<article>„Evo, recimo IMT – 539. To će biti novitet ovde. Ipak je to jedan jednostavan traktor, bez neke elektronike, ali seljaci ga mnogo ga vole, jer je izuzetno pouzdan, ali ima jako zastareo motor. Mi ćemo prvi put sada na sajmu pokazati IMT-539 sa EURO 3 motorom. To još nigde nismo najavili, vi ste prvi koji to čujete“, izjavio je Ahuđa u intervjuu za Insajder.Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je juče za RTS, pozivajući se na navodno pismo o namerama koje je „Tafe“ uputio da bi „došlo do procedure prodaje“, da je indijska firma obećala 800 novih radnih mesta i 5.000 traktora godišnje.Međutim, Ahuđa za Insajder tvrdi da on to „sigurno“ nije pomenuo u pismu o namerama, ali da ne želi da govori u ministrovo ime.„Ja sigurno nisam to spomenuo. Ali ne želim da govorim u ime gospodina Nedimovića. Eto, ako vam je nešto merodavno, mi u Indiji u našoj najsavremenijoj fabrici proizvodimo 60 hiljada traktora sa znatno manje ljudi od 800. Kad se priča o radnim mestima, jako je bitno da se uzmu u obzir direktno zaposleni i indirektno zaposleni, kroz kooperante. Svake godine će da raste taj broj ljudi koje ćemo mi da zapošljavamo, ali mi ćemo da koristimo najsavremenije metode koje se drastično razlikuju od metoda proizvodnje i sklapanja pre 20 godina kad je bilo potrebno puno više ljudi“, objašnjava za Insajder predstavnik ove indijske kompanije.<figure><figcaption>Tafe 42, model traktora napravljen po uzoru IMT 539</figcaption></figure>Foto: privatna arhiva/ Tafe / Tafe 42, model traktora napravljen po uzoru IMT 539<h2>„Mi smo platili fer cenu, Vlada Srbije nije postavljala uslove“</h2>Industrija motora i traktora je krajem osamdesetih godina prošlog veka proizvodila godišnje čak 40.000 traktora, da bi ta brojka na kraju pala na svega šest stotina pred gašenje fabrike. IMT je krajem 2015. otišao u stečaj, a iza firme je ostao dug od 186 miliona evra. Na biro rada 2014. odlazi 500 radnika, a nakon proglašenja stečaja preostalih 360.Odgovarajući na konstataciu novinara Insajdera da je Tafe dobio brend IMT-a, žig i imovinu za samo 560.000 evra, Ahuđa tvrdi da je cena „fer“ s obzirom da je IMT uništavan godinama unazad.„Savremene fabrike danas zahtevaju jako puno ulaganja u razvoj i mašine. Najnovija mašina u IMT je iz 1987. godine, znači preko 30 godina je stara. Mi kao Tafe smo jednom radili i popis svih mašina u IMT-u. Tamo ima oko 1460 mašina, od toga 80 posto nije u funkciji, a od ostalih 20 posto su totalno neproduktivne i neadekvatne za današnju proizvodnju“, ističe on.Predstavnik indijskog giganta je dodao i da Vlada Srbije nije postavljala nikakve dodatne uslove Tafeu.„S obzirom da je ova firma već u stečaju i propala, Vlada Srbije je bila realna u tom pogledu, a nisu ni mogli da zahtevaju ne znam kakve uslove. Njima je samo bilo bitno da onaj ko uđe u IMT bude ozbiljan. A naša istorija sa IMT-om svedoči o našoj ozbiljnosti“, kaže Ahuđa.<h2>Šta je do sada sprečavalo investiciju Tafea: „Moram da pazim kako na to odgovaram“</h2>Tafe, koji je partner IMT-a preko 50 godina, ima fabrike u Indiji, Kini i Turskoj, zapošljava 12.000 ljudi, a godišnji promet mu je oko 2,5 milijardi dolara.Investicija Tafe-a u IMT najavljuje se poslednjih skoro dve decenije. Od 2005. kada je bio pokušaj prve privatizacije, ali i u periodu neposredno pre stečaja pre tri godine govorilo se o strateškom partnerstvu sa državom. Na pitanje novinara Insajdera šta je do sada sprečavalo preuzimanje IMT-a, Ahuđa kaže da je bilo više faktora, ali da je jedan od njih „interesna borba“ oko zemljišne parcele IMT-a na atraktivnoj lokaciju u bloku 64 na Novom Beogradu.„Moram da pazim šta odgovaram na ovakvo pitanje. Šta je sprečavalo? Pa, više faktora. Pretpostavljam da je pritisak bio delimično politički, a delimično i od nekih sindikata. Međutim, u jednom momentu smo shvatili da dok god je ta zemlja na Novom Beogradu u priči, nema mnogo šansi da se ovaj posao realizuje“, objašnjava on.Razloge za guranje IMT-a u stečaj i prekid proizvodnje mnogi su videli u činjenici da potencijalni kupci uglavnon nisu želeli da sklapaju traktore, već su se interesovali za prenamenu industrijskog zemljišta u građevinsko na lokaciji IMT-a u bloku 63, kako bi se na tom mestu gradile stambene zagrade.Upravo zbog toga je Tafe tražio od Vlade Srbije da odvoji vlasništvo nad zemljištem iz prodaje.„To zemljište je sporno iz toliko razloga da neću ni da ulazim u to - i interese koji iza toga stoje. Ko će tu i šta dalje da radi - ne znam, u svakom slučaju Tafe neće ništa. Tafe se ne bavi građevinom, izgradnjom šoping centrova, molova i stambenih zgrada, bavi se isključivo proizvodnjom traktora“, naglasio je Ahuđa.<h2>O uvozničkom lobiju: Verujem da određenim ljudima ovo ne odgovara</h2>Stručna javnost već godinama ističe da guranje IMT-a u stečaj nije bilo ekonomski opravdano, kao i da je na taj način zaštićen interes tajkuna i uvozničkog lobija. Na pitanje Insajdera kako će revizalizacija IMT-a uticati na firme koje uvoze traktore i delove traktora, naš sagovornik ističe da sigurno da nekima od njih to neće odgovarati.„Pa, verujem da postoje određeni ljudi kojima verovatno ne odgovara ovo, u smislu da smo im direktna konkurencija. Mi smo uvek imali konkurenciju, konkurencija je zdrava pod uslovom da je na fer način, a ne na način da se eventualno izbegava plaćanje carina kroz neke malverzacije. U svakom slučaju, ako se neko time bavi to jeste problem, i naravno da njima neće biti u interesu da jedan Tafe, koji je do sada plaćao 15 posto carine, sada bude još konkurentniji. I to neće više biti ni Tafe, nego će to biti IMT“, istakao je on.Srbija svoj ekonomski razvoj više od decenije zasniva na jeftinoj radnoj snazi i „skupim“ subvencijama. Prema istraživanju Insajdera, samo iz budžeta ukupno je odobreno više od 500 miliona evra subvencija za privlačenje stranih investitora, čime je država praktično postala najveći pojedinačni „strani investitor“. Uz sve to, osim novca iz budžeta, država i na razne druge načine "plaća" za privlačenje stranih investicija.Ahuđa tvrdi da Tafe u Srbiju nije došao zbog subvencija, ali da svakako neće odbiti podsticaje ako država nešto bude nudila u trenutku kada indijska firma odabere lokaciju za novu IMT fabriku.„Kad mi razmišljamo o investiciji bilo gde u svetu, nama je to sekundarni faktor, uopšte nam nije primarno da li ćemo dobiti subvencije. Ali, ako država nudi, mi ćemo da vidimo šta možemo od toga realno da iskoristimo“, naglašava on.<h2>Traktori će biti „made in Serbia“, ne bavimo se falsifikovanjem porekla</h2>Na pitanje novinara Insajdera da li će traktori koje IMT bude pravio biti izvezeni na inostrana tržišta kao proizvodi napravljeni u Srbiji, Ahuđa odgovara potvrdno, ističući da Tafe nije firma koja se bavi falsifikovanjem porekla.„Mi smo firma sa, kako kažu na engleskom, „triple A“ rejtingom, izuzetno visoko rangirani u svakom pogledu. Znači mi nikada ne ulazimo u poslove da bi se bavili takvim glupostima, kao da bi mi sada pokušali da falsifikujemo poreklo ili nešto drugo. Nama je stvarno dosta strateški bitan cilj da što više traktora bude stvarno 'made in Serbia'“, ističe predstavnik Tafea.Ipak, on za sada ne zna koliko će procenata komponenti traktora biti proizvodeno u Srbiji.„To je veliki znak pitanja. Potražićemo, kao što sam pomenuo,  kabinu, felne, gume, mazivo, možda ćemo da farbamo limariju ovde, raditi sedište, volan. Ima low tech komponenti koje bi se mogle ovde dosta brzo razviti. One malo zahtevnije ćemo mi sami raditi, ali sam optimističan da ćemo vrlo brzo da napravimo visoko kvalitetne delove u Srbiji za IMT traktor“, rekao je Ahuđa u intervjuu za Insajder.Saša Dragojlo</article>

„Evo, recimo IMT – 539. To će biti novitet ovde. Ipak je to jedan jednostavan traktor, bez neke elektronike, ali seljaci ga mnogo ga vole, jer je izuzetno pouzdan, ali ima jako zastareo motor. Mi ćemo prvi put sada na sajmu pokazati IMT-539 sa EURO 3 motorom. To još nigde nismo najavili, vi ste prvi koji to čujete“, izjavio je Ahuđa u intervjuu za Insajder.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je juče za RTS, pozivajući se na navodno pismo o namerama koje je „Tafe“ uputio da bi „došlo do procedure prodaje“, da je indijska firma obećala 800 novih radnih mesta i 5.000 traktora godišnje.
Međutim, Ahuđa za Insajder tvrdi da on to „sigurno“ nije pomenuo u pismu o namerama, ali da ne želi da govori u ministrovo ime.
„Ja sigurno nisam to spomenuo. Ali ne želim da govorim u ime gospodina Nedimovića. Eto, ako vam je nešto merodavno, mi u Indiji u našoj najsavremenijoj fabrici proizvodimo 60 hiljada traktora sa znatno manje ljudi od 800. Kad se priča o radnim mestima, jako je bitno da se uzmu u obzir direktno zaposleni i indirektno zaposleni, kroz kooperante. Svake godine će da raste taj broj ljudi koje ćemo mi da zapošljavamo, ali mi ćemo da koristimo najsavremenije metode koje se drastično razlikuju od metoda proizvodnje i sklapanja pre 20 godina kad je bilo potrebno puno više ljudi“, objašnjava za Insajder predstavnik ove indijske kompanije.
<div class="embed-block">
<img src="https://insajder.net/images/8602.jpg" rel="resizable" alt="Tafe 42, model traktora napravljen po uzoru IMT 539">


Foto: privatna arhiva/ Tafe / Tafe 42, model traktora napravljen po uzoru IMT 539</div>
<h2>„Mi smo platili fer cenu, Vlada Srbije nije postavljala uslove“</h2>
Industrija motora i traktora je krajem osamdesetih godina prošlog veka proizvodila godišnje čak 40.000 traktora, da bi ta brojka na kraju pala na svega šest stotina pred gašenje fabrike. IMT je krajem 2015. otišao u stečaj, a iza firme je ostao dug od 186 miliona evra. Na biro rada 2014. odlazi 500 radnika, a nakon proglašenja stečaja preostalih 360.
Odgovarajući na konstataciu novinara Insajdera da je Tafe dobio brend IMT-a, žig i imovinu za samo 560.000 evra, Ahuđa tvrdi da je cena „fer“ s obzirom da je IMT uništavan godinama unazad.
„Savremene fabrike danas zahtevaju jako puno ulaganja u razvoj i mašine. Najnovija mašina u IMT je iz 1987. godine, znači preko 30 godina je stara. Mi kao Tafe smo jednom radili i popis svih mašina u IMT-u. Tamo ima oko 1460 mašina, od toga 80 posto nije u funkciji, a od ostalih 20 posto su totalno neproduktivne i neadekvatne za današnju proizvodnju“, ističe on.
Predstavnik indijskog giganta je dodao i da Vlada Srbije nije postavljala nikakve dodatne uslove Tafeu.
„S obzirom da je ova firma već u stečaju i propala, Vlada Srbije je bila realna u tom pogledu, a nisu ni mogli da zahtevaju ne znam kakve uslove. Njima je samo bilo bitno da onaj ko uđe u IMT bude ozbiljan. A naša istorija sa IMT-om svedoči o našoj ozbiljnosti“, kaže Ahuđa.
<h2>Šta je do sada sprečavalo investiciju Tafea: „Moram da pazim kako na to odgovaram“</h2>
Tafe, koji je partner IMT-a preko 50 godina, ima fabrike u Indiji, Kini i Turskoj, zapošljava 12.000 ljudi, a godišnji promet mu je oko 2,5 milijardi dolara.
Investicija Tafe-a u IMT najavljuje se poslednjih skoro dve decenije. Od 2005. kada je bio pokušaj prve privatizacije, ali i u periodu neposredno pre stečaja pre tri godine govorilo se o strateškom partnerstvu sa državom. Na pitanje novinara Insajdera šta je do sada sprečavalo preuzimanje IMT-a, Ahuđa kaže da je bilo više faktora, ali da je jedan od njih „interesna borba“ oko zemljišne parcele IMT-a na atraktivnoj lokaciju u bloku 64 na Novom Beogradu.
„Moram da pazim šta odgovaram na ovakvo pitanje. Šta je sprečavalo? Pa, više faktora. Pretpostavljam da je pritisak bio delimično politički, a delimično i od nekih sindikata. Međutim, u jednom momentu smo shvatili da dok god je ta zemlja na Novom Beogradu u priči, nema mnogo šansi da se ovaj posao realizuje“, objašnjava on.
Razloge za guranje IMT-a u stečaj i prekid proizvodnje mnogi su videli u činjenici da potencijalni kupci uglavnon nisu želeli da sklapaju traktore, već su se interesovali za prenamenu industrijskog zemljišta u građevinsko na lokaciji IMT-a u bloku 63, kako bi se na tom mestu gradile stambene zagrade.
Upravo zbog toga je Tafe tražio od Vlade Srbije da odvoji vlasništvo nad zemljištem iz prodaje.
„To zemljište je sporno iz toliko razloga da neću ni da ulazim u to - i interese koji iza toga stoje. Ko će tu i šta dalje da radi - ne znam, u svakom slučaju Tafe neće ništa. Tafe se ne bavi građevinom, izgradnjom šoping centrova, molova i stambenih zgrada, bavi se isključivo proizvodnjom traktora“, naglasio je Ahuđa.
<h2>O uvozničkom lobiju: Verujem da određenim ljudima ovo ne odgovara</h2>
Stručna javnost već godinama ističe da guranje IMT-a u stečaj nije bilo ekonomski opravdano, kao i da je na taj način zaštićen interes tajkuna i uvozničkog lobija. Na pitanje Insajdera kako će revizalizacija IMT-a uticati na firme koje uvoze traktore i delove traktora, naš sagovornik ističe da sigurno da nekima od njih to neće odgovarati.
„Pa, verujem da postoje određeni ljudi kojima verovatno ne odgovara ovo, u smislu da smo im direktna konkurencija. Mi smo uvek imali konkurenciju, konkurencija je zdrava pod uslovom da je na fer način, a ne na način da se eventualno izbegava plaćanje carina kroz neke malverzacije. U svakom slučaju, ako se neko time bavi to jeste problem, i naravno da njima neće biti u interesu da jedan Tafe, koji je do sada plaćao 15 posto carine, sada bude još konkurentniji. I to neće više biti ni Tafe, nego će to biti IMT“, istakao je on.
Srbija svoj ekonomski razvoj više od decenije zasniva na jeftinoj radnoj snazi i „skupim“ subvencijama. Prema istraživanju Insajdera, samo iz budžeta ukupno je odobreno više od 500 miliona evra subvencija za privlačenje stranih investitora, čime je država praktično postala najveći pojedinačni „strani investitor“. Uz sve to, osim novca iz budžeta, država i na razne druge načine "plaća" za privlačenje stranih investicija.
Ahuđa tvrdi da Tafe u Srbiju nije došao zbog subvencija, ali da svakako neće odbiti podsticaje ako država nešto bude nudila u trenutku kada indijska firma odabere lokaciju za novu IMT fabriku.
„Kad mi razmišljamo o investiciji bilo gde u svetu, nama je to sekundarni faktor, uopšte nam nije primarno da li ćemo dobiti subvencije. Ali, ako država nudi, mi ćemo da vidimo šta možemo od toga realno da iskoristimo“, naglašava on.
<h2>Traktori će biti „made in Serbia“, ne bavimo se falsifikovanjem porekla</h2>
Na pitanje novinara Insajdera da li će traktori koje IMT bude pravio biti izvezeni na inostrana tržišta kao proizvodi napravljeni u Srbiji, Ahuđa odgovara potvrdno, ističući da Tafe nije firma koja se bavi falsifikovanjem porekla.
„Mi smo firma sa, kako kažu na engleskom, „triple A“ rejtingom, izuzetno visoko rangirani u svakom pogledu. Znači mi nikada ne ulazimo u poslove da bi se bavili takvim glupostima, kao da bi mi sada pokušali da falsifikujemo poreklo ili nešto drugo. Nama je stvarno dosta strateški bitan cilj da što više traktora bude stvarno 'made in Serbia'“, ističe predstavnik Tafea.
Ipak, on za sada ne zna koliko će procenata komponenti traktora biti proizvodeno u Srbiji.
„To je veliki znak pitanja. Potražićemo, kao što sam pomenuo, &nbsp;kabinu, felne, gume, mazivo, možda ćemo da farbamo limariju ovde, raditi sedište, volan. Ima low tech komponenti koje bi se mogle ovde dosta brzo razviti. One malo zahtevnije ćemo mi sami raditi, ali sam optimističan da ćemo vrlo brzo da napravimo visoko kvalitetne delove u Srbiji za IMT traktor“, rekao je Ahuđa u intervjuu za Insajder.
Saša Dragojlo

Tema

Sasa Dragojlo

original

viewImage

baseImage

325x200

336x450

410x251

820x503

900x375

Tema dana

Predstavnik indijskog Tafea za Insajder: Nedimović nerealan oko broja budućih radnih mesta u IMT-u (VIDEO)