<article>Međutim, interesantno je da, uprkos velikom broju prigovora i žalbi građana, nijedan izvršitelj nije razrešen zbog propusta u radu i kršenja zakona. I dok u Komori izvršitelja smatraju da je najveći broj pritužbi neosnovan, aktivisti koji se bave problemom izvršenja smatraju da je zakon izvršiteljima dao prevelika ovlašćenja, kao i da je kontrola rada izvršitelja na niskom nivou.Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore izvršitelja, kaže za Insajder da kontrolu nad radom javnih izvršitelja vrše Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja, ali i sudovi reagujući po žalbama učesnika u postupku. Prema njenim rečima, mali broj sankcionisanih izvršitelja samo govori o tome da je broj utvrđenih nepravilnosti u njihovom radu zanemarljiv.„Podaci o broju do sada pokrenutih disciplinskih postupaka i izrečenih disciplinskih mera ne mogu  svedočiti o odsustvu kontrole nad radom javnih izvršitelja, već upravo govore u prilog činjenici da je, uprkos ovakvoj sveobuhvatnoj kontroli, broj utvrđenih nepravilnosti u radu javnih izvršitelja zanemarljiv, naročito ako se ima u vidu  broj predmeta u kojima su javni izvršitelji postupali i okončali, odnosno u kojima postupaju“, kaže Trešnjev za Insajder.Uvođenje institucije privatnih izvršitelja 2011. godine predstavljeno je kao lek za efikasniju naplatu dugova za komunalne usluge i konačno rasterećenje preokupiranih sudova u Srbiji.Međutim, građani i organizacije koje se bave ovim pitanjem godinama ukazuju na nepravilnosti u radu izvršitelja, ističući da izvršitelji veštački podižu troškove zbog čega dolazi do toga da troškovi izvršenja budu nekoliko puta veći nego inicijalni dug. Takođe, žale se i da izvršitelji ne dostavljaju rešenja o izvršenju, već ona završavaju na oglasnoj tabli suda, pa građani ostaju bez prava na prigovor.Jovan Ristić, pravnik iz organizacije Efektiva, kojoj građani godinama šalju različite pritužbe za izvršenja, kaže za Insajder da je sam zakon veliki problem, ali da je iz javno dostupnih podataka jasno i da oni koji kontrolišu rad izvršitelja - svoj posao ne rade na pravi način.„Ima nečeg u podatku da je prvi izvršitelj disciplinski kažnjen zbog kršenja zakona u maju 2015. godine – dakle tek tri godine posle uvođenja te profesije. Takođe, od juna 2012. godine do kraja prošle godine disciplinski su kažnjena razrešenjem samo četiri izvršitelja, i to zbog kršenja zakona i procedura. Jedan od njih je to činio pune četiri godine na velikom broju dužnika za komunalne usluge s obzirom da njihove uplate nije prosleđivao izvršnom poveriocu. Da sa njegovim poslovanjem nešto krupno ne valja moglo se videti barem dve godine pre no što je razrešen“, kaže Ristić za Insajder.<h2>Sankcije za izvršitelje (ne)adekvatne?</h2>Prema podacima Ministarstva pravde, koje je i uvelo izvršitelje u zakonski okvir, do sada su određene 33 disciplinske mere izvršiteljima.Prema Zakonu, sankcije za teže disciplinske prekršaje izvršitelja se kreću od javne opomene, preko novčane kazne u visini od jedne do 12 prosečnih mesečnih plata sudije osnovnog suda - pa do privremene ili trajne zabrane vršenja delatnosti javnog izvršitelja.Međutim, kada je reč o novčanim kaznama, s obzirom na novac koji izvršitelji zarade na slučajevima na kojima su angažovani, finansijska visina kazni deluje zanemariljivo, pokazuje analiza Insajdera.Ubedljivo najveća finansijska kazna je određena 2015. izvršitelju Žikici Trajkoviću u visini od 500.000 dinara - i to zbog nepokornosti sudskoj odluci da otkloni nepravilnosti u svom radu. Trajković je godinu dana kasnije trajno razrešen dužnosti zbog drugog slučaja. Naime, kako se vidi iz odluke Disciplinske komisije, on je prinudnom naplatom iznudio predujam troškova od poverioca u iznosu od 9,6 miliona dinara, a zatim je zahtev za otklanjanje nepravilnosti odbacio kao neblagovremen.Interesantan je i slučaj izvršitelja Dragana Dragovića, koji je 2015. kažnjen sa samo 50. 000 dinara - zbog telefonskih pretnji izvršnom dužniku i pokušaja fizičkog nasrtaja.Ristić smatra da su mnogi izvršitelji kažnjavani finansijski, iako su prestupi koje su činili, kako navodi, sami po sebi bili dovoljni za ostanak bez posla.„Videćete npr da je jedan izvršitelj dva puta novčano kažnjavan u istoj godini zbog iste vrste disciplinskog prestupa: naplate neobrazloženih troškova, naduvavanja troškova postupka i naduvavanja svoje „nagrade“. Kazna mu je drugi put bila manja nego prvi put, a ni prvi put nije bila baš previsoka. I među izvršiteljima razrešenih ove godine ima onih koji su prethodno novčano kažnjavani zbog prestupa koji su, po mom skromnom mišljenju, sami po sebi bili dovoljni za ostanak bez posla. Generalno, do odgovornosti izvršitelja dolazi se teško“, kaže Ristić za Insajder.On dodaje da je problem i što zakon i dalje potencira vansudsku, tj. disciplinsku odgovornosti izvršitelja, a ne njihovu materijalnu i procesnu odgovornost.„Čini se da problem leži i u tome što hitnost i efikasnost važi za postupanje izvršitelja, ali ne i za postupanje suda kada treba otklanjanti nepravilnosti u njihovom radu. Drugo, kada se analizira regulativa tzv. zahteva za otklanjanje nepravilnosti, ispada da je gotovo onemogućena sudska kontrola izvršiteljevih pravnih akata u postupku sprovođenja izvršenja. Sud definitivno mora imati jači nadzor nad radom izvršitelja“, ističe pravnik Efektive.<h2>Izvršni postupak: Raskorak između zakona i pravde</h2>Prema Zakonu, sporovi oko vlasništva koji su u toku ne odlažu prinudna iseljenja za koja postoji sudska odluka zbog čega izvršitelji prinudno iseljuju ljude iz stanova ne ulazeći u to da li su oni u pravu, odnosno da li su oni pravi vlasnici.Zbog toga se u nekoliko slučajeva koje su analizirali novinari Insajdera, desilo da ljudi koji su uredno kupili stan, i poseduju sve dokumente kojim to dokazuju, na kraju završili na ulici.Aleksandra Trešnjev kaže za Insajder da izvršitelj nema nikakvu odgovornost u takvim slučajevima,jer on samo sprovodi odluku suda koja je, kako navodi, pravnosnažna i izvršna.„Po slovu zakona javni izvršitelji su dužni da sprovedu odluku suda u tačno propisanim rokovima inače rizikuju da učine nepravilnost koja ih može izložiti disciplinskoj odgovornosti za naknadu štete, o čemi je već bilo reči. Sporove oko vlasništva, kako ih nazivate, javni izvršitelji ne mogu da rešavaju, te sporove mogu rešavati samo sudovi u predviđenom sudskom postupku“, kaže predsednica Komore izvršitelja.Jedno od zakonskih načela koje se u praksi često krši je i načelo srazmere preko kom javni izvršitelj ne bi smeo da proda nečiju imovinu zbog duga koji je mnogo manji od vrednosti prodate imovine.Saša Bubnjević iz Zemuna iseljen je zbog duga od samo 4000 evra, a njegov stan od 55 kvadrata je prodat za samo 42.500 evra.Takođe, Branka Havatmi i njen sin, prinudno su iseljeni zbog duga od 6.000 evra. Izvršitelj Nenad Botorić je njen stan od 48 kvadrata na Dorćolu prodao za svega 26 hiljada evra, iako se na toj lokaciji kvadrat stambenog prostora prodaje i za 2000 evra.Disciplinska komisija nije utvrdila da je Botorić u ovom slučaju prekršio načelo srazmere, međutim, on je ove godine razrešen dužnosti, ali ne zbog kršenja procedura u svom radu, već zato što nije završio pravosudni ispit, što je bila obaveza svih izvršitelja do januara 2018. godine.Jovan Ristić smatra mora biti uvedena efikasnija zaštita načela srazmere u samom izvršnom postupku s obzirom da se ono trenutno sankcioniše samo disciplinski.„Pored efikasnije zaštite načela srazmere, potrebno je i redefinisanje tog načela i širenje njegove primene na nesrazmeru koja nastaje umanjivanjem vrednosti imovine prilikom javne prodaje i prodaje neposrednom pogodbom. Takođe, mora se temeljno promisliti i izmeniti regulativa zahteva za otklanjanje nepravilnosti, a sudski deo postupka po ovom pravnom sredstvu mora biti propisan kao hitan“, ističe Rudić.<h2>U toku rad na novim izmenama zakona</h2>Zakon o izvršenju i obezbeđenju je donet 2011. godine, a zbog kritika građana, nezavisnih institucija i stručne javnosti, on je izmenjen  u decembru 2015. godine.Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju o reformi pravosuđa iz 2014. skrenuo je Vladi Srbije pažnju na ogromne nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja. U izveštaju se navodi da je izvršiteljima omogućeno sticanje visokog profita, dok zauzvrat država ne dobija ništa osim poreza. Savet je ukazao i da državna komunalna preduzeća prilikom izbora izvršitelja ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama.Izmenama Zakona 2015. godine upravo je državnim preduzećima onemogućeno da sami biraju izvršitelje, što je bio veliki izvor korupcije. Sada izvršitelje bira Komora prema mestu boravišta dužnika, dok je ranije određivano prema mestu boravišta poverioca.U Komori izvršitelja za Insajder najavljuju da se trenutno radi na novim izmenama zakona, a u kom pravcu će te izmene ići, ostaje da se vidi.</article>

Međutim, interesantno je da, uprkos velikom broju prigovora i žalbi građana, nijedan izvršitelj nije razrešen zbog propusta u radu i kršenja zakona. I dok u Komori izvršitelja smatraju da je najveći broj pritužbi neosnovan, aktivisti koji se bave problemom izvršenja smatraju da je zakon izvršiteljima dao prevelika ovlašćenja, kao i da je kontrola rada izvršitelja na niskom nivou.Aleksandra Trešnjev, predsednica Komore izvršitelja, kaže za Insajder da kontrolu nad radom javnih izvršitelja vrše Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja, ali i sudovi reagujući po žalbama učesnika u postupku. Prema njenim rečima, mali broj sankcionisanih izvršitelja samo govori o tome da je broj utvrđenih nepravilnosti u njihovom radu zanemarljiv.„Podaci o broju do sada pokrenutih disciplinskih postupaka i izrečenih disciplinskih mera ne mogu&nbsp; svedočiti o odsustvu kontrole nad radom javnih izvršitelja, već upravo govore u prilog činjenici da je, uprkos ovakvoj sveobuhvatnoj kontroli, broj utvrđenih nepravilnosti u radu javnih izvršitelja zanemarljiv, naročito ako se ima u vidu&nbsp; broj predmeta u kojima su javni izvršitelji postupali i okončali, odnosno u kojima postupaju“, kaže Trešnjev za Insajder.Uvođenje institucije privatnih izvršitelja 2011. godine predstavljeno je kao lek za efikasniju naplatu dugova za komunalne usluge i konačno rasterećenje preokupiranih sudova u Srbiji.Međutim, građani i organizacije koje se bave ovim pitanjem godinama ukazuju na nepravilnosti u radu izvršitelja, ističući da izvršitelji veštački podižu troškove zbog čega dolazi do toga da troškovi izvršenja budu nekoliko puta veći nego inicijalni dug. Takođe, žale se i da izvršitelji ne dostavljaju rešenja o izvršenju, već ona završavaju na oglasnoj tabli suda, pa građani ostaju bez prava na prigovor.Jovan Ristić, pravnik iz organizacije Efektiva, kojoj građani godinama šalju različite pritužbe za izvršenja, kaže za Insajder da je sam zakon veliki problem, ali da je iz javno dostupnih podataka jasno i da oni koji kontrolišu rad izvršitelja - svoj posao ne rade na pravi način.„Ima nečeg u podatku da je prvi izvršitelj disciplinski kažnjen zbog kršenja zakona u maju 2015. godine – dakle tek tri godine posle uvođenja te profesije. Takođe, od juna 2012. godine do kraja prošle godine disciplinski su kažnjena razrešenjem samo četiri izvršitelja, i to zbog kršenja zakona i procedura. Jedan od njih je to činio pune četiri godine na velikom broju dužnika za komunalne usluge s obzirom da njihove uplate nije prosleđivao izvršnom poveriocu. Da sa njegovim poslovanjem nešto krupno ne valja moglo se videti barem dve godine pre no što je razrešen“, kaže Ristić za Insajder.<h2>Sankcije za izvršitelje (ne)adekvatne?</h2>Prema podacima Ministarstva pravde, koje je i uvelo izvršitelje u zakonski okvir, do sada su određene 33 disciplinske mere izvršiteljima.Prema Zakonu, sankcije za teže disciplinske prekršaje izvršitelja se kreću od javne opomene, preko novčane kazne u visini od jedne do 12 prosečnih mesečnih plata sudije osnovnog suda - pa do privremene ili trajne zabrane vršenja delatnosti javnog izvršitelja.Međutim, kada je reč o novčanim kaznama, s obzirom na novac koji izvršitelji zarade na slučajevima na kojima su angažovani, finansijska visina kazni deluje zanemariljivo, pokazuje analiza Insajdera.Ubedljivo najveća finansijska kazna je određena 2015. izvršitelju Žikici Trajkoviću u visini od 500.000 dinara - i to zbog nepokornosti sudskoj odluci da otkloni nepravilnosti u svom radu. Trajković je godinu dana kasnije trajno razrešen dužnosti zbog drugog slučaja. Naime, kako se vidi iz odluke Disciplinske komisije, on je prinudnom naplatom iznudio predujam troškova od poverioca u iznosu od 9,6 miliona dinara, a zatim je zahtev za otklanjanje nepravilnosti odbacio kao neblagovremen.Interesantan je i slučaj izvršitelja Dragana Dragovića, koji je 2015. kažnjen sa samo 50. 000 dinara - zbog telefonskih pretnji izvršnom dužniku i pokušaja fizičkog nasrtaja.Ristić smatra da su mnogi izvršitelji kažnjavani finansijski, iako su prestupi koje su činili, kako navodi, sami po sebi bili dovoljni za ostanak bez posla.„Videćete npr da je jedan izvršitelj dva puta novčano kažnjavan u istoj godini zbog iste vrste disciplinskog prestupa: naplate neobrazloženih troškova, naduvavanja troškova postupka i naduvavanja svoje „nagrade“. Kazna mu je drugi put bila manja nego prvi put, a ni prvi put nije bila baš previsoka. I među izvršiteljima razrešenih ove godine ima onih koji su prethodno novčano kažnjavani zbog prestupa koji su, po mom skromnom mišljenju, sami po sebi bili dovoljni za ostanak bez posla. Generalno, do odgovornosti izvršitelja dolazi se teško“, kaže Ristić za Insajder.On dodaje da je problem i što zakon i dalje potencira vansudsku, tj. disciplinsku odgovornosti izvršitelja, a ne njihovu materijalnu i procesnu odgovornost.„Čini se da problem leži i u tome što hitnost i efikasnost važi za postupanje izvršitelja, ali ne i za postupanje suda kada treba otklanjanti nepravilnosti u njihovom radu. Drugo, kada se analizira regulativa tzv. zahteva za otklanjanje nepravilnosti, ispada da je gotovo onemogućena sudska kontrola izvršiteljevih pravnih akata u postupku sprovođenja izvršenja. Sud definitivno mora imati jači nadzor nad radom izvršitelja“, ističe pravnik Efektive.<h2>Izvršni postupak: Raskorak između zakona i pravde</h2>Prema Zakonu, sporovi oko vlasništva koji su u toku ne odlažu prinudna iseljenja za koja postoji sudska odluka zbog čega izvršitelji prinudno iseljuju ljude iz stanova ne ulazeći u to da li su oni u pravu, odnosno da li su oni pravi vlasnici.Zbog toga se u nekoliko slučajeva koje su analizirali novinari Insajdera, desilo da ljudi koji su uredno kupili stan, i poseduju sve dokumente kojim to dokazuju, na kraju završili na ulici.Aleksandra Trešnjev kaže za Insajder da izvršitelj nema nikakvu odgovornost u takvim slučajevima,jer on samo sprovodi odluku suda koja je, kako navodi, pravnosnažna i izvršna.„Po slovu zakona javni izvršitelji su dužni da sprovedu odluku suda u tačno propisanim rokovima inače rizikuju da učine nepravilnost koja ih može izložiti disciplinskoj odgovornosti za naknadu štete, o čemi je već bilo reči. Sporove oko vlasništva, kako ih nazivate, javni izvršitelji ne mogu da rešavaju, te sporove mogu rešavati samo sudovi u predviđenom sudskom postupku“, kaže predsednica Komore izvršitelja.Jedno od zakonskih načela koje se u praksi često krši je i načelo srazmere preko kom javni izvršitelj ne bi smeo da proda nečiju imovinu zbog duga koji je mnogo manji od vrednosti prodate imovine.Saša Bubnjević iz Zemuna iseljen je zbog duga od samo 4000 evra, a njegov stan od 55 kvadrata je prodat za samo 42.500 evra.Takođe, Branka Havatmi i njen sin, prinudno su iseljeni zbog duga od 6.000 evra. Izvršitelj Nenad Botorić je njen stan od 48 kvadrata na Dorćolu prodao za svega 26 hiljada evra, iako se na toj lokaciji kvadrat stambenog prostora prodaje i za 2000 evra.Disciplinska komisija nije utvrdila da je Botorić u ovom slučaju prekršio načelo srazmere, međutim, on je ove godine razrešen dužnosti, ali ne zbog kršenja procedura u svom radu, već zato što nije završio pravosudni ispit, što je bila obaveza svih izvršitelja do januara 2018. godine.Jovan Ristić smatra mora biti uvedena efikasnija zaštita načela srazmere u samom izvršnom postupku s obzirom da se ono trenutno sankcioniše samo disciplinski.„Pored efikasnije zaštite načela srazmere, potrebno je i redefinisanje tog načela i širenje njegove primene na nesrazmeru koja nastaje umanjivanjem vrednosti imovine prilikom javne prodaje i prodaje neposrednom pogodbom. Takođe, mora se temeljno promisliti i izmeniti regulativa zahteva za otklanjanje nepravilnosti, a sudski deo postupka po ovom pravnom sredstvu mora biti propisan kao hitan“, ističe Rudić.<h2>U toku rad na novim izmenama zakona</h2>Zakon o izvršenju i obezbeđenju je donet 2011. godine, a zbog kritika građana, nezavisnih institucija i stručne javnosti, on je izmenjen &nbsp;u decembru 2015. godine.Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju o reformi pravosuđa iz 2014. skrenuo je Vladi Srbije pažnju na ogromne nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja. U izveštaju se navodi da je izvršiteljima omogućeno sticanje visokog profita, dok zauzvrat država ne dobija ništa osim poreza. Savet je ukazao i da državna komunalna preduzeća prilikom izbora izvršitelja ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama.Izmenama Zakona 2015. godine upravo je državnim preduzećima onemogućeno da sami biraju izvršitelje, što je bio veliki izvor korupcije. Sada izvršitelje bira Komora prema mestu boravišta dužnika, dok je ranije određivano prema mestu boravišta poverioca.U Komori izvršitelja za Insajder najavljuju da se trenutno radi na novim izmenama zakona, a u kom pravcu će te izmene ići, ostaje da se vidi.

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Insajder: Tokom ove godine 17 izvršitelja razrešeno dužnosti, čak 12 zbog nepoloženog pravosudnog ispita