<article>Na mail redakcije Insajder u petak je stigla Inicijativa upućena Ministarstvu pravde kojom više potpisanih organizacija apeluje da se u što kraćem roku završi postupak promene Ustava u delu pravosuđa. Novinari Insajdera analizirali su spisak potpisnika Inicijative, a kako se ispostavilo, od oko 40 organizacija koje su uputile Inicijativu Ministarstva pravde da ubrza proces promene Ustava o pravosuđu, čak četvrtina nije upisana ni u jedan registar nadležnih institucija. To ne znači da ne postoje, ali govori o ozbiljnosti udruženja, dok su neke organizacije osnovane tek nedavno.Među potpisnicima apela o takozvanoj podršci rešenjima o promeni Ustava koje je predložilo aktuelno Ministarstvo pravda su i udruženja pekara, obućara, kozmetičara, zanatlija i preduzetnika iz cele Srbije. Na ministarku pravde „apelovalo“ je i udruženje građana čija je zastupnica spoljni saradnik ovog ministarstva, kao i Javnobeležnička komora Srbije koja je, po zakonu, pod direktnim uticajem ministarke pravde. Prema našoj analizi, od svih 40 organizacija koje su uputile javni apel ministarki, najmanje je onih koje se usko bave pravosuđem.<h2>Ne(vladine) organizacije optužuju struku za politikanstvo</h2>Inicijativom upućenom Ministarstvu pravde se apleluje da se u što kraćem roku završi postupak promene Ustava u delu pravosuđa.„Imajući u vidu ciljeve, oblasti delovanja i višegodišnje iskustvo u radu udruženja građana koja Vam se ovom prilikom obraćaju, izražavamo zabrinutost povodom niza događaja koji proteklih nedelja prate proces javne rasprave“, počinje tekst upućen Ministarstvu pravde koji je, u ime svih potpisanih organizacija, uputila Mreža pravnika Srbije osnovana pre nešto više od dva meseca.U saopštenju, koji je u ime Mreže pravnika potpisao Strahinja Sekulić, inače direktor Agencije za restituciju, navodi se da ni važeći Ustav, ali ni situacija u srpskom pravosuđu nisu na zadovoljavajućem nivou.„Mišljenja smo da se proces promene Ustava mora nastaviti po zakonom propisanoj proceduri, a da njegova sadržina mora odgovarati evropskim standardima u ovoj oblasti kako je i predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23“, navodi se u saopštenju.Ova grupa organizacija navodi i da ih posebno zabrinjavaju istupi pojedinih predstavnika struke i civilnog društva, kojima se, kako tvrde, osporava legitimitet članova akademske zajednice, strukovnih, kao i udruženja građana koji ne dele njihove stavove.U ovom saopštenju optužuje se i deo struke, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10297/">među kojima je Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, i deo civilnog sektora koji se iz dana u dan suprotstavljaju predloženim rešenjima Ministarstva pravde</a>, da pokušavaju javnu raspravu da prenesu na nivo političkih, ličnih ili ideoloških obračuna.Ove organizacije, na kraju saopštenja, apeluju na ministarku pravde Nelu Kuburović da ovakvu situaciju okonča „upućivanjem Radnog teksta na mišljenje Venecijanske komisije, u što kraćem roku, po završetku tekuće javne rasprave“.Ceo tekst Inicijative možete pročitati <a href="https://insajder.net/attachment/116/%D0%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%20%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B5.pdf?g_download=1">ovde</a>.<h2>Bravari, preduzetnici, frizeri apelovali na ministarku da nastavi menjanje Ustava o pravosuđu</h2>Pismo ministarki Kuburović potpisalo je oko 40 organizacija među kojima, prema našoj analizi, najmanje ima organizacija čija je uska delatnost pravosuđe.Zanimljivo je da je ovim putem podršku rešenjima Ministarstva dalo i udruženje Europius osnovano prošle godine čiji je, jedan od zastupnika, Milica Kolaković – Bojović saradnica samog Ministarstva,  pošto je imenovana na čelo Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 vezano i za reformu pravosuđa.Inicijativu je potpisalo I nekoliko udruženja građana čija je osnovna delatnost vraćanje državne imovine kroz restituciju, a nosilac ove Inicijative je Strahinja Sekulić, dugogodišnji direktor Agencije za restituciju.Osim ovih udruženja, Inicijativu je potpisalo i nekoliko nevladinih organizacija koje se bave socijalizacijom i edukacijom građana romske nacionalnosti, kao i mnoga udruženja preduzetnika iz raznih gradova Srbije.Na spisku se nalaze i pojedina udruženja građana koja čak nije moguće pronaći u registrima nadležnih institucija pod nazivom navedenim na spisku potpisnika- Udruženje invalida Srbije, Unija pekara Srbije, Udruženje građana za povraćaj imovine „Beograd“ , Udruženje zanatlija Srbije, Udruženje frizera Srbije, Udruženje bravara, obućara... Ova činjenica ne govori da je prekršen zakon jer samo upisivanje udruženja građana po našim zakonima nije obavezno, ali može govoriti o ozbiljnosti samih potpisnika ove Inicijative.Istovremeno, nemali broj ovih udruženja ili nema svoje sajtove i naloge na društvenim mrežama ili ih je teško pronaći.Zanimljivo je i da je apel ministarki uputila i Javnobeležnička komora Srbije koja je pod direktnim uticajem ministarke pravde koja im, po Zakonu o javnobeležništvu određuje broj, sedište, tarifu, sastav disciplinske komisija, a ministar pravde je i drugostepeni organ.Među potpisnicima je i Udruženje građana Srpska liga koja se, sudeći po informacijama sa njihovog sajta, između ostalog zalaže za obnovu srpske monarhije, centralizovanu unitarnu državu zasnovanu na principu koncentracije državne vlasti, kao i za obnovu filozofije života i kulturu rađanja.Apel ministarstvu potpisala je i organizacija Udruženje Željana Banatsko selo osnovano pre 15 dana, odnosno 15.02. 2018. i njena delatnost je obrazovanje Roma, negovanje romske kulture i tradicije...<h2>Sudije i tužioci jedinstveni: Povucite izmene Ustava o pravosuđu</h2>Podsetimo, sudije i tužioci, iz dana u dan iznose u javnosti jasne i jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa, a koji je pripremila radna grupa Ministarstva pravde, su neprihvatljivi.Naime, kroz predložene amandmane, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/stav/9615/Predlo%C5%BEenim-izmenama-Ustava-tu%C5%BEila%C5%A1tvo-postaje-organizacija-izvr%C5%A1ne-vlasti.htm">kako je pokazala analiza Insajdera samo nekoliko dana posle objavljivanja predloga novog teksta Ustava, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod potpunu kontrolu</a>. Prvi put predstavnici pravosudne vlasti su ujedinjeni u stavu da predložene promene ne treba da budu usvojene.Čim su predstavnici Vlade krajem januara objavili amandamane i pozvali na javnu raspravu o promenama Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, nevladine organizacije, udruženja tužilaca i sudija, kolegijumi sudova širom Srbije ujedinili su se u stavu da ovakve izmena Ustava vode ka ugrožavanju vladavine prava i podrivanju nezavisnosti pravosuđa.Ovim rešenjima, iz dana u dan, suprotstavljaju se i pravosudne inistitucije poput Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, a jedan od poslednjih je i Apelacioni sud.Uprkos apelima struke, Ministarstvo pravde i nadležni odbijaju da povuku predložena rešenja. Premijerka Srbije Ana Brnabić odgovarajući nedavno na pitanja novinara redakcije Insajder da li je Vlada spremna da povuče predloženi Nacrt izmena Ustava, rekla je da su svi predlozi na stolu ali da ona nije za povlačenje jer bi to značilo da se kreće od nule.Podsetimo, do sada je oko ovog Nacrta održano nekoliko javnih rasprava širom Srbije. Nedavno, javnu raspravu u Novom Sadu napustilo je više strukovnih udruženja, a javna rasprava u Nišu održana je gotovo bez ijednog predstavnika struke, <a href="http://rs.n1info.com/a367532/Vesti/Rasprava-o-Ustavu-u-Nisu-Ukinuti-slobodno-sudijsko-uverenje.html">dok su za govornicom bili predstavnik izvršne vlasti Aleksandar Martinović kao i pojedini građani koji su najviše vremena govorili o odgovornosti sudske vlasti za položaj u kom se nalaze.</a>Glavna javna rasprava o Nacrtu Ustava zakazana je za danas, a učešće u njoj najavila je i premijerka Ana Brnabić ne bi li, kako je navela, dala temi na značaju i čula sugestije struke. Mina Milanović</article>

Na mail redakcije Insajder u petak je stigla Inicijativa upućena Ministarstvu pravde kojom više potpisanih organizacija apeluje da se u što kraćem roku završi postupak promene Ustava u delu pravosuđa. Novinari Insajdera analizirali su spisak potpisnika Inicijative, a kako se ispostavilo, od oko 40 organizacija koje su uputile Inicijativu Ministarstva pravde da ubrza proces promene Ustava o pravosuđu, čak četvrtina nije upisana ni u jedan registar nadležnih institucija. To ne znači da ne postoje, ali govori o ozbiljnosti udruženja, dok su neke organizacije osnovane tek nedavno.Među potpisnicima apela o takozvanoj podršci rešenjima o promeni Ustava koje je predložilo aktuelno Ministarstvo pravda su i udruženja pekara, obućara, kozmetičara, zanatlija i preduzetnika iz cele Srbije. Na ministarku pravde „apelovalo“ je i udruženje građana čija je zastupnica spoljni saradnik ovog ministarstva, kao i Javnobeležnička komora Srbije koja je, po zakonu, pod direktnim uticajem ministarke pravde. Prema našoj analizi, od svih 40 organizacija koje su uputile javni apel ministarki, najmanje je onih koje se usko bave pravosuđem.<h2>Ne(vladine) organizacije optužuju struku za politikanstvo</h2>Inicijativom upućenom Ministarstvu pravde se&nbsp;apleluje da se u što kraćem roku završi postupak promene Ustava u delu pravosuđa.„Imajući u vidu ciljeve, oblasti delovanja i višegodišnje iskustvo u radu udruženja građana koja Vam se ovom prilikom obraćaju, izražavamo zabrinutost povodom niza događaja koji proteklih nedelja prate proces javne rasprave“, počinje tekst upućen Ministarstvu pravde koji je, u ime svih potpisanih organizacija, uputila Mreža pravnika Srbije osnovana pre nešto više od dva meseca.U saopštenju, koji je u ime Mreže pravnika potpisao Strahinja Sekulić, inače direktor Agencije za restituciju, navodi se da ni važeći Ustav, ali ni situacija u srpskom pravosuđu nisu na zadovoljavajućem nivou.„Mišljenja smo da se proces promene Ustava mora nastaviti po zakonom propisanoj proceduri, a da njegova sadržina mora odgovarati evropskim standardima u ovoj oblasti kako je i predviđeno Akcionim planom za Poglavlje 23“, navodi se u saopštenju.Ova grupa organizacija navodi i da ih posebno zabrinjavaju istupi pojedinih predstavnika struke i civilnog društva, kojima se, kako tvrde, osporava legitimitet članova akademske zajednice, strukovnih, kao i udruženja građana koji ne dele njihove stavove.U ovom saopštenju optužuje se i deo struke, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/10297/">među kojima je Vrhovni kasacioni sud, Apelacioni sud, Visoki savet sudstva, Državno veće tužilaca, i deo civilnog sektora koji se iz dana u dan suprotstavljaju predloženim rešenjima Ministarstva pravde</a>, da pokušavaju javnu raspravu da prenesu na nivo političkih, ličnih ili ideoloških obračuna.Ove organizacije, na kraju saopštenja, apeluju na ministarku pravde Nelu Kuburović da ovakvu situaciju okonča „upućivanjem Radnog teksta na mišljenje Venecijanske komisije, u što kraćem roku, po završetku tekuće javne rasprave“.Ceo tekst Inicijative možete pročitati <a title="Inicijativa Ministarstvu pravde" href="https://insajder.net/attachment/116/%D0%98%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%B0%20%D0%9C%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B2%D1%83%20%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B4%D0%B5.pdf?g_download=1">ovde</a>.<h2>Bravari, preduzetnici, frizeri apelovali na ministarku da nastavi menjanje Ustava o pravosuđu</h2>Pismo ministarki Kuburović potpisalo je oko 40 organizacija među kojima, prema našoj analizi, najmanje ima organizacija čija je uska delatnost pravosuđe.Zanimljivo je da je ovim putem podršku rešenjima Ministarstva dalo i udruženje Europius osnovano prošle godine čiji je, jedan od zastupnika, Milica Kolaković – Bojović saradnica samog Ministarstva, &nbsp;pošto je imenovana na čelo Saveta za sprovođenje Akcionog plana za Poglavlje 23 vezano i za reformu pravosuđa.Inicijativu je potpisalo I nekoliko udruženja građana čija je osnovna delatnost vraćanje državne imovine kroz restituciju, a nosilac ove Inicijative je Strahinja Sekulić, dugogodišnji direktor Agencije za restituciju.Osim ovih udruženja, Inicijativu je potpisalo i nekoliko nevladinih organizacija koje se bave socijalizacijom i edukacijom građana romske nacionalnosti, kao i mnoga udruženja preduzetnika iz raznih gradova Srbije.Na spisku se nalaze i pojedina udruženja građana koja čak nije moguće pronaći u registrima nadležnih institucija pod nazivom navedenim na spisku potpisnika- Udruženje invalida Srbije, Unija pekara Srbije, Udruženje građana za povraćaj imovine „Beograd“ , Udruženje zanatlija Srbije, Udruženje frizera Srbije, Udruženje bravara, obućara... Ova činjenica ne govori da je prekršen zakon jer samo upisivanje udruženja građana po našim zakonima nije obavezno, ali može govoriti o ozbiljnosti samih potpisnika ove Inicijative.Istovremeno, nemali broj ovih udruženja ili nema svoje sajtove i naloge na društvenim mrežama ili ih je teško pronaći.Zanimljivo je i da je apel ministarki uputila i Javnobeležnička komora Srbije koja je pod direktnim uticajem ministarke pravde koja im, po Zakonu o javnobeležništvu određuje broj, sedište, tarifu, sastav disciplinske komisija, a ministar pravde je i drugostepeni organ.Među potpisnicima je i Udruženje građana Srpska liga koja se, sudeći po informacijama sa njihovog sajta, između ostalog zalaže za obnovu srpske monarhije, centralizovanu unitarnu državu zasnovanu na principu koncentracije državne vlasti, kao i za obnovu filozofije života i kulturu rađanja.Apel ministarstvu potpisala je i organizacija Udruženje Željana Banatsko selo osnovano pre 15 dana, odnosno 15.02. 2018. i njena delatnost je obrazovanje Roma, negovanje romske kulture i tradicije...<h2>Sudije i tužioci jedinstveni: Povucite izmene Ustava o pravosuđu</h2>Podsetimo, sudije i tužioci, iz dana u dan iznose u javnosti jasne i jedinstvene stavove - amandmani na delove Ustava koji se tiču pravosuđa, a koji je pripremila radna grupa Ministarstva pravde, su neprihvatljivi.Naime, kroz predložene amandmane,&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/stav/9615/Predlo%C5%BEenim-izmenama-Ustava-tu%C5%BEila%C5%A1tvo-postaje-organizacija-izvr%C5%A1ne-vlasti.htm">kako je pokazala analiza Insajdera samo nekoliko dana posle objavljivanja predloga novog teksta Ustava, krije se zapravo stavljanje pravosuđa pod potpunu kontrolu</a>. Prvi put predstavnici pravosudne vlasti su ujedinjeni u stavu da predložene promene ne treba da budu usvojene.Čim su predstavnici Vlade krajem januara objavili amandamane i pozvali na javnu raspravu o promenama Ustava u delu koji se tiče pravosuđa, nevladine organizacije, udruženja tužilaca i sudija, kolegijumi sudova širom Srbije ujedinili su se u stavu da ovakve izmena Ustava vode ka ugrožavanju vladavine prava i podrivanju nezavisnosti pravosuđa.Ovim rešenjima, iz dana u dan, suprotstavljaju se i pravosudne inistitucije poput Visokog saveta sudstva, Vrhovnog kasacionog suda, a jedan od poslednjih je i Apelacioni sud.Uprkos apelima struke, Ministarstvo pravde i nadležni odbijaju da povuku predložena rešenja. Premijerka Srbije Ana Brnabić odgovarajući nedavno na pitanja novinara redakcije Insajder da li je Vlada spremna da povuče predloženi Nacrt izmena Ustava, rekla je da su svi predlozi na stolu ali da ona nije za povlačenje jer bi to značilo da se kreće od nule.Podsetimo, do sada je oko ovog Nacrta održano nekoliko javnih rasprava širom Srbije. Nedavno, javnu raspravu u Novom Sadu napustilo je više strukovnih udruženja, a javna rasprava u Nišu održana je gotovo bez ijednog predstavnika struke, <a href="http://rs.n1info.com/a367532/Vesti/Rasprava-o-Ustavu-u-Nisu-Ukinuti-slobodno-sudijsko-uverenje.html">dok su za govornicom bili predstavnik izvršne vlasti Aleksandar Martinović kao i pojedini građani koji su najviše vremena govorili o odgovornosti sudske vlasti za položaj u kom se nalaze.</a>Glavna javna rasprava o Nacrtu Ustava zakazana je za danas, a učešće u njoj najavila je i premijerka Ana Brnabić ne bi li, kako je navela, dala temi na značaju i čula sugestije struke.&nbsp;Mina Milanović

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Obućari, preduzetnici, frizeri podržali rešenja Ministarstva pravde o promeni Ustava o pravosuđu, struka protiv