od 15 krivičnih prijava. Međutim, do danas nema nijednu pravosnažnu presudu.

Dragaš je npr. 2005. osumnjičen za neovlašćenu proizvodnju, stavljanje u promet i posedovanje opojnih droga. Policija je uhapsila grupu mladića, među kojima je bio i Dragaš, prilikom kupoprodaje marihuane. Ova grupa kod sebe je imala ranac sa 41 kesicom marihuane, ukupne težine 214,64 grama. Kada je priveden, Dragaš je više puta upućivao pretnje policajcu (citirano po krivičnoj prijavi MUP-a):

- Kad izađem na slobodu, j...' ću ti mater u p...u pandursku.

Prijava za neovlašćeno posedovanje i stavljanje u promet opojnih droga podneta je Okružnom tužilaštvu u Beogradu, koje je podiglo optužnicu. Međutim, prema saznanju “Insajdera”, u sudskom postupku doneta je oslobađajuća presuda. Sudija koji je doneo oslobađajuću presudu, uz obrazloženje da nema dovoljno dokaza, bio je Života Đoinčević, koji je bio hapšen u akciji “Sablja”, a posle oslobođen optužbi. Tužilaštvo se žalilo na oslobađujuću presudu.

Krivična prijava je protiv Dragaša podneta 2007. godine zbog krivičnog dela razbojništva. Kako se navodi u odgovoru emisiji “Insajder”, nakon okončane istrage postupak je obustavljen.

Dražen Dragaš član je Skupštine Fudbalskog kluba Crvena zvezda. Protiv Dražena Dragaša je do sada podneto više krivičnih prijava za teška krivična dela: prodaju droge, nasilničko ponašanje, razbojništvo. Do danas, međutim, nema nijednu pravosnažnu presudu.

Vučković Marko, zvani „Mare“ i „Komandant“, vođa grupe navijača Crvene zvezde “Ultras boys”, ima 32 godine. Prema istraživanju “Insajdera”, od '95. godine do danas protiv Marka Vučkovića je podneto osam krivičnih prijava, a na teret mu je stavljeno izvršenje 11 krivičnih dela. Nema nijednu pravosnažnu presudu.

Njegov otac Ratko Vučković, član Skupštine Fudbalskog kluba Crvena zvezda, nedavno je kao svedok odbrane svedočio na suđenju navijaču Crvene zvezde Urošu Mišiću. Rekao je da nije video da je Mišić bakljom napao pripadnika Žandarmerije Nebojšu Trajkovića. Član Skupštine Zvezde je i (njegov sin) Marko Vučković.

Protiv Marka Vučkovića poslednja u nizu prijava podneta je zbog sumnje da je izvršio krivično delo nanošenja teške telesne povrede. Njemu je, kako se navodi u prijavi, u oktobru 2008. u naselju Senjak prišla građanka Sava Milićević i rekla mu da više ne prodaje drogu jer će u protivnom pozvati policiju. Vučković je napao Milićevićevu i udarajući je rukama i nogama naneo joj teške telesne povrede, a zatim se udaljio. Policija je podnela prijavu. Drugo tužilaštvo je podiglo optužnicu, ali postupak u Drugom sudu još traje.

Tokom 2005. prijavljen je zbog ometanja ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti, jer je napao policajca koji se nalazio u vozilu “pauk” Parking servisa. Drugo tužilaštvo podiglo je optužnicu, ali postupak u Drugom sudu je za to krivično delo u toku još od 2005.

2004. podneta je prijava za težak slučaj razbojničke krađe i za laku telesnu povredu. Okružno tužilaštvo, u odgovoru “Insajderu”, navodi da je po ovoj krivičnoj prijavi postupak obustavljen.

Ovo su samo neke krivične prijave koje su poslednjih godina podnete protiv pojedinaca iz navijačkih grupa Crvene zvezde. Prijave su za razna krivična dela podnete i protiv ostalih pojedinaca iz navijačkih grupa Zvezde. Pravosnažne presude do danas ne postoje ni po ovim krivičnim prijavama.

Ista je situacija i sa pojedincima iz navijačkih grupa fudbalskog kluba Rad “United forces”. Protiv njih ima dosta prijava za izazivanje verske i nacionalne mržnje. Navijači Rada poznati su po pesmama kao što su „Nož, žica – Srebrenica!“ i „Ubi, zakolji da Šiptar ne postoji!“

Sebe predstavljaju patriotama, a sve ostale, koji ne misle isto kao oni, proglašavaju izdajnicima. Međutim, protiv više vođa navijača Rada, odnosno grupe “United forces”, policija je, prema saznanjima “Insajdera”, podnosila više desetina krivičnih prijava, između ostalog i za stavljanje u promet opojnih droga:

Duško Vujičić - krivična prijava za držanje i stavljanje u promet opojnih droga;

Dejan Majstorović - krivična prijava za nanošenje teških telesnih povreda;

Marko Gusić - dve krivične prijave za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti i za učestvovanje u tuči;

Dragan Supurović - osam krivičnih prijava za neovlašćenu proizvodnju, stavljanje u promet opojnih droga, za izazivanje nacionalne verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, za prikrivanje, za ugrožavanje javnog saobraćaja, za krivično delo ubistva i nanošenje lakih telesnih povreda;

Vladimir Kovačević - četiri krivične prijave za napad na službeno lice, za izazivanje opšte opasnosti, za učestvovanje u tuči i za tešku krađu;

Nikola Vidović - osam krivičnih prijava, za razbojništvo, za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, za teške telesne povrede;

Srđan Rajković - pet krivičnih prijava, za izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, za razbojništvo, za ugrožavanje javnog saobraćaja i ugrožavanje sigurnosti;

I sa tim krivičnim prijavama situacija je ista kao i u slučajevima navijača Zvezde i Partizana. Sudski postupci traju godinama, a pravosnažnih presuda uglavnom nema.

Na sumnje da se procesi odugovlače do zastarelosti tako što se dešava da navijači odu na kućnu adresu sudije, svedoka ili oštećenog, pa se zato neki iz straha povlače, odustaju ili rade sve da predmet zastari - nećete imati prilike da čujete odgovore osumnjičenih niti odgovore advokata koji ih zastupaju. Svi oni odbili su razgovor za “Insajder”, odnosno, odbili su da odgovore na mnoga pitanja. Npr. advokati, koji godinama zastupaju navijače Crvene zvezde, jesu Maja Trkulja i Jugoslav Tintor. Oboje su odbili razgovor za “Insajder” uz obrazloženje: „Policija ima previše uticaja na vas i vaša emisija je najava onoga što će se dogoditi“.

Na pitanje Jugoslavu Tintoru šta se dogodilo posle serijala “Službena zloupotreba” o korupciji u nadležnim institucijama, ako je “Insajder” najava za nešto, uporno je ponavljao da mu se ne sviđa koncept emisije. Njima je, kao i ostalim sagovornicima “Insajdera”, ponuđeno da pre emitovanja pogledaju emisiju kako bi se uverili da pri montaži njihovi odgovori nisu izvučeni iz konteksta. Međutim, ni takvi uslovi im nisu bili dovoljni.

Ozbiljna borba protiv ekstremista i huligana koju su najavljivali predstavnici države posle ubistva Brisa Tatona, svela se za sada na to da je republički tužilac podneo inicijativu za zabranu navijačkih grupa i podgrupa Zvezde, Partizana i Rada, ali i desničarskih organizacija.

Međutim, sve grupe navijača imaju svoje vođe, protiv kojih je, prema istraživanju “Insajdera”, u poslednjih nekoliko godina podneto na desetine krivičnih prijava za teška krivična dela. Postupci, uglavnom, nisu završeni do kraja. Zbog svega toga postavlja se pitanje zašto zabrana navijačkih grupa umesto da se sudski procesi protiv pojedinaca iz tih navijačkih grupa završe do kraja.

Slobodan Vukolić, načelnik Uprave policije za grad Beograd: Mogu da Vam kažem da smo u periodu, u dosadašnjem periodu evidentirali da su izvršioci samo tri beogradska kluba izvršili 289 krivičnih dela, koja nemaju veze sa nasiljem na sportskim priredbama, Zakonom o sprečavanju nasilja. Znači, tu ima i ubistva, nedozvoljeno držanje i trgovina, stavljanje u promet opojnih sredstava, iznuda, raspirivanje rasne, verske, nacionalne netrpeljivosti, nasilničkog ponašanja, nedozvoljenog držanja oružja i municije. Znači, jedan širok spektar krivičnih dela gde se oni pojavljuju kao izvršioci.

B92: Kako je moguće, da procesi traju toliko dugo, dakle, gde to stane?

Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca, javni tužilac Prvog opštinskog suda: Tu se ne bi sa Vama složio da procesi toliko dugo traju. Da bismo dali odgovor na to da li dugo, predugo ili kratko traju, morali bismo da uporedimo sa trajanjem takve vrste postupaka...

B92: Dobro, da li je dugo trajanje procesa ako npr. za iznudu, za krivično delo iznude glavni pretres traje šest godina?

Goran Ilić: Jeste. Jeste svakako.

B92: A takvih primera ima dosta.

Goran Ilić: Ima, ali treba se vratiti uzrocima, zbog čega traju tako dugo postupci i odgovor je naravno složen.

B92: Ali, evo Vam primer. Velibor Dunjić, koji je sada u zatvoru, policija je sve do sada, do 2009. godine, protiv njega podnela više od 40 krivičnih prijava. On je tek 2009. u pritvoru. Znači, on sve vreme ima krivične prijave, koje su slate tužilaštvima, nisu završeni sudski procesi, on je bio na slobodi, sada je poslednji put bio osumnjičen i to ubistvo.

Goran Ilić: Vi vrlo volite da govorite apstraktno.

B92: Je l' Vama ovo apstraktno ili Vam je ovo konkretno?

Goran Ilić: Ja tako nisam navikao da govorim kao tužilac, taj predmet, opet ću Vam odgovoriti, taj predmet mi nije poznat. Mogu da govorim samo...

B92: Dobra, ali šta treba... Evo, je l' Vam dovoljno sad ovo, znači, ime, prezime, više od četrdeset krivičnih prijava?

Goran Ilić: Tako prezentovani podaci ukazuju da pravosuđe nije dovoljno dobro reagovalo u odnosu na taj slučaj. Međutim, to je samo jedna hipoteza, stvari mogu da se gledaju iz sasvim nekog drugog ugla.

B92: A iz kog ugla gledate, ako...

Goran Ilić: Recimo da su prijave podnete bez dovoljno dokaza.

B92: Pa kako je onda moguće da Tužilaštvo podnese optužnice, ako nema dovoljno dokaza?

Goran Ilić: Pa tako što se za svaku fazu krivičnog postupka zahteva određen nivo, odnosno stepen osnovane sumnje, ali za presudu je potrebna potpuna izvesnost.

B92: Mislim da je sasvim dovoljna činjenica da neko ima četrdeset krivičnih prijava i da nije u pritvoru nego ga država i sistem puštaju da i daje pravi ista krivična dela – eto, o tome se radi?

Goran Ilić: Evo, hipotetički sa Vama mogu da se složim da to izaziva sumnju u neodgovarajući rad državnih organa.

Gordana Jekić-Bradajić, zamenica Okružnog tužioca u Beogradu: Sva krivična dela koja su oni izvršili, koja su od strane policije otkrivena i pokrenute krivična prijave, su od strane Tužištva na adekvatan način procesuirana, odnosno obrađena. U Sudu negde zastane, jer se javlja onda veliki broj svedoka koje treba saslušati. Naravno da se oni koriste svojim pravom da se brane na način na koji misle da to njima najviše odgovara, angažuju veliki broj advokata, predlažu veliki broj svedoka, za koje je sud u obavezi da sasluša, prosto zato da im ne bi posle, u žalbi, stavljali primedbu da su im uskratili pravo na odbranu.

Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu: Ali bi bilo pogrešno da svi drugi misle da je za sve kriva, uslovno rečeno, policija, tužilaštvo i sud. Nismo mi jedini koji smo u toj priči. Ima tu nešto što se zove porodica, ima tu nešto što se zove društvo, šta god to značilo, sve druge vrste, sredina, škola, ostali oblici, da tako kažemo, organizovanja, pa sad, ako govorimo o nasilju na sportskim terenima, i ti sportski klubovi, koji se poprilično u toj priči, drže se po strani ili daju nekakva nemušta saopštenja, sa kojima, kojima pokušavaju da nešto objasne ili ne objasne. Šta hoću da kažem, ne bi bilo dobro da se sve borba protiv kriminaliteta ili, kako bih rekao, sprečavanja porasta kriminaliteta i njegovog smanjivanja svede samo na policiju, tužilaštvo ili sud.

Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda: Ukoliko sud i uopšte državni organi neefikasnim, neodgovorno obavljaju svoj posao, oni posredno stimulišu izvršioce da nastave, da tako kažem, sa vršenjem dala, jer dožive to da im je praktično to, posredno, opravdano, je l' tako, od države. Međutim, ne želeći nikako, zaista ni najmanje, da sklonim odgovornost sa sudova, da smo mi samo jedan mali segment u tom sistemu, koji dolazi, na žalost, na kraju, kad je često najveći deo toga izgubljen, najčešće se očekuje da će drastičnim povećanjem kazni, da će nekim jako represivnim merama da se društvo brzo očisti od tih negativnih pojava. Ja Vam kažem, voleo bih kada bi to bilo tako, ali neće.

Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu: Što se tiče samih kazni, svih izricanja kazni, javnost sigurno zna da svrha izricanja kazni je u suštini trostruka. Znači, s jedne strane da se postigne tzv. specijalna prevencija i spreči neko ko je izvršilac krivičnog del da ih vrši ponovo, odnosno da se na neki način rehabilituje, da se drugi spreče, da im se pošalje poruka i to je ovo nešto što ste Vi sada pomenuli kroz ovo pitanje, kakva se poruka šalje. Znači sprečavanjem ili ukazivanjem drugima da to ne treba da čine, jer upravo takva kazna će i njih ili sličn da zadesi.

Gordana Jekić-Bradajić, zamenica Okružnog tužioca u Beogradu: Postoje osuđujuće presude, ali osuđujuće presude koje nisu pravosnažne, osuđujuće presude koje su po žalbama ponovo ili ukidane, pa je postupak ponovljen, ili je i dalje u toku. Ja govorim za period 2006. do 2009. To je period za koji sam ja proverila, pravsnažnih presuda još uvek nema.

B92: I kakva poruka se šalje takvom statistikom?

Gordana Jekić-Bradajić: Kako ste Vi shvatili?

B92: Pa mene zanima Vaše mišljenje kao tužioca?

Gordana Jekić-Bradajić: Moje mišljenje kao tužioca jeste tužilačko mišljenje, a to je da je bilo mesta doneti pravosnažne presude, izricanje kazni svakako predstavlja krunu sve borbe protiv kriminaliteta i zbog toga mislim, i zapravo je jedino što je vidljivo, jedino što ostavi odjeka, da se dobrom kaznom pokaže da se ne tolerišu kršenja zakona, da kriminalu nema mesta u ovoj danas Srbiji i da će to biti nešto što je rešenje za ubuduće.

Miodrag Majić, predsednik Prvog opštinskog suda: Ja zaista sumnjam da neko od političara, moćnika ili već god hoćete zove sudije u bilo kom sudu. Možda se to još negde dešava itd. Ono što je mnogo opasnije - kako zaštiti onoga ko će o meni i Vama da odlučuje od razmišljanja šta će mu se desiti, samoinicijativnog razmišljanja šta će mu se desiti u svetu moćnih ukoliko donese ovu ili ovakvu odluku. Nema potrebe onda niko da ih zove i pritiska, oni mogu biti uplašeni sami po sebi. Neko će reći: šta me briga, sudija mora... Pa to je lakonski, ali taj će odlučivati, ja ne bih voleo da odlučuje o meni uplašen čovek.

Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca, javni tužilac Prvog opštinskog suda: Moje je mišljenje da mora da postoji potpuni društveni konsenzus oko toga da se suzbije nasilje i takođe mislim da ne može samo krivičnopravnom represijom da se suzbije nasilje.

Republički tužilac, Slobodan Radovanović, koji je podneo inicijativu Ustavnom sudu za zabranu pojedinih grupa, odbio je razgovor za “Insajder”. Da je nadležnim institucijama sve poznato najbolje se vidi iz sadržaja inicijative za zabranu, a u kojoj se između ostalog navodi:

Inicijativa Republičkog tužilaštva za zabranu podgrupa navijača.

„U suštini reč je o kriminalnim grupama, koji je sport samo povod za nasilje. To uopšte nisu navijači, u smislu poštovalaca i ljubitelja sporta, već grupno organizovani nasilnici i razbijači. Upravo zbog maske koju nose, koristeći bolećivost populacije sklone sportu, postali su ’privatne armije’, koje služe u raznovrsne svrhe, sve do ubistva na javnim mestima, sticanjem dobiti na nelegalnom poslovima, do nasilnog sprečavanja privatizacije klubova, a koja bi mnoge mešetare iz oblasti sporta, ostavila bez značajnih finansijskih sredstava, van kontrole društvenih mehanizama.

„Ove grupe, potiskujući povremeno nedopustljivo stidljivu i uzdržanu državu, su postajale nedeljom, subotom ili ’međunarodnom sredom’ vladari javnog prostora, sudije i izvršioci odluke o tome ko sme javno manifestovati svoju naklonost prema suprotnom sportskom taboru, prema državi ili prema narodu, tukući se međusobno i sa drugim građanima i strancima, bodući noževima, gazeći sve pred sobom i uništavajući tuđu imovinu i uvek u grupi, po principu vučijeg čopora, traže žrtve svojih razularenih strasti mržnje i netrpeljivosti.”

Siniša Važić, predsednik Okružnog suda u Beogradu: Ostaje pitanje da se vidi uostalom ako dođe do zabrane šta će se desiti posle toga. Da li će to biti dobro, da li je to korak u pravom smeru ili ne. Za sada ostajemo da gledamo sa strane. U principu, prilično sam umereni pesimista oko toga.

Goran Ilić, predsednik Udruženja tužilaca, javni tužilac Prvog opštinskog suda: Ogroman broj navijača nisu nasilnici. Znači, treba razdvojiti nasilnike, huligane, izgrednike od navijača. Od kad postoji sport, postoje navijačke grupe i samo njihovo ponašanje treba svesti u normalne okvire.

B92: A kako tumačite inicijativu republičkog tužioca, da se zabrane te grupe?

Goran Ilić: Ja nisam razumeo da je on tražio da se zabrane navijačke grupe, već sam razumeo da je tražio da se zabrane grupe koje su agresivne, koje su deo nekih navijačkih grupa. A ako je tražio zabranu navijačkih grupa, ne bih se složio sa tim.

Kao što ste videli na više primera u ovoj emisiji, svojim nečinjenjem pravosudni sistem i nadležne institucije su dozvolile da ekstremne grupe postanu prava vojska kriminalaca i razbojnika, kojima niko ne sme da se suprotstavi. Primer za to je i više desetina građana Beograda, koji su stajali i mirno posmatrali kako grupa razbojnika u sred dana u centru Beograda prebija francuskog državljanina. Svi su se posle toga razišli. Niko nije prišao da spasi čoveka, kojeg su pred brojnim svedocima jednostavno ubijali. Napadači su posle toga otišli na stadion, da gledaju utakmicu. Uhapšeni su iste noći, što je samo dokaz da se vrlo brzo može utvrditi ko je šta uradio.

Gordana Jekić-Bradajić, zamenica Okružnog tužioca u Beogradu: Zaista je krenuto u jednu ozbiljnu, frontalnu borbu svim zakonskim, legalnim sredstvima, legitimnim, da se tome stane na put. Da se jedanputa Srbija očisti od nasilja i da se jedanputa nasilnicima pokaže da ovo nije samo njihova zemlja, da je ovo zemlja svih nas i da u ovoj zemlji ljudska prava nemaju samo oni nego svi mi, kojih je mnogo više.

Vođe grupa navijača odbili su razgovor za “Insajder” uz obrazloženje da se protiv njih vodi hajka. Na konstataciju da su hrabri samo kada su u grupi, kada imaju noževe, pištolje i bejzbol palice, ali ne i kada treba da odgovore na pitanja, navijači Partizana su npr. odgovorili, ali opet u grupi i to čak dve nedelje pre emitovanja emisije “Insajder”:

- Poruka za Brankicu i sudove, da mogu samo k...c da nam popuše!!!

- Nož, žica – Srebrenica!

- Ubi, zakolji, da Šiptar ne postoji!

(NE)MOĆ DRŽAVE