<article><p>Tursku kompaniju Gidenler Yapi Insaat kao podizvođača na projektu Beograd na vodi angažovala je domaća firma Gradina koja je dobila posao izgradnje tržnog centra BW Galerija koji bi trebalo da se prostire na površini od ukupno 300.000 kvadratnih metara.</p><p>Radnik iz Turske Adam S. kaže za Insajder da nisu plaćeni dva meseca za svoj rad, kao i da neki od radnika nisu ni registrovani.</p><p>„Mi smo ovde dovedeni 7. maja iz različitih krajeva Turske kako bismo radili. Došli smo ovde po pozivu kompanije Gidenler Yapi Insaat. Takođe Gradina, koja je glavni izvođač, nije nas registrovala kao radnike, pa mnogi ovde rade ilegalno. Ovde ima bar 21 osoba koja se pojavila kasnije i koja nije registrovana. Radili smo dva meseca, ali mnogi od nas nisu plaćeni. Uslovi nisu dobri, obećanja su prekršena, a mi smo žrtve u ovom slučaju“, kaže on za Insajder.</p><figure><amp-youtube data-videoid="Plp_mUtUPxw" layout="responsive" width="480" height="270"></amp-youtube></figure><h2>Obaveza poslodavca je da obezbedi dozvolu za rad</h2><p> Domaći poslodavac je dužan da Policijskoj upravi prijavi boravak stranih državljana koji će biti angažovani, i tom prilikom im MUP izdaje takozvani „beli karton“.  Poslodavac zatim podnosi zahtev Upravi za strance MUP-a za dobijanje dozvole za privremeni boravak stranih radnika. Obavezan je da, između ostalog, dostavi kopiju pasoša stranaca, „belog kartona“, ugovor o radu sklopljen sa njima, izvod iz APR-a, potvrdu o raspoloživim novčanim sredstvima na računu, dokument kojim se reguliše zdravstveno osiguranje u Srbiji, potvrda NSZ da traženi kadar ne postoji na evidenciji biroa.... Tek na osnovu dobijene dozvole za privremeni boravak, poslodavac upućuje zahtev za dozvolu za rad Nacionalnoj službi za zapošljavanje. </p><p>Turski radnici već nekoliko dana protestuju ispred turske ambasade, zahtevajući rešavanje ovog slučaja. Novinari Insajdera su u nekoliko navrata kontaktirali ambasadu Turske, međutim, uprkos obećanjima, nisu nam odgovorili na pitanja.</p><p>Predstavnik turske firme koja radi kao podizvođač na projektu Beograd na vodi Giden Huseyin za Insajder kaže da u ovom trenutku ne može da odgovara na pitanja Insajdera, ali da će se situacija „srediti“.</p><p>Prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, da bi stranci mogli da rade u Srbiji poslodavac, u ovom slučaju firma Gradina, mora da podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje, i to pod uslovom da stranac već ima odobrenje za privremeni boravak u Srbiji. </p><p>Prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja stranaca koji su se zaposlili sa dozvolom za rad, ista su kao i za državljane Srbije. Oni na ovaj način mogu da rade najduže godinu dana.</p><h2>Inspekcija rada nakon pitanja Insajdera započela kontrolu</h2><p>Novinari Insajdera poslali su pitanja Ministarstvu za rad o tome da li su upoznati s kršenjem prava turskih radnika, kao i o tome da li su oni u Srbiji angažovani legalno.</p><p>U Ministarstvu su istakli da su juče, nakon što im je Insajder uputio pitanja, izvršili vanredni inspekcijski nadzor i utvrdili da su turski radnici prestali da rade na gradilištu nekoliko dana pre vršenja inspekcijskog nadzora, a zbog neizmirenih obaveza firme Gidenler Yapi Insaat – zbog čega su započeli i kontrolu zakonitosti rada ove turske kompanije.</p><p>„Inspekcija rada redovno kontroliše izvođenje radova na gradilištu ''Beograd na vodi“, a vrši nadzore i u sedištima poslodavaca, koji izvode radove, te će u cilju kontrole isplate zarada izvršiti nadzor i kod poslodavca ''GIDENLER YAPI  INSAAT’’ iz  Turske, predstavništvo u Beogradu, i to na način propisan Zakonom o inspekcijskom nadzoru“, ističu u ministarstvu.</p><p>Oni, međutim, nisu naveli da li su proveravali i da li su isti ti radnici i zakonski prijavljeni, odnosno da li imaju dozvole za rad koje je moralo da obezbedi domaće preduzeće "Gradina".</p><p>O ovom slučaju Insajder je uputio pitanja i MUP-u koji je, između ostalog, zadužen i za izdavanje boravišnih dozvola, međutim, odgovore nismo dobili.</p><p>Jedan od radnika, Cinangin D, kaže za Insajder da im je mnogo toga obećano kada su dolazili iz Turske, ali da skoro ništa nije ispunjeno. On apeluje na vlasti Turske i Srbije da zajednički reše njihov problem.</p><p>„Mi želimo da naš predsednik i ministri kontaktiraju sa srpskim vlastima kako bi rešili naše probleme, jer nam se svima ukupno duguje oko 150.000 dolara. Mi smo ovde žrtve dva meseca, jer nismo mogli da pošaljemo ni centa svojim porodicama, a radili smo i u vodi dok su neki od nas bili i fizički povređeni“, kaže on za Insajder.</p><h2>Gradina: Angažovali smo tursku firmu, jer kod nas nema radnika</h2><p>Projekt menadžer Gradine koja gradi tržni centar BW Galerija Predrag Jeremić prošle nedelje kada je počeo štrajk potvrdio je za Insajder da je razlog za obustavu rada to što vlasnik turske firme nije isplatio plate svojim radnicima.</p><p>On je, međutim, istakao da "Gradina" nema nikakvu odgovornost za to što zarade nisu isplaćene, jer je srpska firma ispunila sve svoje finansijske obaveze prema firmi Gidenler Yapi Insaat. Takođe, dodaje i da će najverovatnije štrajk radnika uticati na to da sa turskom firmom ugovor bude raskinut.</p><h2>Gradina i turski investitor grade tržni centar „BW Galerija“</h2><p>Izgradnja konstrukcije BW Galerije, tržnog centra za koju su predstavnici Beograda na vodi isticali da će biti jedna od centralnih tačaka ovog projekta, počela je 22. septembra prošle godine, a planirano je da bude završena do 2020. godine.</p><p>Kompanija Gradina izabrana je za izvođača strukturalnih radova.</p><p>Kako je rečeno u "Beogradu na vodi", BW Galerija trebalo bi da se prostire na površini od ukupno 300.000 kvadratnih metara, uključujući nadzemnu površinu od 143.000 kvadrata, od kojih će 93.000 kvadrata prostora biti za izdavanje, s ponudom maloprodajnih objekata. Tržni centar imaće, prema planu, 3.700 parking mesta.</p><p> Generalni direktor građevinske firme Gradina Đuro Đurđević izjavio je ranije za medije da će predviđeni radovi biti završeni u roku, uz poštovanje svih svetskih standarda i pridržavanje svih mera zaštite na radu. </p><p>„Problem je vrlo prost. Vlasnik turske firme nije isplatio plate svojim radnicima. Oni su podizvođači firme Gradina na ovom projektu. Gradina je isplatila sve „situacije“ koje je trebalo. Štrajk radnika ne utiče na rokove. Međutim, mi smo prinuđeni da raskinemo ugovor, jer radnici ne dolaze na posao“, istakao je Jeremić za Insajder.</p><p>Na pitanje novinara Insajdera šta je preporučilo tursku firmu da bude angažovana kao podizvođač, Jeremić je odgovorio da je razlog za angažovanje to što su oni mogli da obezbede radnu snagu koje, kako kaže, nema u Srbiji.</p><p>„Mi smo na to bili prinuđeni, jer su nam potrebni tesari i armirači“, istakao je za Insajder projekt menadžer Gradine.</p><p>Novinari Insajdera su Jeremića naknadno pitali da li su svi radnici prijavljeni i po kom osnovu, međutim, on je izjavio da je dobio instrukciju od investitora, srpsko-arapske firme „Beograd na vodi“ da ne može da daje intervjue bez njihove saglasnosti.</p><p>Insajder je povodom ovog slučaja kontaktirao i „Beograd na vodi“, međutim, odgovore nismo dobili.</p><h2>Projekat Beograd na vodi: Bliski istok i divlji zapad</h2><p>Ugovor o gradnji projekta Beograda na vodi zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata izazvao je brojne polemike, kritike stručne javnosti, ali i ulične proteste.</p><p>Vlada Srbije, na čijem je čelu u tom trenutku bio Aleksandar Vučić, 2015. godine je proglasila projekat od nacionalnog značaja usvojivši lex specijalis – poseban zakon kojim se reguliše teritorija projekta „Beograd na vodi“ nezavisno od važećeg zakonodavstva.</p><p>Zemljište na kojem će biti izgrađen "Beograd na vodi" dato je investitoru u zakup na 99 godina, a Srbija je umesto novca od naknade dobila 32% udela u preduzeću "Beograd na vodi". Međutim, pitanje je šta ova odredba u praksi znači s obzirom na to da investitor kada na zemljištu izgradi zgradu, prema ugovoru, postaje i vlasnik dela zemljišta na kom je zgrada izgrađena.</p><p>Dodatnu kontroverzu oko projekta Beograd na vodi izazvalo je i <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/9359/">rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016. godine na prostoru budućeg Beograda na vodi.</a></p><p>Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.</p><p>Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić mesec i po dana od incidenta izjavio je da iza rušenja u Hercegovačkoj ulici stoje najviši organi gradske vlasti i najavio da će oni zbog toga snositi odgovornost. Ipak, do danas nije smenjen niko iz vrha beogradske vlasti, a tadašnji gradonačelnik Siniša Mali je pre dva meseca postao i ministar finansija.</p><p>Novinari Insajdera u dve emisije Insajder bez ograničenja o projektu Beograd na vodi istraživali su šta je ono što Beograd i Srbija dobijaju od takvog ugovora, da li je reč o strateškom projektu od nacionalnog značaja ili komercijalnom ugovoru zbog kog Srbija čini brojne ustupke jednom stranom privatniku, kao i kakav je istorijat firme koja gradi Beograd na vodi. Takođe, koliko ulažu Srbija i Beograd, a koliko arapski investitor, kao i zašto je zbog arapskih investicija Beograd pretvoren u divlji zapad u kom su noću pod maskama nepoznate osobe demolirale objekte bez rešenja o rušenju.</p><p><i>Saša Dragojlo</i></p></article>

<p>Tursku kompaniju Gidenler Yapi Insaat kao podizvođača na projektu Beograd na vodi angažovala je domaća firma Gradina koja je dobila posao izgradnje tržnog centra BW Galerija koji bi trebalo da se prostire na površini od ukupno 300.000 kvadratnih metara.</p><p>Radnik iz Turske Adam S. kaže za Insajder da nisu plaćeni dva meseca za svoj rad, kao i da neki od radnika nisu ni registrovani.</p><p>„Mi smo ovde dovedeni 7. maja iz različitih krajeva Turske kako bismo radili. Došli smo ovde po pozivu kompanije Gidenler Yapi Insaat. Takođe Gradina, koja je glavni izvođač, nije nas registrovala kao radnike, pa mnogi ovde rade ilegalno. Ovde ima bar 21 osoba koja se pojavila kasnije i koja nije registrovana. Radili smo dva meseca, ali mnogi od nas nisu plaćeni. Uslovi nisu dobri, obećanja su prekršena, a mi smo žrtve u ovom slučaju“, kaže on za Insajder.</p><div>
<div><iframe src="https://www.youtube.com/embed/Plp_mUtUPxw?ecver=2" width="640" height="360" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe></div>
</div><p>&nbsp;</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>Obaveza poslodavca je da obezbedi dozvolu za rad</h2>
Domaći poslodavac je dužan da Policijskoj upravi prijavi boravak stranih državljana koji će biti angažovani, i tom prilikom im MUP izdaje takozvani „beli karton“.&nbsp; Poslodavac zatim podnosi zahtev Upravi za strance MUP-a za dobijanje dozvole za privremeni boravak stranih radnika. Obavezan je da, između ostalog, dostavi kopiju pasoša stranaca, „belog kartona“, ugovor o radu sklopljen sa njima, izvod iz APR-a, potvrdu o raspoloživim novčanim sredstvima na računu, dokument kojim se reguliše zdravstveno osiguranje u Srbiji, potvrda NSZ da traženi kadar ne postoji na evidenciji biroa.... Tek na osnovu dobijene dozvole za privremeni boravak, poslodavac upućuje zahtev za dozvolu za rad Nacionalnoj službi za zapošljavanje.</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Turski radnici već nekoliko dana protestuju ispred turske ambasade, zahtevajući rešavanje ovog slučaja. Novinari Insajdera su u nekoliko navrata kontaktirali ambasadu Turske, međutim, uprkos obećanjima, nisu nam odgovorili na pitanja.</p><p>Predstavnik turske firme koja radi kao podizvođač na projektu Beograd na vodi Giden Huseyin za Insajder kaže da u ovom trenutku ne može da odgovara na pitanja Insajdera, ali da će se situacija „srediti“.</p><p>Prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, da bi stranci mogli da rade u Srbiji poslodavac, u ovom slučaju firma Gradina, mora da podnese zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje, i to pod uslovom da stranac već ima odobrenje za privremeni boravak u Srbiji.&nbsp;</p><p>Prava i obaveze u pogledu rada, zapošljavanja i samozapošljavanja stranaca koji su se zaposlili sa dozvolom za rad, ista su kao i za državljane Srbije. Oni na ovaj način mogu da rade najduže godinu dana.</p><h2>Inspekcija rada nakon pitanja Insajdera započela kontrolu</h2><p>Novinari Insajdera poslali su pitanja Ministarstvu za rad o tome da li su upoznati s kršenjem prava turskih radnika, kao i o tome da li su oni u Srbiji angažovani legalno.</p><p>U Ministarstvu su istakli da su juče, nakon što im je Insajder uputio pitanja, izvršili vanredni inspekcijski nadzor i utvrdili da su turski radnici prestali da rade na gradilištu nekoliko dana pre vršenja inspekcijskog nadzora, a zbog neizmirenih obaveza firme Gidenler Yapi Insaat&nbsp;– zbog čega su započeli i kontrolu zakonitosti rada ove turske kompanije.</p><p>„Inspekcija rada redovno kontroliše izvođenje radova na gradilištu ''Beograd na vodi“, a vrši nadzore i u sedištima poslodavaca, koji izvode radove, te će u cilju kontrole isplate zarada izvršiti nadzor i kod poslodavca ''GIDENLER YAPI&nbsp; INSAAT’’ iz&nbsp; Turske, predstavništvo u Beogradu, i to na način propisan Zakonom o inspekcijskom nadzoru“, ističu u ministarstvu.</p><p>Oni, međutim, nisu naveli da li su proveravali i da li su isti ti radnici i zakonski prijavljeni, odnosno da li imaju dozvole za rad koje je moralo da obezbedi domaće preduzeće "Gradina".</p><p>O ovom slučaju Insajder je uputio pitanja i MUP-u koji je, između ostalog, zadužen i za izdavanje boravišnih dozvola, međutim, odgovore nismo dobili.</p><p>Jedan od radnika, Cinangin D, kaže za Insajder da im je mnogo toga obećano kada su dolazili iz Turske, ali da skoro ništa nije ispunjeno. On apeluje na vlasti Turske i Srbije da zajednički reše njihov problem.</p><p>„Mi želimo da naš predsednik i ministri kontaktiraju sa srpskim vlastima kako bi rešili naše probleme, jer nam se svima ukupno duguje oko 150.000 dolara. Mi smo ovde žrtve dva meseca, jer nismo mogli da pošaljemo ni centa svojim porodicama, a radili smo i u vodi dok su neki od nas bili i fizički povređeni“, kaže on za Insajder.</p><h2>Gradina: Angažovali smo tursku firmu, jer kod nas nema radnika</h2><p>Projekt menadžer Gradine koja gradi tržni centar BW Galerija Predrag Jeremić prošle nedelje kada je počeo štrajk potvrdio je za Insajder da je razlog za obustavu rada to što vlasnik turske firme nije isplatio plate svojim radnicima.</p><p>On je, međutim, istakao da "Gradina" nema nikakvu odgovornost za to što zarade nisu isplaćene, jer je srpska firma ispunila sve svoje finansijske obaveze prema firmi Gidenler Yapi Insaat. Takođe, dodaje i da će najverovatnije štrajk radnika uticati na to da sa turskom firmom ugovor bude raskinut.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>Gradina i turski investitor grade tržni centar „BW Galerija“</h2>
<p>Izgradnja konstrukcije BW Galerije, tržnog centra za koju su predstavnici Beograda na vodi isticali da će biti jedna od centralnih tačaka ovog projekta, počela je 22. septembra prošle godine, a planirano je da bude završena do 2020. godine.</p>
<p>Kompanija Gradina izabrana je za izvođača strukturalnih radova.</p>
<p>Kako je rečeno u "Beogradu na vodi", BW Galerija trebalo bi da se prostire na površini od ukupno 300.000 kvadratnih metara, uključujući nadzemnu površinu od 143.000 kvadrata, od kojih će 93.000 kvadrata prostora biti za izdavanje, s ponudom maloprodajnih objekata. Tržni centar imaće, prema planu, 3.700 parking mesta.</p>
Generalni direktor građevinske firme Gradina Đuro Đurđević izjavio je ranije za medije da će predviđeni radovi biti završeni u roku, uz poštovanje svih svetskih standarda i pridržavanje svih mera zaštite na radu.</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>„Problem je vrlo prost. Vlasnik turske firme nije isplatio plate svojim radnicima. Oni su podizvođači firme Gradina na ovom projektu. Gradina je isplatila sve „situacije“ koje je trebalo. Štrajk radnika ne utiče na rokove. Međutim, mi smo prinuđeni da raskinemo ugovor, jer radnici ne dolaze na posao“, istakao je Jeremić za Insajder.</p><p>Na pitanje novinara Insajdera šta je preporučilo tursku firmu da bude angažovana kao podizvođač, Jeremić je odgovorio da je razlog za angažovanje to što su oni mogli da obezbede radnu snagu koje, kako kaže, nema u Srbiji.</p><p>„Mi smo na to bili prinuđeni, jer su nam potrebni tesari i armirači“, istakao je za Insajder projekt menadžer Gradine.</p><p>Novinari Insajdera su Jeremića naknadno pitali da li su svi radnici prijavljeni i po kom osnovu, međutim, on je izjavio da je dobio instrukciju od investitora, srpsko-arapske firme „Beograd na vodi“ da ne može da daje intervjue bez njihove saglasnosti.</p><p>Insajder je povodom ovog slučaja kontaktirao i „Beograd na vodi“, međutim, odgovore nismo dobili.</p><h2>Projekat Beograd na vodi: Bliski istok i divlji zapad</h2><p>Ugovor o gradnji projekta Beograda na vodi zaključen na osnovu međudržavnog sporazuma Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata izazvao je brojne polemike, kritike stručne javnosti, ali i ulične proteste.</p><p>Vlada Srbije, na čijem je čelu u tom trenutku bio Aleksandar Vučić, 2015. godine je proglasila projekat od nacionalnog značaja usvojivši lex specijalis – poseban zakon kojim se reguliše teritorija projekta „Beograd na vodi“ nezavisno od važećeg zakonodavstva.</p><p>Zemljište na kojem će biti izgrađen "Beograd na vodi" dato je investitoru u zakup na 99 godina, a Srbija je umesto novca od naknade dobila 32% udela u preduzeću "Beograd na vodi". Međutim, pitanje je šta ova odredba u praksi znači s obzirom na to da investitor kada na zemljištu izgradi zgradu, prema ugovoru, postaje i vlasnik dela zemljišta na kom je zgrada izgrađena.</p><p>Dodatnu kontroverzu oko projekta Beograd na vodi izazvalo je i <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/9359/" target="_blank">rušenje privatnih objekata u Hercegovačkoj ulici krajem aprila 2016. godine na prostoru budućeg Beograda na vodi.</a></p><p>Iako su gradske vlasti tvrdile da uklanjanje objekata u Hercegovačkoj nije bilo potrebno sve do kraja 2019, analiza Insajdera je pokazala da je, prema ugovoru, rok za raščišćavanje područja u kom se nalazi Hercegovačka bio 30. jun 2016.</p><p>Tadašnji premijer Srbije Aleksandar Vučić mesec i po dana od incidenta izjavio je da iza rušenja u Hercegovačkoj ulici stoje najviši organi gradske vlasti i najavio da će oni zbog toga snositi odgovornost. Ipak, do danas nije smenjen niko iz vrha beogradske vlasti, a tadašnji gradonačelnik Siniša Mali je pre dva meseca postao i ministar finansija.</p><p>Novinari Insajdera u dve emisije Insajder bez ograničenja o projektu Beograd na vodi istraživali su šta je ono što Beograd i Srbija dobijaju od takvog ugovora, da li je reč o strateškom projektu od nacionalnog značaja ili komercijalnom ugovoru zbog kog Srbija čini brojne ustupke jednom stranom privatniku, kao i kakav je istorijat firme koja gradi Beograd na vodi. Takođe, koliko ulažu Srbija i Beograd, a koliko arapski investitor, kao i zašto je zbog arapskih investicija Beograd pretvoren u divlji zapad u kom su noću pod maskama nepoznate osobe demolirale objekte bez rešenja o rušenju.</p><p><iframe src="https://www.youtube.com/embed/K_2gR8qBF_Y?ecver=1" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe></p><p><iframe src="https://www.youtube.com/embed/rGjg_FFc_2U?ecver=1" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe></p><p><em>Saša Dragojlo</em></p><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre><p></p>

Tema

Turski radnici angažovani na projektu Beograd na vodi bez plate dva meseca

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Turski državljani dva meseca rade bez plata za podizvođača na Beogradu na vodi (VIDEO)