<article><p>U julu 2015. godine telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije predočilo je Srbiji 13 preporuka sa merama kako bi se sprečila korupcija među poslanicima, sudijama i tužiocima. Nešto manje od tri godine kasnije, ova institucija je saopštila da Srbija nije do kraja sprovela nijednu preporuku, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11252/Srbija-nije-ispunila-preporuke-GRECO-ni-za-2015-za-2017-ocena-%E2%80%9Eu-celini-nezadovoljavaju%C4%87e%E2%80%9C.htm">a nedavno u svom godišnjem izveštaju ponovila „u celini nezadovoljavajuću“ ocenu.</a> GRECO je, tim povodom, zatražio i izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što je pre moguće, ali ne kasnije od 31. oktobra 2018. godine.</p><p>Od 13 preporuka, dve preporuke odnose se na suzbijanje korupcije u vezi sa svim funkcionerima, po četiri tačke odnose se na tužioce i sudije, dok tri preporuke propisuju prevenciju korupciju u odnosu na parlamentarce.</p><p>Osim transparentnosti u aktivnostima Skupštine Srbije u smislu oglašavanja na internet stranici, javnih prenosa sednica, kao i pokretanju javne rasprave o Nacrtu Zakona o lobiranju, primena ostalih  preporuka koja se odnosi na parlamentarce nije ni počela. </p><figure><figcaption>GRECO</figcaption></figure><h2>Skoro polovina donetih zakona usvojena po hitnom postupku </h2><p>Naime, jedna od preporuka GRECA bila je da se obezbedi dovoljno vremena za podnošenje amandmana kao i da se korišćenje hitne procedure donošenja zakona i akata koristi kao izuzetak, a ne pravilo.</p><p>U izveštaju je ovo ilustrovanom podatkom da je u 2015. godini Narodnoj skupštini dostavljen čak 231 nacrt zakona na usvajanje po hitnom postupku. Kako se dodaje, u toj godini Skupština je donela 315 akta, od čega je više od polovine, odnosno 182 usvojeno po hitnoj proceduri.</p><p>Prema podacima sajta Otvoreni parlament, koji prati zasedanja Skupštine Srbije, u 2016. godini poslanici su usvojili ukupno 81 zakon čiji je predlagač bila Vlada, a gotovo polovina po hitnom postupku. U istom periodu, u slučajevima gde su predlagači poslanici, usvojen je jedan po redovnoj proceduri i jedan po hitnom postupku.</p><p>Situacija u prošloj godini tek je neznatno bolja, pa je od ukupno 87 zakona koje je predložila Vlada njih 37 usvojeno po hitnom postupku. U prošloj godini su doneta i tri zakona po hitnom postupku, čiji su predlagači poslanici.</p><p>Za prva nešto više od četiri meseca u 2018, sudeći po podacima Otvorenog parlamenta, poslanici su od ukupno 39 zakona donetih na predlog Vlade, 15 doneli po hitnoj proceduri dok je 24 doneto u redovnom postupku.</p><p>Svi ovi podaci upravo govore da na postoji politička volja da se preporuke ovog antikorupcionog tela Saveta Evrope zaista i sprovedu. </p><h3>Već pet godina čeka se novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije</h3><p>Jedan od čestih argumenata predstavnika vlasti da se preduzimaju mere protiv korupcije je i rad na donošenju novog Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije kojom bi se ojačala i proširila nadležnost ove nezavisne institucije. Usvajanje ovog zakona, međutim, čeka se već pet godina.</p><p>Za rad na novom zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije zaduženo je Ministarstvo pravde. Još 2013. Ministarstvu je dobilo rok od 12 meseci da pripremi nacrt i pošalje ga Vladi. Taj rok je istekao pre pet godina, a Zakon još nije u proceduri.</p><h2>Kodeks ponašanja poslanika još u fazi nacrta</h2><p>GREKO je kao jednu od preporuka naveo i usvajanje Kodeksa ponašanja za članove parlamenta kako bi se suzila mogućnost sukoba interesa. Ova preporuka, međutim, do danas nije ispunjena, a sudeći po objašnjenjima predstavnika vlasti Kodeks se još nalazi u fazi nacrta.</p><p>Treća preporuka GRECA koja se odnosi na parlamentarce tiče se donošenja Zakona o lobiranju. Ovaj zakon, predstavnici aktuelne vlasti, obećavali su od 2014. godine.</p><p>Četiri godine kasnije, krajem marta Ministarstvo pravde izašlo je sa Nacrtom zakona čime je počela javna rasprava. <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11250/Prve-kritike-na-Nacrt-zakona-o-lobiranju.htm">Neke od prvih kritika na predloženi Nacrt pročitajte na sledećem link-u.</a></p><h2>Jedna od Ustavnih izmena u suprotnosti sa preporukama GRECA</h2><p>Ostale preporuke koje se tiču jačanja nezavisnosti sudija i tužilaca uglavnom će, kako predstavnici vlasti uveravaju GRECO, biti regulisane izmemana Ustava u delu o pravosuđu. Podsetimo, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/">predložene izmene Ustava proteklih meseci gotovo jednoglasno kritikuju predstavnici struke tvrdeći da se ovim izmenama samo sužava nezavisnost pravosuđa.</a></p><p>Jedno od predloženih rešenja direktno je suprotno preporuci GRECA koja se odnosi na broj članova Državnog veća tužilaca koje bira struka.</p><p>Naime, jedna od preporuka je bila promena sastava Državnog veća tužilaca pod uslovom da značajan deo u sastavu čine tužioci izabrani od kolega, što je suprotno konačnom rešenju Ministarstva pravde.</p><p>Novo rešenje Ministarstva, kako je ranije pisao Insajder, predviđa da su tužioci koje biraju kolege u Državnom veću u apsolutnoj manjini, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11248/Uprkos-tvrdnjama-ministarke-kritike-tu%C5%BEioca-na-amandmane-na-Ustav-ne-prestaju.htm">što je i jedna od glavnih kritika struke po pitanju izmena Ustava</a>.</p><p><i>Mina Milanović</i></p></article>

<p>U julu 2015. godine telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije predočilo je Srbiji 13 preporuka sa merama kako bi se sprečila korupcija među poslanicima, sudijama i tužiocima. Nešto manje od tri godine kasnije, ova institucija je saopštila da Srbija nije do kraja sprovela nijednu preporuku, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11252/Srbija-nije-ispunila-preporuke-GRECO-ni-za-2015-za-2017-ocena-%E2%80%9Eu-celini-nezadovoljavaju%C4%87e%E2%80%9C.htm" target="_blank">a nedavno u svom godišnjem izveštaju ponovila „u celini nezadovoljavajuću“&nbsp;ocenu.</a> GRECO je, tim povodom, zatražio i izveštaj o napretku u primeni svih neispunjenih preporuka što je pre moguće, ali ne kasnije od 31. oktobra 2018. godine.</p><p>Od 13 preporuka, dve preporuke odnose se na suzbijanje korupcije u vezi sa svim funkcionerima, po četiri tačke odnose se na tužioce i sudije, dok tri preporuke propisuju prevenciju korupciju u odnosu na parlamentarce.</p><p>Osim transparentnosti u aktivnostima Skupštine Srbije u smislu oglašavanja na internet stranici, javnih prenosa sednica, kao i pokretanju javne rasprave o Nacrtu Zakona o lobiranju, primena ostalih &nbsp;preporuka koja se odnosi na parlamentarce nije ni počela.&nbsp;</p><figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/8397.jpg" rel="resizable" alt="GRECO">

<figcaption>GRECO</figcaption>
</figure>
<p></p><h2>Skoro polovina donetih zakona usvojena po hitnom postupku&nbsp;</h2><p>Naime, jedna od preporuka GRECA bila je da se obezbedi dovoljno vremena za podnošenje amandmana kao i da se korišćenje hitne procedure donošenja zakona i akata koristi kao izuzetak, a ne pravilo.</p><p>U izveštaju je ovo ilustrovanom podatkom da je u 2015. godini Narodnoj skupštini dostavljen čak 231 nacrt zakona na usvajanje po hitnom postupku. Kako se dodaje, u toj godini Skupština je donela 315 akta, od čega je više od polovine, odnosno 182 usvojeno po hitnoj proceduri.</p><p>Prema podacima sajta Otvoreni parlament, koji prati zasedanja Skupštine Srbije, u 2016. godini poslanici su usvojili ukupno 81 zakon čiji je predlagač bila Vlada, a gotovo polovina po hitnom postupku. U istom periodu, u slučajevima gde su predlagači poslanici, usvojen je jedan po redovnoj proceduri i jedan po hitnom postupku.</p><p>Situacija u prošloj godini tek je neznatno bolja, pa je od ukupno 87 zakona koje je predložila Vlada njih 37 usvojeno po hitnom postupku. U prošloj godini su doneta i tri zakona po hitnom postupku, čiji su predlagači poslanici.</p><p>Za prva nešto više od četiri meseca u 2018, sudeći po podacima Otvorenog parlamenta, poslanici su od ukupno 39 zakona donetih na predlog Vlade, 15 doneli po hitnoj proceduri dok je 24 doneto u redovnom postupku.</p><p>Svi ovi podaci upravo govore da na postoji politička volja da se preporuke ovog antikorupcionog tela Saveta Evrope zaista i sprovedu.&nbsp;</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Već pet godina čeka se novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije</h3>
<p>Jedan od čestih argumenata predstavnika vlasti da se preduzimaju mere protiv korupcije je i rad na donošenju novog Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije kojom bi se ojačala i proširila nadležnost ove nezavisne institucije. Usvajanje ovog zakona, međutim, čeka se već pet godina.</p>
<p>Za rad na novom zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije zaduženo je Ministarstvo pravde. Još 2013. Ministarstvu je dobilo rok od 12 meseci da pripremi nacrt i pošalje ga Vladi. Taj rok je istekao pre pet godina, a Zakon još nije u proceduri.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><h2>Kodeks ponašanja poslanika još u fazi nacrta</h2><p>GREKO je kao jednu od preporuka naveo i usvajanje Kodeksa ponašanja za članove parlamenta kako bi se suzila mogućnost sukoba interesa. Ova preporuka, međutim, do danas nije ispunjena, a sudeći po objašnjenjima predstavnika vlasti Kodeks se još nalazi u fazi nacrta.</p><p>Treća preporuka GRECA koja se odnosi na parlamentarce tiče se donošenja Zakona o lobiranju. Ovaj zakon, predstavnici aktuelne vlasti, obećavali su od 2014. godine.</p><p>Četiri godine kasnije, krajem marta Ministarstvo pravde izašlo je sa Nacrtom zakona čime je počela javna rasprava. <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11250/Prve-kritike-na-Nacrt-zakona-o-lobiranju.htm" target="_blank">Neke od prvih kritika na predloženi Nacrt pročitajte na sledećem link-u.</a></p><h2>Jedna od Ustavnih izmena u suprotnosti sa preporukama GRECA</h2><p>Ostale preporuke koje se tiču jačanja nezavisnosti sudija i tužilaca uglavnom će, kako predstavnici vlasti uveravaju GRECO, biti regulisane izmemana Ustava u delu o pravosuđu. Podsetimo, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/" target="_blank">predložene izmene Ustava proteklih meseci gotovo jednoglasno kritikuju predstavnici struke tvrdeći da se ovim izmenama samo sužava nezavisnost pravosuđa.</a></p><p>Jedno od predloženih rešenja direktno je suprotno preporuci GRECA koja se odnosi na broj članova Državnog veća tužilaca koje bira struka.</p><p>Naime, jedna od preporuka je bila promena sastava Državnog veća tužilaca pod uslovom da značajan deo u sastavu čine tužioci izabrani od kolega, što je suprotno konačnom rešenju Ministarstva pravde.</p><p>Novo rešenje Ministarstva, kako je ranije pisao Insajder, predviđa da su tužioci koje biraju kolege u Državnom veću u apsolutnoj manjini, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11248/Uprkos-tvrdnjama-ministarke-kritike-tu%C5%BEioca-na-amandmane-na-Ustav-ne-prestaju.htm" target="_blank">što je i jedna od glavnih kritika struke po pitanju izmena Ustava</a>.</p><p><em>Mina Milanović</em></p><p></p>

Tema

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Prestati sa usvajanjem zakona po hitnom postupku - preporuka koju Srbija ignoriše