<article>Kako se pokazalo jedan od problema koji se javio u praksi je da su sudovi različito tumačili određene odredabe Zakona o izvršenju i obezbeđenju.  "Kako je sudska kontrola rada javnih izvršitelja osnovni mehanizam zaštite stranaka, te kako različita praksa sudova ne stvara izvesnost, već dodatno unosi nepredvidivost postupanja javnih izvršitelja, stoga je Ministarstvo, iz razloga pravne sigurnosti, pristupilo preciziranju odredaba radi uspostavljanja jedinstvene sudske prakse kroz kontrolu rada izvršitelja“, navodi se u odgovoru Insajderu.Ministarstvo ističe i da će izmenama i dopunama postojećeg zakona biti uređeno i „pitanje nadležnosti za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja“, kao i da će biti učinjeni jasnijim troškovi postupka, a na šta su se i <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/5198/">odnosile kritike građana.</a>„Radiće se i na drugim izmenama, u cilju uspostavljanja što efikasnijeg postupka obezbeđenja“, kažu u Ministarstvu za Insajder.Uvođenje institucije privatnih izvršitelja 2011. predstavljeno je kao lek za efikasniju naplatu dugova za komunalne usluge i konačno rasterećenje preokupiranih sudova u Srbiji.Međutim, građani i organizacije koje se bave ovim pitanjem godinama ukazuju na nepravilnosti u radu izvršitelja, ističući da izvršitelji veštački podižu troškove izvršenja zbog čega dolazi do toga da oni budu nekoliko puta veći nego inicijalni dug. Takođe, žale se i da izvršitelji ne dostavljaju rešenja o izvršenju, već ona završavaju na oglasnoj tabli suda, pa građani ostaju bez prava na prigovor.Prema <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/5198/">analizi Insajdera</a>, jedno od zakonskih načela koje se u praksi često krši je i načelo srazmere prema kome javni izvršitelj mora da vodi računa kojim sredstvima naplaćuje dug, odnosno da vodi računa o redosledu, a ne da odmah prelazi na prodaju imovine dužnika. Takođe, ne bi smeo da proda nečiju imovinu zbog duga koji je mnogo manji od vrednosti prodate imovine.Zakon o izvršenju i obezbeđenju je donet 2011, a izmenjen u decembru 2015. godine. Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju o reformi pravosuđa iz 2014. skrenuo je Vladi Srbije pažnju na ogromne nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja. U izveštaju se navodi da je izvršiteljima omogućeno sticanje visokog profita, dok zauzvrat država ne dobija ništa osim poreza. Savet je ukazao i da državna komunalna preduzeća prilikom izbora izvršitelja ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama.Međutim, upravo je izmenama Zakona 2015. državnim preduzećima onemogućeno da sami biraju izvršitelje, što je bio veliki izvor korupcije. Sada izvršitelje bira Komora prema mestu boravišta dužnika, dok se ranije određivao prema mestu boravišta poverioca.<h2>Kontrola rada izvršitelja (ne)adekvatna</h2>Ipak, građani, ali i stručnjaci se i dalje žale na to da izvršitelji imaju previše ovlašćenja, dok je kontrola njihovog rada na niskom nivou.Podsetimo, tokom 2018. godine <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11573/Insajder-Tokom-ove-godine-17-izvr%C5%A1itelja-razre%C5%A1eno-du%C5%BEnosti-%C4%8Dak-12-zbog-nepolo%C5%BEenog-pravosudnog-ispita.htm">17 javnih izvršitelja je razrešeno dužnosti</a>. Kako je u Komori izvršitelja potvrđeno za Insajder, 12 je razrešeno jer nisu položili pravosudni ispit u skladu sa zakonom, četiri javna izvršitelja su razrešena dužnosti zbog obavljanja nespojivih poslova, dok je jedan izvršitelj razrešen na lični zahtev.Uprkos velikom broju prigovora i žalbi građana, nijedan izvršitelj nije razrešen zbog propusta u radu i kršenja zakona. I dok u Komori izvršitelja smatraju da je najveći broj pritužbi neosnovan, aktivisti koji se bave problemom izvršenja smatraju da je zakon izvršiteljima dao prevelika ovlašćenja, kao i da nedostaje sudska kontrola na radom izvršitelja.Izvor: Insajder</article>

Kako se pokazalo jedan od problema koji se javio u praksi je da su sudovi različito tumačili određene odredabe Zakona o izvršenju i obezbeđenju. &nbsp;"Kako je sudska kontrola rada javnih izvršitelja osnovni mehanizam zaštite stranaka, te kako različita praksa sudova ne stvara izvesnost, već dodatno unosi nepredvidivost postupanja javnih izvršitelja, stoga je Ministarstvo, iz razloga pravne sigurnosti, pristupilo preciziranju odredaba radi uspostavljanja jedinstvene sudske prakse kroz kontrolu rada izvršitelja“, navodi se u odgovoru Insajderu.Ministarstvo ističe i da će izmenama i dopunama postojećeg zakona biti uređeno i „pitanje nadležnosti za sprovođenje izvršenja i obezbeđenja“, kao i da će biti učinjeni jasnijim troškovi postupka, a na šta su se i <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/5198/">odnosile kritike građana.</a>„Radiće se i na drugim izmenama, u cilju uspostavljanja što efikasnijeg postupka obezbeđenja“, kažu u Ministarstvu za Insajder.Uvođenje institucije privatnih izvršitelja 2011. predstavljeno je kao lek za efikasniju naplatu dugova za komunalne usluge i konačno rasterećenje preokupiranih sudova u Srbiji.Međutim, građani i organizacije koje se bave ovim pitanjem godinama ukazuju na nepravilnosti u radu izvršitelja, ističući da izvršitelji veštački podižu troškove izvršenja zbog čega dolazi do toga da oni budu nekoliko puta veći nego inicijalni dug. Takođe, žale se i da izvršitelji ne dostavljaju rešenja o izvršenju, već ona završavaju na oglasnoj tabli suda, pa građani ostaju bez prava na prigovor.Prema <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/5198/">analizi Insajdera</a>, jedno od zakonskih načela koje se u praksi često krši je i načelo srazmere prema kome javni izvršitelj mora da vodi računa kojim sredstvima naplaćuje dug, odnosno da vodi računa o redosledu, a ne da odmah prelazi na prodaju imovine dužnika. Takođe, ne bi smeo da proda nečiju imovinu zbog duga koji je mnogo manji od vrednosti prodate imovine.Zakon o izvršenju i obezbeđenju je donet 2011, a izmenjen u decembru 2015. godine. Savet za borbu protiv korupcije u izveštaju o reformi pravosuđa iz 2014. skrenuo je Vladi Srbije pažnju na ogromne nepravilnosti u radu privatnih izvršitelja. U izveštaju se navodi da je izvršiteljima omogućeno sticanje visokog profita, dok zauzvrat država ne dobija ništa osim poreza. Savet je ukazao i da državna komunalna preduzeća prilikom izbora izvršitelja ne primenjuju Zakon o javnim nabavkama.Međutim, upravo je izmenama Zakona 2015. državnim preduzećima onemogućeno da sami biraju izvršitelje, što je bio veliki izvor korupcije. Sada izvršitelje bira Komora prema mestu boravišta dužnika, dok se ranije određivao prema mestu boravišta poverioca.<h2>Kontrola rada izvršitelja (ne)adekvatna</h2>Ipak, građani, ali i stručnjaci se i dalje žale na to da izvršitelji imaju previše ovlašćenja, dok je kontrola njihovog rada na niskom nivou.Podsetimo, tokom 2018. godine <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11573/Insajder-Tokom-ove-godine-17-izvr%C5%A1itelja-razre%C5%A1eno-du%C5%BEnosti-%C4%8Dak-12-zbog-nepolo%C5%BEenog-pravosudnog-ispita.htm">17 javnih izvršitelja je razrešeno dužnosti</a>. Kako je u Komori izvršitelja potvrđeno za Insajder, 12 je razrešeno jer nisu položili pravosudni ispit u skladu sa zakonom, četiri javna izvršitelja su razrešena dužnosti zbog obavljanja nespojivih poslova, dok je jedan izvršitelj razrešen na lični zahtev.Uprkos velikom broju prigovora i žalbi građana, nijedan izvršitelj nije razrešen zbog propusta u radu i kršenja zakona. I dok u Komori izvršitelja smatraju da je najveći broj pritužbi neosnovan, aktivisti koji se bave problemom izvršenja smatraju da je zakon izvršiteljima dao prevelika ovlašćenja, kao i da nedostaje sudska kontrola na radom izvršitelja.Izvor: Insajder

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Ministarstvo pravde za Insajder: Izmene Zakona doneće veću kontrolu nad radom izvršitelja