Britansko "zbogom" Evropi
Evropski zvaničnici ne kriju razočaranje odlukom Britanaca da napuste Uniju, ali su jedinstveni u poruci da će EU opstati. Britansko „zbogom“ došlo je posle dugih pregovora Brisela i Londona o „specijalnom statusu“ te zemlje u Uniji.
U najavljenom redefinisanju odnosa, poruke iz Brisela mogu se čitati kao nedvosmisleno prijateljske, ali mnogo čvršće nego do sada.
Iskreno deluje žaljenje evropskih zvaničnika na odluku Britanaca. U njihovim porukama se, međutim, nazire i doza revolta, iako niko ne dovodi u pitanje dobre odnose s Velikom Britanijom i u budućnosti.
Evropski zvaničnici: Žalimo zbog odluke, ali je poštujemo
Najupečatljivija izjava svakako je ona nemačke kancelarke Angele Merkel, da izlazak Velike Britanije iz EU predstavlja udarac Uniji i njenom ujedinjenju. Govoreći o tome da to ne značj kraj Unije, Merkelova je podsetila na osnovne vrednosti ujedinjena:
"Nikad, a naročito danas, ne smemo zaboraviti da je ideja ujedinjenja bila ideja mira".
Činjenica je da je od formiranja Unije nastao najduži period mira na tom delu kontinenta.
Na to je podsetila i Merkelova, rečima da Nemačka ima posebnu odgovornost da očuva trajni mir i da „ujedinjavanje mora biti uspešno".
“Žao nam je zbog ove odluke, ali je poštujemo. Unija 27 država članica će se održati. Mi smo vezani istorijom, geografijom, interesima i razvijaćemo saradnju u ovom smeru. Zajedno ćemo ići ka svom cilju koji je generisanje rasta, povećanje napretka i obezbeđivanje sigurnog i bezbednog okruženja za naše građane.”
Razvod Brisela i Londona, ostajemo prijatelji
Jasno je već iz prvih reagovanja evropskih zvaničnika da će Brisel nastaviti prijateljske odnose s Londonom, ali se može čitati i da će Brisel u tim odnosima od sada imati mnogo čvršći i jedinstven stav.
|
Referendum samo formalno neobavezujuć Svaka država članica EU ima pravo, bez ikakvog posebnog opravdanja, na odluku o izlasku iz EU, što je definisano Lisabonskim ugovorom 2009. Procedura podrazumeva potpisivanje novog ugovora, a rok za sklapanje ugovora ističe tek za dve godine. Formalno-pravno, referendum održan u Britaniji nije obavezujuć. Britanski premijer, koji se inače protivio izlasku iz EU, mogao je konačnu odluku tražiti od Parlamenta, navodi britanski Gardijan. Međutim, najava Kamerona da će podneti ostavku jasno ukazuje na to da će ipak poštovati volju naroda. Prema izveštajima BBC-ja, iako referendum formalno nije obavezujuć, odluka je mogla biti prepuštena Parlamentu samo u slučaju niske izlaznosti. Imajući u vidu da se o ovom pitanju izjasnilo više od 70 odsto građana, volju naroda teško bi bilo ko doveo u pitanje. |
U zajedničkom saopštenju Junker, Šulc, Tusk i Rut poručuju da sada očekuju da Vlada Velike Britanije sprovede odluku britanskog naroda u najkraćem roku jer bi svako odlaganje moglo da produži nesigurnost.
„Brisel je spreman da pokrene pregovore u vezi s terminima i uslovima povlačenja iz EU“, navode zvaničnici iz Brisela.
S druge strane, od Britanije se očekuje da formuliše svoje predloge uz naznaku da će se ubuduće biti tretirani kao treća zemlja.
“Svaki budući sporazum potpisan s Britanijom, kao trećom zemljom, moraće da održava interese obe strane”, navodi se u zajedničkom saopštenju evropskih zvaničnika.
I poruka Merkelove u tom smislu je črvsta, a glasi da će Velika Britanija ostati u okvirima evropskih institucija s „izvesnim brojem obaveza“.
Šta će to konkretno znači i do kada će Britanija imati obaveze prema Uniji raspravljaće se u utorak na vanrednom zasedanju Evropskog parlamenta, u kom od ukupno 751 poslanika, Velika Britanija trenutno ima 73 (gotovo 10 odsto).
"Specijalan status" Velike Britanije
Britanija se najteže odricala pojedinih nacionalnih ovlašćenja u korist Unije. Blagi revolt koji može da se nasluti iz izjava evropskih zvaničnika posledica je pre svega velikog napora da se postigne komprimis s Velikom Britanijom radi očuvanja jedinstva.
Više članica EU protivilo se usvajanju pojedinih zajedničkih pravila i politike, pa su se, primera radi, Britanija, Francuska i Holandija protivile zajedničkom, evropskom ustavu.
Britanija nikada nije prihvatila Šengenski sporazum. Za putovanje u tu zemlju za građane EU uvek bio potreban lični dokument, dok su građani neevropskih zemalja, uprkos viznoj liberalizaciji, za Britaniju morali da traže vizu.
Ta zemlja je zadržala i nacionalnu valutu, britansku funtu.
Treća tačka po kojoj se Britanija razlikovala od ostalih zemalja članica je otpor prema zajedničkoj socijalnoj politici, a mešanje Brisela u pitanja poput onog koje se tiče izbeglica smatrali su mešanjem u unutrašnju politiku.
Mladi Britanci za Uniju
Britanija je u svakom slučaju iskoristila svoje demokratsko pravo da se građani izjasne o daljoj budućnosti zemlje, poruka je iz Brisela. Zanimljivo je, međutim, da je većina mladih Britanaca ipak bila za Uniju.
Rezultati glasanja u Škotskoj ukazuju na moguće probleme u samoj Britaniji, pošto je čak 62 odsto izašlih Škota glasalo za ostanak u EU. Ovakav rezultat bio je povod za izjave kako bi Škotska trebalo ponovo da odlučuje o nezavisnosti.
Nikako nije beznačajno ni to što je većina mladih Britanaca zapravo glasala za ostanak u Uniji, a najglasniji za tu opciju bili su Britanci do 24 godine, od kojih je čak 75 odsto reklo da želi da ostane u Uniji.
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.