Jezik

sr

en

Tenis za Insajder: I dalje verujemo u investiciju u Srbiji, u dobrim smo odnosima s Vladom

Dolazak nemačke kompanije Tenis, drugog najvećeg evropskog proizvođača mesa, koji se najavljuje više od četiri godine, prošle nedelje još jednom je odložen. Ovoga puta kao zvaničan razlog navedena je afrička kuga svinja koja se pojavila u Evropi. Uprkos tome, portparol Tenisa Andre Filštete tvrdi za Insajder da ova nemačka kompanija i dalje veruje u posao u Srbiji, kao i da su i dalje u dobrim odnosima sa srpskom Vladom.

Srđan Ilić: Aleksandar Vučić i Klemens Tenis
Foto: Srđan Ilić / Aleksandar Vučić i Klemens Tenis

„Tenis i dalje veruje u investicioni projekat u Srbiji. Mi i dalje imamo dobre razgovore sa srpskom Vladom. Međutim, bilo je administrativnih kašnjenja u Srbiji. Naravno, širenje afričke svinjske groznice u Rumuniji je uznemiravajući razvoj, zbog čega prvo želimo jasnu sliku o daljem toku zaraze u regionu. Očekujemo da ćemo započeti projekat tokom 2019. godine“, kaže Filštete za Insajder.

Novinari Insajdera su pitali i zbog čega je Tenis prošle godine odložio svoju investiciju u Zrenjaninu, gde su takođe dobili zemljište na 30 godina, međutim, odgovor nismo dobili.

Podsetimo, Tenis je tražio odlaganje investicije u Srbiji koja je 1. novembra trebalo da započne u Kikindi, a Komisija za davanje saglasnosti na investicione planove je to odobrila i takav predlog prosledila Gradu Kikindi na odlučivanje. Međutim, uprkos tome što je kao razlog navedena afrička kuga svinja, u Srbiji do sada nije registrovan nijedan slučaj zaraze, potvrdili su u Ministarstvu poljoprivrede za Insajder.

Na pitanje Insajdera po kom pravnom osnovu je Komisija dozvolila nemačkoj kompaniji da odloži investiciju, u Ministarstvu su odgovorili da s Tenisom nije potpisan nikakav zvaničan ugovor, već je samo odobren njihov investicioni plan.

„Imajući u vidu da ugovor još nije potpisan, Komisija je dala predlog za odlaganje investicije“, rekli su u Ministarstvu za Insajder.

Kako su istakli, državno zemljište na teritoriji Grada Kikinde koje je bilo predmet zakupa, izdavaće se redovno poljoprivrednicima na licitacijama do početka realizacije investicije.

Međutim, s obzirom da su za investicije u poljoprivredu i stočarstvo potrebne godine, postavlja se pitanje kome je u interesu da zakupi zemljište na samo godinu dana.

Novinari Insajdera su zbog toga postavili pitanja Ministarstvu poljoprivrede da li se zakupcima koji dobijaju zemlju namenjenu Tenisu postavljaju bilo kakvi posebni uslovi, kao i da li je Ministarstvo radilo procenu štete za budžet zbog već drugog odlaganja dolaska nemačke kompanije Tenis. Odgovore do objave teksta nismo dobili.

Podsetimo, Tenis je još prošle godine dobio dozvole Komisije za zakup 2.500 hektara državnog zemljišta u Kikindi i 2.400 hektara u Zrenjaninu, a odobrenje još čeka od lokalnih samouprava za zemljište u Sečnju (2019), Vršcu (2020), Plandištu (2021).

Međutim, obe odobrene investicije, u Zrenjaninu i Kikindi, odložene su.

Investicija između obećanja i realnosti

Priče o dolasku Tenisa u Srbiju traju od decembra 2014, a Vlada Srbije je u aprilu 2015. s nemačkim investitorom potpisala i pravno neobavezujući Memorandum o razumevanju koji opisuje projekat ulaganja u Srbiju.

U Memorandumu se navodi da je Tenis zainteresovan za izgradnju do 20 tehnološki najsavremenijih farmi svinja u Srbiji, dok će investicija po svakoj farmi iznositi približno 21 milion evra.

Aleksandar Vučić, sadašnji predsednik, a tadašnji premijer, nakon potpisivanja memoranduma je izjavio da će investicije nemačke kompanije u Srbiji biti oko 420 miliona evra, kao i da će u prvoj investicionoj fazi biti 700 do 800.000 svinja.

Međutim, prema dokumentima u koje su novinari Insajdera imali uvid, vrednost investicije, ali i broj zaposlenih na koje se Tenis obavezao, bar prema prvim planovima, biće mnogo manji od onoga što su obećavali srpski zvaničnici. Prema planu investicije u koji su novinari Insajdera imali uvid, na pet lokacija za koje se Tenis prijavio na javnom pozivu za zakup državnog zemljišta, planirano je tek 250 „novootvorenih radnih mesta“.

Takođe, ukupna vrednost investicije za ovih pet lokacija je 100 miliona evra, što je četiri puta manje od onoga što se navodi u pravno neobavezujućem Memorandumu o razumevanju koji opisuje projekat ulaganja Tenisa u Srbiju, a koji je srpska vlada potpisala s nemačkim investitorom.

Novinari Insajdera su došli i do procene Ministarstva poljoprivrede o očekivanoj dobiti za sve investicije koje je Komisija odobrila. Na osnovu podataka iz dokumenta proizilazi da je očekivana dobit od investicije nemačkog Tenisa čak 30 odsto manja od planiranog proseka.

Naime, kako se navodi, prosečna očekivana direktna budžetska zarada po hektaru od investicionih projekata koji su dobili saglasnost državne Komisije, iznosi oko 1.000 evra. Istovremeno, procena Komisije je da će država godišnje u Kikindi od Tenisa dobiti 732 evra po hektaru, a u Zrenjaninu 708 evra.

„Tenisov zakon“ i priprema terena

Prema analizi Insajdera, od potpisivanja pravno neobavezujućeg Memoranduma 2015. zakonodavstvo Srbije se praktično prilagođava potrebama nemačkog investitora.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet 2015. investitorima je omogućio da bez licitacija uzmu u zakup poljoprivredno zemljište u državnoj svojini na period od 30 godina. Stručna javnost i udruženja poljoprivrednika oštro su kritikovali zakon, optužujući Vladu da je sadržaj Zakona pisan direktno zbog investicije nemačke kompanije.

Konačno, sve prepreke za investiciju Tenisa otklonjene su upravo nakon raspisivanja javnog poziva za zakup državnog zemljišta na 30 godina za investitore u stočarstvu.

O tome kome će po pravu prvenstva i povlašćenim uslovima, a na ime ulaganja u prehrambeno-prerađivačku proizvodnju, biti dato na korišćenje državno poljoprivredno zemljište u narednih 30 godina, odlučuje Komisija za davanje saglasnosti. Komisija ima diskreciono pravo da odluči koji investitor će dobiti pravo zakupa, dok lokalna samouprava daje saglasnost na odluku Komisije.

Međutim, ono što se postavlja kao pitanje jeste da li se ona vodi stručnim ili političkim argumentima s obzirom da Komisiju čine uglavnom političke figure tj. ministri i pomoćnici ministara.

Naime, odluku o tome ko će dobiti pravo zakupa doneće ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ministar finansija Dušan Vujović, ministar privrede Goran Knežević, posebni savetnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine Dragan Milić, i Nenad Katanić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine.

Ministar Branislav Nedimović je gostujući nedavno u Insajder debati negirao da nemačka kompanija ima privilegije, kao i da je zakonodavstvo Srbije prilagođeno za Tenis, ističući da su to „priče za malu decu“.

Gostujući u istoj emisiji, poslanik DS i bivši pokrajinski sekretar za poljoprivredu Goran Ješić, izjavio je da je zakon očigledno „nacrtan za Tenis“, jer nema potrebe davati toliko zemljište za prerađivačku industriju, kada se po već postojećim zakonima može uzeti zakup za poljoprivrednu proizvodnju.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.