<article><p>Predstavnici Ministarstva pravde, koje je predlagač novog Nacrta zakona, navode da se radi o krovnom zakonu, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima. Sa druge strane, Poverenik i deo civilnog sektora ocenjuju da će, ukoliko se ovakav Nacrt usvoji, to značiti još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru. </p><h3>Akcioni plan prekršen i pre nego što je otvoreno poglavlje 23</h3><p>Donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti jedan je od uslova u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU), u okviru otvaranja poglavlja 23.</p><p>Iako se Akcionim planom Vlada Srbije obavezala da će novi zakon biti donet do kraja 2015., i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik, to se nije desilo.</p><p>Rokovi su pomerani nekoliko puta, pa je tako najnoviji rok za početak primene zakona maj 2018. godine.</p><p>Da je ovaj zakon samo preslikana Opšta uredba o zaštiti podataka koja je 2016. godine usvojena u Evropskoj uniji, navodi Poverenik za informacije od javnog značaja, kao i nevladina organizacija Šer fondacija. Oni ocenjuju da je ovaj Zakon doslovni prevod, čija je formalna usklađenost sa regulativom EU na najvišem nivou, ali je sama primena u Srbiji upitna.</p><h2>Bez kontrole nad kamerama</h2><p>Kada ovakav Nacrt zakona bude usvojen ostaće i dalje neuređena oblast obrade podataka o ličnosti putem video nadzora. Tako nema kontrole nad kamerama koje se nalaze na svakom koraku – u kafićima, restoranima, prodavnicama, bankama. Ne zna se gde ti snimci završavaju, niti ko može da im pristupi.</p><p>Na to je skrenuo pažnju i Poverenik, koji je u Modelu zakona zaštite podataka o ličnosti koji je on napisao, ipak dao prostor odredbama o video nadzoru u poslovnim prostorima, privatnim stanovima, stambenim zgradama, kućama.</p><p> Govoreći o izostajanju ove odredbe iz Nacrta, Đorđe Krivokapić iz Šer fondacije za Insajder kaže da je Nacrt zakona preslikana Uredba i Direktiva EU, kao i da ne donosi ništa novo u odnosu na specifične potrebe u Srbiji.</p><p>„Ništa novo, ništa značajno, nikakva nova odredba“, rekao je Krivokapić.</p><p>Profesor Saša Gajin, jedan od autora Nacrta i član radne grupe Ministarstva pravde, objasnio je za Insajder da odredaba o video nadzoru nema zbog toga što "nije pravno opravdano unositi te odredbe u tekst zakona".</p><p>„Ja smatram da tih odredbi ne bi trebalo da bude u zakonu jer bi se na video nadzor morale primenjivati, pre svega, opšte odredbe zakona. Apsolutno nije bilo pravnih prepreka da se i odredbe važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008. primenjuju na video nadzor. Video nadzor se uz to mora dodatno urediti zakonom o policijskim evidencijama, recimo kad se radi o video nadzoru nad javnim površinama, zatim u Zakonu o stanovanju, kad se radi o video nadzoru u stambenim zgradama, kao i u zakonu kojim se uređuje fizičko-tehničko obezbeđenje kad se radi o poslovnom prostoru“, poručuje Gajin.</p><p>Ipak, činjenica da Srbija u 21. veku nema potpuno regulisanu oblast obrade podataka video nadzora je zabrinjavajuća.</p><p>Poverenik Rodoljub Šabić je u svom izveštaju o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti upozorio da su upravo zbog toga što je reč o zakonski neuređenoj oblasti moguće zloupotrebe. Naime, dolazilo je do situacija da su kamere postavljane u toalete Beogradske autobuske stanice, zatim da komunalni policajci nose tzv. bodi kamere na uniformi kojima snimaju građane u cilju „zaštite integriteta komunalnih policajaca“ jer se „građani drugačije odnose prema njima kada znaju da su snimani“. <br/>Poverenik je ukazao na zloupotrebe u ovim slučajevima, nakon čega je u ovim slučajevima ukinuta praksa snimanja.</p><h2>(Ne) jasno ko ima pristup podacima građana</h2><p>Termin „nadležni organi“ koji se odnosi na organe koji mogu da obrađuju podatke građana, a koji se koristi u Nacrtu, doveo je u nedoumicu i Poverenika i sagovornike iz Šer fondacije. Kako kažu, moguće je široko tumačenje ovog termina.</p><p>„Nadležni organi – ali nije sigurno koji su to organi. Mi znamo da je to MUP, BIA, VBA, tužilaštvo, zaposleni u zatvorima recimo… ali mi sve to nagađamo. Ovakav sistem stvara veliku neizvesnost za ljude zaposlene u sektoru bezbednosti i oni mogu mnogo lakše biti predmet političkih pritisaka“, navode za Insajder iz Šer fondacije. </p><p>Jedan od najdrastičnijih primera zloupotrebe ličnih podataka je objavljivanje podataka iz zdravstvenog kartona nekadašnjeg direktora Kurira Aleksandra Kornica iz psihijatrijske ustanove Laza Lazarević.</p><p><a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/8754/">Podsetimo, podaci iz zdravstvenog kartona Kornica objavljeni su krajem 2015. godine u međusobnom ratu dva tabloida, a ove podatke je zatim javno komentarisao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je čak izneo ocenu da je Kornic ozbiljno bolestan.</a></p><p>Nadležno tužilaštvo nakon dve godine utvrdilo je da je, još uvek neimenovani, službenik policije protivzakonito saopštio medijima podatke.</p><p>Profesor Saša Gajin ipak nema dileme o tome ko su "nadležni organi" koji mogu da obrađuju podatke građana, niti smatra da je taj termin neodređen i da obezbeđuje prostor za zloupotrebe prilikom tumačenja.</p><p>„Nije to izmišljena kategorija. Sasvim se jasno zaključuje iz odredbi drugih zakona koji su to nadležni organi i u kojim situacijama oni obrađuju podatke o ličnosti“, kaže Gajin.</p><p>Kako pojašnjava, u pitanju su sve institucije nadležne za borbu protiv kriminala – sudovi, tužilaštva, agencije, policija… Kako je rekao, na istovetan opšti način se "nadležni organi" definišu i u novoj Direktivi EU sa kojom je neophodno uskladiti naš zakon i to, kako je naglasio, pre svega zbog potrebe konačnog pridruživanja evropskoj tužilačkoj organizaciji- EUROJUST.</p><p>Na pitanje Insajdera zašto tako nije i navedeno u Nacrtu, Gajin kaže da „nema potrebe reći u ovom zakonu nešto što se kaže u drugim zakonima“.</p><p>"Pravno je poznato šta je nadležnost policije, tužilaštva, suda, bezbednosnih agencija. Na sličan način se može razmišljati i o drugim pojmovima navedenim u zakonu, kao što je organ vlasti, privredni subjekat, međunarodna organizacija- ni ti pojmovi nisu dodatno precizirani zbog toga što se sa lakoćom može u svakom konkretnom slučaju utvrditi na koje subjekte se odnose", kaže Gajin.</p><h2>Novi pravni lek – pritužba</h2><p>Prema Nacrtu, mehanizam za zaštitu prava građana da zaštite svoje podatke je „pritužba“.</p><p>Kako za Insajder kažu u kancelariji Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, pojam „pritužbe“ je zapravo stran našem sistemu i postoji uglavnom kao mehanizam zaštite unutar neke organizacije – primera radi pritužba predsedniku suda na rad nekog pojedinačnog sudije.</p><p>„Dakle, u Nacrtu zakona uopšte nije jasno kakav je mehanizam zaštite prava lica, niti je uređen postupak. Ujedno je propisana mogućnost pokretanja spora pred sudom i time se otvara široko polje tzv. pravne nesigurnosti ne samo za pojedinca, neko i za sva lica koja su dužna da primenjuju zakon, na primer sve one koji obrađuju podatke“, napominje se iz Poverenikove kancelarije.</p><p>Jedan od autora Nacrta Saša Gajin kaže da je pritužba „novi pravni lek koji se uvodi po uzoru na Regulativu EU“.</p><p>Kako je rekao za Insajder, da bi Poverenik mogao da sprovodi kontrolu nad obradom podataka i pruži zaštitu pojedincu, moraju se zakonom propisati pravila o inspekcijskom nadzoru na osnovu kojih će inspektori na terenu proveravati kako se podaci građana obrađuju. </p><p>„Pritužba je prema Nacrtu zakona i Zakonu o inspekcijskom nadzoru pravno sredstvo pomoću koga se aktivira mehanizam zaštite pred Poverenikom. Poverenik ima dve mogućnosti – ili da sam pokrene postupak zaštite, da ode u inspekciju, ili da to učini po pritužbi nekog lica. Na ova rešenja se kasnije nadovezuju i odredbe o prekršajima. U jednoj grupi slučajeva, onda kada se jednostavno može utvrditi da je pravo lica povređeno, Poverenik će moći da izriče novčane kazne neposredno, na osnovu prekršajnog naloga, u skladu sa Zakonom o prekršajima, a u drugoj grupi slučajeva on će podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred sudom“, rekao je Gajin.</p><h2>Poverenik i čuvanje profesionalne tajne</h2><p>Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nedavno je javnost upoznao i sa još jednim spornim članom u Nacrtu ovog zakona.</p><p>Naime, radi se o članu 76, koji propisuje da su Poverenik i zaposleni u ovoj instituciji dužni da kao „tajnu čuvaju sve podatke do kojih su došli“.</p><p>Ovu odredbu Šabić vidi kao zabranu da javnost informiše čak i o uočenim kršenjima zakona. S druge strane, Ministarstvo pravde, reagujući na Šabićevu zamerku, kao argument za postojanje ovog člana navodi upravo to da je član doslovce prenet iz Uredbe.</p><p>Ministarstvo dodaje i da navedeni član ne umanjuje pravo Poverenika da informiše javnost, ali služi kao njegova obaveza i obaveza njegovih zaposlenih da čuvaju podatke do kojih dođu, a koji mogu biti zloupotrebljeni ako ne postoji ovakva odredba.</p><h3>Nedavno objavljen izveštaj o javnoj raspravi</h3><p>Nacrt Zakona o zaštitu podataka o ličnosti Ministarstvo pravde objavilo je 1. decembra prošle godine, nakon čega je počela javna rasprava. Ona je završena 15. januara, ali Ministarstvo nije objavilo izveštaj o javnoj raspravi u roku od 15 dana od okončanja javne rasprave,  kako je propisano Poslovnikom Vlade. Tek nedavno je objavljen <a href="https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php">izveštaj sa javne rasprave, uz komentare, prihvaćene i neprihvaćene primedbe. </a></p><p><i>Dijana Babić, Mina Milanović</i></p></article>

<p id="E129">Predstavnici Ministarstva pravde, koje je predlagač novog Nacrta zakona, navode da se radi o krovnom zakonu, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima. Sa druge strane, Poverenik i deo civilnog sektora ocenjuju da će, ukoliko se ovakav Nacrt usvoji, to značiti još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru.&nbsp;<table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3 id="E201">Akcioni plan prekršen i pre nego što je otvoreno poglavlje 23</h3>
<p id="E203">Donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti jedan je od uslova u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU), u okviru otvaranja poglavlja 23.</p>
<p id="E207">Iako se Akcionim planom Vlada Srbije obavezala da će novi zakon biti donet do kraja 2015., i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik, to se nije desilo.</p>
<p id="E222">Rokovi su pomerani nekoliko puta, pa je tako najnoviji rok za početak primene zakona maj 2018. godine.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table></p><p id="E173">Da je ovaj zakon samo preslikana Opšta uredba o zaštiti podataka koja je 2016. godine usvojena u Evropskoj uniji, navodi Poverenik za informacije od javnog značaja, kao i nevladina organizacija Šer fondacija. Oni ocenjuju da je ovaj Zakon doslovni prevod, čija je formalna usklađenost sa regulativom EU na najvišem nivou, ali je sama primena u Srbiji upitna.</p><h2 id="E225">Bez kontrole nad kamerama</h2><p id="E228">Kada ovakav Nacrt zakona bude usvojen ostaće i dalje neuređena oblast obrade podataka o ličnosti putem video nadzora. Tako nema kontrole nad kamerama koje se nalaze na svakom koraku – u kafićima, restoranima, prodavnicama, bankama. Ne zna se gde ti snimci završavaju, niti ko može da im pristupi.</p><p id="E233">Na to je skrenuo pažnju i Poverenik, koji je u Modelu zakona zaštite podataka o ličnosti koji je on napisao, ipak dao prostor odredbama o video nadzoru u poslovnim prostorima, privatnim stanovima, stambenim zgradama, kućama.</p><p id="E251">&nbsp;Govoreći o izostajanju ove odredbe iz Nacrta, Đorđe Krivokapić iz Šer fondacije za Insajder kaže da je Nacrt zakona preslikana Uredba i Direktiva EU, kao i da ne donosi ništa novo u odnosu na specifične potrebe u Srbiji.</p><p id="E265">„Ništa novo, ništa značajno, nikakva nova odredba“, rekao je Krivokapić.</p><p id="E101">Profesor Saša Gajin, jedan od autora Nacrta i član radne grupe Ministarstva pravde, objasnio je za Insajder da odredaba o video nadzoru nema zbog toga što "nije pravno opravdano unositi te odredbe u tekst zakona".</p><p id="E113">„Ja smatram da tih odredbi ne bi trebalo da bude u zakonu jer bi se na video nadzor morale primenjivati, pre svega, opšte odredbe zakona. Apsolutno nije bilo pravnih prepreka da se i odredbe važećeg Zakona o zaštiti podataka o ličnosti iz 2008. primenjuju na video nadzor. Video nadzor se uz to mora dodatno urediti zakonom o policijskim evidencijama, recimo kad se radi o video nadzoru nad javnim površinama, zatim u Zakonu o stanovanju, kad se radi o video nadzoru u stambenim zgradama, kao i u zakonu kojim se uređuje fizičko-tehničko obezbeđenje kad se radi o poslovnom prostoru“, poručuje Gajin.</p><p id="E281">Ipak, činjenica da Srbija u 21. veku nema potpuno regulisanu oblast obrade podataka video nadzora je zabrinjavajuća.</p><p id="E286">Poverenik Rodoljub Šabić je u svom izveštaju o primeni Zakona o zaštiti podataka o ličnosti upozorio da su upravo zbog toga što je reč o zakonski neuređenoj oblasti moguće zloupotrebe. Naime, dolazilo je do situacija da su kamere postavljane u toalete Beogradske autobuske stanice, zatim da komunalni policajci nose tzv. bodi kamere na uniformi kojima snimaju građane u cilju „zaštite integriteta komunalnih policajaca“ jer se „građani drugačije odnose prema njima kada znaju da su snimani“. <br>Poverenik je ukazao na zloupotrebe u ovim slučajevima, nakon čega je u ovim slučajevima ukinuta praksa snimanja.</p><h2 id="E301">(Ne) jasno ko ima pristup podacima građana</h2><p id="E304">Termin „nadležni organi“ koji se odnosi na organe koji mogu da obrađuju podatke građana, a koji se koristi u Nacrtu, doveo je u nedoumicu i Poverenika i sagovornike iz Šer fondacije. Kako kažu, moguće je široko tumačenje ovog termina.</p><p id="E309">„Nadležni organi – ali nije sigurno koji su to organi. Mi znamo da je to MUP, BIA, VBA, tužilaštvo, zaposleni u zatvorima recimo… ali mi sve to nagađamo. Ovakav sistem stvara veliku neizvesnost za ljude zaposlene u sektoru bezbednosti i oni mogu mnogo lakše biti predmet političkih pritisaka“, navode za Insajder iz Šer fondacije.&nbsp;</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<p id="E357">Jedan od najdrastičnijih primera zloupotrebe ličnih podataka je objavljivanje podataka iz zdravstvenog kartona nekadašnjeg direktora Kurira Aleksandra Kornica iz psihijatrijske ustanove Laza Lazarević.</p>
<p id="E360"><a id="E361" href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/8754/" target="_blank">Podsetimo, podaci iz zdravstvenog kartona Kornica objavljeni su krajem 2015. godine u međusobnom ratu dva tabloida, a ove podatke je zatim javno komentarisao i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, koji je čak izneo ocenu da je Kornic ozbiljno bolestan.</a></p>
<p id="E371">Nadležno tužilaštvo nakon dve godine utvrdilo je da je, još uvek neimenovani, službenik policije protivzakonito saopštio medijima podatke.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p id="E162">Profesor Saša Gajin ipak nema dileme o tome ko su "nadležni organi" koji mogu da obrađuju podatke građana, niti smatra da je taj termin neodređen i da obezbeđuje prostor za zloupotrebe prilikom tumačenja.</p><p>„Nije to izmišljena kategorija. Sasvim se jasno zaključuje iz odredbi drugih zakona koji su to nadležni organi i u kojim situacijama oni obrađuju podatke o ličnosti“, kaže Gajin.</p><p id="E201">Kako pojašnjava, u pitanju su sve institucije nadležne za borbu protiv kriminala – sudovi, tužilaštva, agencije, policija… Kako je rekao, na istovetan opšti način se "nadležni organi" definišu i u novoj Direktivi EU sa kojom je neophodno uskladiti naš zakon i to, kako je naglasio, pre svega zbog potrebe konačnog pridruživanja evropskoj tužilačkoj organizaciji- EUROJUST.</p><p id="E218">Na pitanje Insajdera zašto tako nije i navedeno u Nacrtu, Gajin kaže da „nema potrebe reći u ovom zakonu nešto što se kaže u drugim zakonima“.</p><p>"Pravno je poznato šta je nadležnost policije, tužilaštva, suda, bezbednosnih agencija. Na sličan način se može razmišljati i o drugim pojmovima navedenim u zakonu, kao što je organ vlasti, privredni subjekat, međunarodna organizacija- ni ti pojmovi nisu dodatno precizirani zbog toga što se sa lakoćom može u svakom konkretnom slučaju utvrditi na koje subjekte se odnose", kaže Gajin.</p><h2 id="E379">Novi pravni lek – pritužba</h2><p id="E382">Prema Nacrtu, mehanizam za zaštitu prava građana da zaštite svoje podatke je „pritužba“.</p><p id="E384">Kako za Insajder kažu u kancelariji Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, pojam „pritužbe“ je zapravo stran našem sistemu i postoji uglavnom kao mehanizam zaštite unutar neke organizacije – primera radi pritužba predsedniku suda na rad nekog pojedinačnog sudije.</p><p id="E393">„Dakle, u Nacrtu zakona uopšte nije jasno kakav je mehanizam zaštite prava lica, niti je uređen postupak. Ujedno je propisana mogućnost pokretanja spora pred sudom i time se otvara široko polje tzv. pravne nesigurnosti ne samo za pojedinca, neko i za sva lica koja su dužna da primenjuju zakon, na primer sve one koji obrađuju podatke“, napominje se iz Poverenikove kancelarije.</p><div id="contentsContainer">
<div id="contents">
<p id="E236">Jedan od autora Nacrta Saša Gajin kaže da je pritužba „novi pravni lek koji se uvodi po uzoru na Regulativu EU“.</p>
<p>Kako je rekao za Insajder, da bi Poverenik mogao da sprovodi kontrolu nad obradom podataka i pruži zaštitu pojedincu, moraju se zakonom propisati pravila o inspekcijskom nadzoru na osnovu kojih će inspektori na terenu proveravati kako se podaci građana obrađuju.&nbsp;</p>
</div>
</div><div id="contentsContainer">
<div id="contents">
<p id="E251">„Pritužba je prema Nacrtu zakona i Zakonu o inspekcijskom nadzoru pravno sredstvo pomoću koga se aktivira mehanizam zaštite pred Poverenikom. Poverenik ima dve mogućnosti – ili da sam pokrene postupak zaštite, da ode u inspekciju, ili da to učini po pritužbi nekog lica. Na ova rešenja se kasnije nadovezuju i odredbe o prekršajima. U jednoj grupi slučajeva, onda kada se jednostavno može utvrditi da je pravo lica povređeno, Poverenik će moći da izriče novčane kazne neposredno, na osnovu prekršajnog naloga, u skladu sa Zakonom o prekršajima, a u drugoj grupi slučajeva on će podnositi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred sudom“, rekao je Gajin.</p>
<div id="contentsContainer">
<div id="contents">
<h2 id="E406">Poverenik i čuvanje profesionalne tajne</h2>
<p id="E408">Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nedavno je javnost upoznao i sa još jednim spornim članom u Nacrtu ovog zakona.</p>
<p id="E411">Naime, radi se o članu 76, koji propisuje da su Poverenik i zaposleni u ovoj instituciji dužni da kao „tajnu čuvaju sve podatke do kojih su došli“.</p>
<p id="E417">Ovu odredbu Šabić vidi kao zabranu da javnost informiše čak i o uočenim kršenjima zakona. S druge strane, Ministarstvo pravde, reagujući na Šabićevu zamerku, kao argument za postojanje ovog člana navodi upravo to da je član doslovce prenet iz Uredbe.</p>
</div>
</div>
<div id="contentsContainer">
<div id="contents">
<p id="E429">Ministarstvo dodaje i da navedeni član ne umanjuje pravo Poverenika da informiše javnost, ali služi kao njegova obaveza i obaveza njegovih zaposlenih da čuvaju podatke do kojih dođu, a koji mogu biti zloupotrebljeni ako ne postoji ovakva odredba.</p>
<table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3 id="E438">Nedavno objavljen izveštaj o javnoj raspravi</h3>
<p id="E440">Nacrt Zakona o zaštitu podataka o ličnosti Ministarstvo pravde objavilo je 1. decembra prošle godine, nakon čega je počela javna rasprava. Ona je završena 15. januara, ali Ministarstvo nije objavilo izveštaj o javnoj raspravi u roku od 15 dana od okončanja javne rasprave, &nbsp;kako je propisano Poslovnikom Vlade. Tek nedavno je objavljen <a href="https://www.mpravde.gov.rs/sekcija/53/radne-verzije-propisa.php">izveštaj sa javne rasprave, uz komentare, prihvaćene i neprihvaćene primedbe.&nbsp;</a></p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
<p><em>Dijana Babić, Mina Milanović</em></p>
</div>
</div>
</div>
</div><p></p>

Tema

Slobodan pristup informacijama i zaštita podataka o ličnosti, ilustracija / Foto: Pixabay

original

900x375

1250x600

Nacrtom zakona o zaštiti podataka o ličnosti Srbija samo formalno ispunjava evropski standard, upitna njegova primena