Jezik

sr

en

Tri godine od pada helikoptera: Mnoga pitanja i danas bez odgovora

Ni tri godine nakon što je sedam osoba poginulo prilikom pada helikoptera Vojske Srbije u akciji spašavanja životno ugrožene bebe, javnost nije upoznata sa svim činjenicama ovog događaja, a istraga u ovom slučaju nikada nije pokrenuta. Podsetimo, Više javno tužilaštvo je 15 meseci nakon pada helikoptera saopštilo da neće biti pokrenut postupak protiv osoba koje su učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka. Kako je tada navedeno, nije utvrđeno da je neko s umišljajem ili iz nehata preduzeo radnje koje bi predstavljale elemente bilo kog krivičnog dela. Iako niko nije dovodio u pitanje dobru nameru, činjenica je da su u slučaju vojnog leta humanitarnog karaktera prekršene stroge vojne procedure.

Srđan Ilić: Helikopter koji se srušio 13. marta 2015. godine
Foto: Srđan Ilić / Helikopter koji se srušio 13. marta 2015. godine

Više tužilaštvo odbilo je da dostavi Insajderu službenu belešku, kojom je šefica u ovom tužilaštvu Nataša Krivokapić odlučila da nema elemenata za pokretanje istrage. Prema istraživanju Insajdera, službena beleška u slučaju pada vojnog helikoptera mogla bi da otkrije šta se sve dešavalo u predistražnom postupku i zašto odluku da neće biti pokrenuta istraga nije potpisala postupajuća tužiteljka u ovom postupku već njena nadređena.

U padu vojnog helikoptera pre tri godine poginuli su pilot major Omer Mehić, pilot kapetan Milovan Đukarić, zastavnik Nebojša Trajić, mehaničar letač Ivan Miladinović, lekar Dževad Ljajić, anesteziolog Miroslav Veselinović i beba iz porodice Ademović.

Tog 13. marta 2015. medicinski radnici pokušali su da životno ugroženu bebu iz Novog Pazara prevezu u Kraljevo, ali je sanitet zbog odrona ostao zaglavljen na putu kod Raške. Tada je doneta odluka da se transport izvrši vojnim helikopterom.

Medicinski transport bebe inicirao je ministar zdravlja Zlatibor Lončar, a vojnu akciju tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić.

Suprotno pokušajima zamene teza pojedinih predstavnika vlasti, nije se dovodilo u pitanje da su svi u lancu imali istu nameru - da spasu život deteta. Činjenica je, međutim, da je reč o vojnom letu koji je morao da ima svoja pravila, ozbijan sistem organizacije i komande. Do danas nisu otklonjene sve sumnje da su pravila prekršena.

Zašto belešku nije potpisala postupajuća tužiteljka?

Više tužilaštvo je u saopštenju o rezultatima predistražnog postupka navelo da Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je ovo delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem.

U predistražnom postupku ustanovljeno je i da je u lancu komandovanja bilo propusta, ali da oni nemaju krivično pravnu težinu, već eventualno disciplinsku.

Ipak, Više tužilaštvo odbilo je naš zahtev za dostavljanjem službene beleške, uz obrazloženje da se radi o opštepoznatim informacijama koje su "već više puta objavljene". Ni nakon rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja da se službena beleška dostavi novinarima Insajdera – Tužilaštvo to nije učinilo.

Predistražni postupak u ovom vodila je zamenik višeg javnog tužioca Gordana Jovanović. Ona, međutim, nije potpisala odluku o tome da nema osnova za pokretanje postupka. Tu odluku je u formi beleške, kako nam je potvrđeno iz tužilaštva, potpisala njena nadređena Nataša Krivokapić. 

Insajder je pitanja tužilaštvu o tome ko je doneo odluku uputio nakon što je Gordana Jovanović u listu Blic navela da je ona u ovom slučaju postupala od marta 2015. do oktobra 2015.

Ovakva konstatacija pokrenula je pitanje šta se desilo, imajući u vidu da je zvanična odluka o nepokretanju postupka saopštena osam meseci kasnije, u junu 2016.

Prema zakonu, bilo je moguće da tužiteljka Krivokapić izda obavezujuće uputstvo postupajućoj zamenici, ali je ipak odlučila da sama donese odluku u formi službene beleške. Kako nam je ranije objašnjeno iz Višeg tužilaštva, tužiteljka Krivokapić je na sebe preuzela odgovornost odluke, što “nije neobično” kada je reč o komplikovanim predmetima, za koje postoji veliko interesovanje javnosti.

Gordana Jovanović, koja danas radi kao notar, nije želela za Insajder da odgovori zbog čega ona nije potpisala odluku o nepokretanju postupka. 

Neotklonjene sumnje u kršenje vojnih pravila

Neka od pitanja koja su ostala bez jasnog odgovora između ostalog su i zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na beogradski civilni aerodrom, a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, ko je odlučio da se leti za Beograd, a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.

Činjenica je da tadašnji ministar odbrane Bratislav Gašić nije pozvao i obavestio kabinet načelnika Generalštaba, kako nalaže stroga vojna procedura, na šta je i upozoren, već direktno brigadnog generala, komandanta 204. Vazduhoplovne brigade Predraga Bandića, koji je zatim pozvao pilota.

Prva procena Vojske je bila da su meteorološki uslovi loši, pa čak i ispod minimuma za poletanje. Posle razgovora Bandića s pilotom Omerom Mehićem i generalom Rankom Živakom, a na “izričito naređenje ministra odbrane”, zaključeno je da postoje tehnički uslovi za izvršenje zadatka.

Živak i Bandić su u drugostepenom disciplinskom postupku pred Vojnim sudom ukazali na niz propusta u istrazi i na nerazjašnjen nestanak pojedinih dokaza, pre svega audio-zapisa i transkripata razgovora posade i njihovih pretpostavljenih.

Bandić je za Insajder.net još prošle godine rekao, međutim, i da je uveren da je cela akcija bila “ljudski pokušaj da se spase život”.

Dodatnu polemiku u javnosti je izazvala vest koju je objavila agencija Beta, a koja je izazvala sumnju da je postojala namera da se akcija iskoristi i za političku promociju. Vest da je helikopter bezbedno sleteo, da ga je sačekao ministar zdravlja, a da su celu akciju organizovali on i ministar odbrane prvobitno je objavila Beta, potom su preneli brojni portali, koji su ubrzo obrisali ovu vest. Međutim, pojedini listovi nisu uspeli da reaguju i u izdanjima od sledećeg dana našla se i objava o uspešnoj akciji. I Gašić i Lončar su negirali nameru da akciju spasavanja bebe iskoriste i za medijsku promociju.

Inicijativa da Medicinska škola nosi naziv po poginulim lekarima

Gradsko veće Novog Pazara pokrenulo je danas inicijativu da Medicinska škola u tom gradu ponese naziv po lekaru Dževadu Ljajiću i anestetičaru Miroslavu Veselinoviću.

Gradonačelnik Nihat Biševac izjavio je nakon sednice Veća, koja je počela odavanjem počasti Ljajiću i Veselinoviću, da su njih dvojica heroji Novog Pazara koji su žrtvovali živote kako bi spasili bolesnu bebu.

"Ovo je najmanje što grad može da uradi jer imamo obavezu da sačuvamo sećanje na te plemenite ljude", dodao je Biševac.

Odluku Gradskog veća trebalo bi da prihvati i Ministarstvo prosvete, a u lokalnoj samoupravi Novog Pazara veruju da će promena naziva Medicinske škole biti završena do početka nove školske godine.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.