<article>U Srbiji gotovo nijedan put nije koštao onoliko koliko je ugovoreno, a jedan od glavnih mehanizama uvećanja cene radova i probijanja rokova su takozvani odštetni zahtevi.  Reč je o nadoknadi štete koju traži izvođač radova zbog pomeranja ugovorenih rokova za koje nije on kriv. Kao razlog najčešće navode loše projekte koji odudaraju od situacije na terenu, a za koje je odgovorna država. Tunel Predejane nalazi se na deonici Grdelica - Caričina dolina i dug je jedan kilometar. Ugovorena vrednost izgradnje tunela Predejane bila je 15,2 miliona evra i finansirana je kreditom Evropske investicione banke. Sa isplatom odštetenog zahteva, konačna cena je oko 18 miliona evra.Prema podacima koje su Koridori Srbije dostavili na zahtev Insajdera, za tunel Predejane koji je završen krajem aprila ove izvođaču je isplaćena odšteta od oko 2,8 miliona evra.Kako se iz dokumentacije može videti, izvođač radova, bugarska firma Alijansa 10,  prijavila je da su radovi kasnili 1.138 dana zbog okolnosti na koje on nije mogao da utiče i za to su tražili odštetu od oko 14,4 miliona evra. Odobreni iznos je, međutim, na kraju bio znatno manji. Procena nadzornog organa angažovanog na tom delu deonice je da su radovi opravdano kasnili 634 dana, a izvođaču je priznata odšteta od 2,8 miliona evra.Kao najčešće razloge kašnjenja bugarska firma je navela nepodudaranje zatečenog geološkog stanja na terenu sa onim na osnovu koga je rađen glavni projekat. Osim toga, problema je bilo i zbog kašnjenja sa eksproprijacijom, odstupanja od prvobitno određenog dizajna tunela, pa čak i “negativnog uticaja instrukcija koje su davali inženjeri”.Već sada je izvesno je da će se slična situacija ponoviti i na delu iste deonice Grdelica – Caričina dolina na kojima su poslove dobili Azvi i Trejs. Ove  firme su već uputile odštetene zahteve Koridorima Srbije ali o njima nije doneta odluka jer radovi i dalje traju.Španski Azvi je dobio posao izgradnje trase i mostova od Gornjeg polja do tunela Predejane, a reč je o delu puta u Grdeličkoj klisuri na kome se srušio potporni zid. Radove na sanaciji te kosine preuzelo je preduzeće Integral.Uprkos tome ova firma je uputila odštetni zahtev, ali odluka o tome još nije doneta. Isti slučaj je i sa nadokanadom koju traži firma Trejs koja radi trasu i mostove od tunela Predejane do Caričine doline. <h2>Šteta zbog rušenja potpornog zida 3 miliona evra</h2>Inače, mimo odštetnih zahteva, izgradnja deonice koja prolazi kroz Grdelicu biće skuplja za dodatnih 3 miliona evra, na koliko je procenjena šteta zbog urušavanja potpornog zida.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/12161/">Nadležni tvrde da će taj iznos morati da plati izvođač radova španska firma Azvi</a> jer je, kako takođe tvrde, menjala projekat bez odobrenja. Da li će to biti tako znaće se nakon što se i zvanično utvrdi ko je odgovoran.Ono što je činjenica jeste da javnost na brojna pitanja o ovom slučaju nije dobila odgovor.Kako je bilo moguće bez znanja investitora Koridora Srbije, imajući u vidu da je na toj deonici angažovana firma Luis Berger kao nadzor i da je taj posao dobila na tenderu za oko 3,7 miliona evra, pitanje je na koje Koridori Srbije do danas nisu odgovorili. A ta informacija je jedna od ključnih u utvrđivanju odgovornosti.Upravo zbog loših i nedovršenih projekata, mnoge investicije, pre svega infrastrukturne, država Srbija, odnosno građani, plaćali su znatno više od ugovorene vrednosti. Jer kada projekat nije dobar, odgovornost ne snosi izvođač radova već investitor, iza koga stoji država.Sve to dešava se iako procedura predviđa da projekat prođe više nivoa kontrole i tehnički nadzor i revizionu komisiju nadležnog ministarstva.Izvor: Insajder</article>

U Srbiji gotovo nijedan put nije koštao onoliko koliko je ugovoreno, a jedan od glavnih mehanizama uvećanja cene radova i probijanja rokova su takozvani odštetni zahtevi. &nbsp;Reč je o nadoknadi štete koju traži izvođač radova zbog pomeranja ugovorenih rokova za koje nije on kriv. Kao razlog najčešće navode loše projekte koji odudaraju od situacije na terenu, a za koje je odgovorna država.&nbsp;Tunel Predejane nalazi se na deonici Grdelica - Caričina dolina i dug je jedan kilometar. Ugovorena vrednost izgradnje tunela Predejane bila je 15,2 miliona evra i finansirana je kreditom Evropske investicione banke. Sa isplatom odštetenog zahteva, konačna cena je oko 18 miliona evra.Prema podacima koje su Koridori Srbije dostavili na zahtev Insajdera, za tunel Predejane koji je završen krajem aprila ove izvođaču je isplaćena odšteta od oko 2,8 miliona evra.Kako se iz dokumentacije može videti, izvođač radova, bugarska firma Alijansa 10, &nbsp;prijavila je da su radovi kasnili 1.138 dana zbog okolnosti na koje on nije mogao da utiče i za to su tražili odštetu od oko 14,4 miliona evra. Odobreni iznos je, međutim, na kraju bio znatno manji. Procena nadzornog organa angažovanog na tom delu deonice je da su radovi opravdano kasnili 634 dana, a izvođaču je priznata odšteta od 2,8 miliona evra.Kao najčešće razloge kašnjenja bugarska firma je navela nepodudaranje zatečenog geološkog stanja na terenu sa onim na osnovu koga je rađen glavni projekat. Osim toga, problema je bilo i zbog kašnjenja sa eksproprijacijom, odstupanja od prvobitno određenog dizajna tunela, pa čak i “negativnog uticaja instrukcija koje su davali inženjeri”.Već sada je izvesno je da će se slična situacija ponoviti i na delu iste deonice Grdelica – Caričina dolina na kojima su poslove dobili Azvi i Trejs. Ove &nbsp;firme su već uputile odštetene zahteve Koridorima Srbije ali o njima nije doneta odluka jer radovi i dalje traju.Španski Azvi je dobio posao izgradnje trase i mostova od Gornjeg polja do tunela Predejane, a reč je o delu puta u Grdeličkoj klisuri na kome se srušio potporni zid. Radove na sanaciji te kosine preuzelo je preduzeće Integral.Uprkos tome ova firma je uputila odštetni zahtev, ali odluka o tome još nije doneta. Isti slučaj je i sa nadokanadom koju traži firma Trejs koja radi trasu i mostove od tunela Predejane do Caričine doline. <h2>Šteta zbog rušenja potpornog zida 3 miliona evra</h2>Inače, mimo odštetnih zahteva, izgradnja deonice koja prolazi kroz Grdelicu biće skuplja za dodatnih 3 miliona evra, na koliko je procenjena šteta zbog urušavanja potpornog zida.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/12161/">Nadležni tvrde da će taj iznos morati da plati izvođač radova španska firma Azvi</a> jer je, kako takođe tvrde, menjala projekat bez odobrenja. Da li će to biti tako znaće se nakon što se i zvanično utvrdi ko je odgovoran.Ono što je činjenica jeste da javnost na brojna pitanja o ovom slučaju nije dobila odgovor.Kako je bilo moguće bez znanja investitora Koridora Srbije, imajući u vidu da je na toj deonici angažovana firma Luis Berger kao nadzor i da je taj posao dobila na tenderu za oko 3,7 miliona evra, pitanje je na koje Koridori Srbije do danas nisu odgovorili. A ta informacija je jedna od ključnih u utvrđivanju odgovornosti.Upravo zbog loših i nedovršenih projekata, mnoge investicije, pre svega infrastrukturne, država Srbija, odnosno građani, plaćali su znatno više od ugovorene vrednosti. Jer kada projekat nije dobar, odgovornost ne snosi izvođač radova već investitor, iza koga stoji država.Sve to dešava se iako procedura predviđa da projekat prođe više nivoa kontrole i tehnički nadzor i revizionu komisiju nadležnog ministarstva.Izvor: Insajder&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;

Tema

Potporni zid u Grdeličkoj klisuri Foto: Betaphoto

original

900x375

1250x600

Odštetni zahtevi na Koridoru 10 – samo jedan tunel dug kilometar skuplji za 2,8 miliona evra