<article>Prema njegovim rečima, u pet odsto slučajeva smrtna povreda na radu je posledica greške radnika, dok je u 95 odsto slučajeva reč o kršenju zakona i procedura bezbednosti na radu.“Jedan od razloga koji sigurno utiče na ovoliki broj ljudi koji smrtno stradaju je i neefikasnost ostalih subjekata u državi. Tu, pre svega, mislim na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jer dozvole za gradnju određenih objekata, ako govorimo o građevinarstvu, daju opštine, pa onda daju gradovi koji snose deo odgovornosti. Takođe, veliku odgovornost snosi Ministarstvo pravde, jer ima brojnih pokazatelja da nama pravosuđe ne odrađuje ono što bi faktički trebalo da radi. Ima i naše odgovornosti, ja ne bežim od toga, nismo mi idealni, daleko od toga. Ima propusta i ono što čini Inspektorat rada kojim ja rukovodim”, kaže Đurović za Insajder.Prošlogodišnja crna serija pogibija kada je smrtno stradalo 53 radnika, nastavljena je i 2019. godine koju je država proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu. Samo u poslednjih nedelju dana poginulo je četiri radnika na gradilištima u Srbiji, a od početka godine, na radnim mestima stradalo je ukupno osam građana Srbije.“Od tih osmoro samo je jedan slučaj, i to na Orlovači, da je radnik stradao bez adekvatnih ugovora o radu. Takođe, mašina koja ga je faktički usmrtila nije imala nikakav sertifikat niti je imala firma koja je izvodila radove. Dakle, sve je bilo mimo zakonske regulative”, objašnjava direktor Inspekcije rada za Insajder.U poslednjih pet godina zabeleženo je skoro 250 pogibija, a od toga je trećina na gradilištima. Jedan od glavnih razloga zbog čega je bezbednost na radu i briga poslodavaca o radnicima na izuzetno niskom nivou jeste i to što za odgovorne - gotovo da nema kazni. Paradoksalna je činjenica da će poslodavac platiti duplo veću kaznu ako ga uhvate da zapošljava "na crno", nego ako mu pogine radnik. Istovremeno, većina prekršajnih i krivičnih prijava koje podnosi Inspekcija rada - nikada ne bude procesuirano.„Ako vam kažem da u 2017. godini 47 odsto slučajeva od ukupnog podnetog broja zahteva za prekršajni postupak, faktički nije zaživelo; 35 odsto je navodno zastarelo, a za 12 odsto navodno nije postojalo osnova za pokretanje optužbe, što je jednostavno nemoguće“, ističe Đurović.<h2>„Poslodavci bi bili obazriviji kada bi neko otišao u zatvor zbog smrti radnika“</h2>Prema njegovim rečima, jedini način da se poslodavci nateraju da paze na svoje radnike jesto da konačno neko krivično odgovara za pogibiju zaposlenog.“Ubeđen sam da bi, kada bi neko ko je direktno kriv za nečiju smrt bio kažnje onako kako je zakon predvideo – zatvorskom kaznom od bar pet ili 10 godina - mnoge stvari u ovoj državi bile drugačije i da bi oni koji ulaze u tu vrstu posla bili mnogo oprezniji i vodili više računa o svemu onome što faktički utiče da ljudi smrtno stradaju”, kaže direktor Inspekcije rada za Insajder.Prema njegovoj proceni, najveća odgovornost je na investitoru, a zatim na svima koji su hijerarhijski niže – od izvođača radova do poslovođa zaduženih za bezbednost na radu.“Najmanje su krivi oni koji stradaju. Jer su oni ili angažovani na crno ili su neobučeni ili nemaju lekarske preglede, pa čak im ponekad nije obezbeđena ni zaštitna oprema. Kad bih poređao neku hijerarhiju, sigurno najveći deo odgovornosti snosi invesitor koji svoje poslove prenosi na izvođača radova. Izvođač preuzima ključnu odgovornost na terenu, a samim tim i koordinatori za bezbednost i zdravlje na radu i poslovođe koje kontrolišu tu oblast. Znači, kada bi svi navedeni radili svoj posao kako treba, ne bi bilo ovoliko smrtno stradalih ”, ističe Đurović za Insajder.<h2>„Objekat na Vračaru ni uz pomoć filmskih trikova ne može da bude legalan“</h2>Komentarišući slučaj u Beogradu, u opštini Vračar, kada je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13569/">smrtno stradao</a> tridesetogodišnji D. D. nakon što su na njega pale palete s blokovima sa drugog sprata objekta u izgradnji, direktor Inspekcije za rad ističe da taj objekat “ni uz pomoć filmskih trikova” ne može da bude legalan.Podsetimo, prema istraživanju Insajdera, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13574/">investitor na tom gradilištu u Beogradu</a> je firma MML Bauinvest Group u vlasništvu bivšeg fudbalera Crvene zvezde Mihajla Pjanovića. Prema dokumentima do kojih je došao Insajder, radovi su počeli nekoliko meseci pre zvanično odobrenog datuma početka radova.“Slučaj na Vračaru pokazuje da tu prosto ni pomoću filmskih trikova nije izvodljivo da to bude tako kako je prikazano. Nemoguće je da se za mesec i po dana izgradi objekat od 5.000 kvadratnih metara stambeno-poslovnog prostora, sa tri nivoa ispod zemlje i četiri nivoa iznad zemlje. Znači, samo zemljani radovi se ne mogu raditi zimi, a ove godine je bila prilično jaka zima u januaru i krajem decembra”, kaže Đurović.On postavlja pitanje svim institucijama – pre svega gradskim – kako je moguće da je ta gradnja uopšte dozvoljena.“E sad, ako je grad živ i ako oni znaju da se to dešava, onda se postavlja pitanje šta su sve te institucije koje su u njihovoj nadležnosti radile, jer verovatno da je tu gde se radilo bilo buke, prijava građana i zatvaranja ulica. Sve to iziskuje neku reakciju nadležnih institucija. I sad da neko dođe i da kaže ′znate mi smo uradili sve po zakonu, imamo papire... ′ Ne, to nije jednostavno tačno”, ističe naš sagovornik.Govoreći o samoj pogibiji radnika, navodi da je istraga u toku i da je dizalica s koje su pale palete poslata na veštačenje.“Još istražujemo šta se tačno dogodilo. Postavlja se pitanje kako je ona dizalica ispustila palete i to je predato na veštačenje, to veštaci moraju da utvrde. U svakom slučaju, ima sigurno mnogo razloga i elemenata da se ustanovi ko je direktno kriv za to, a ako bude trebalo, i da se podnese krivična prijava protiv odgovornih”, zaključuje Đurović.Izvor: Insajder</article>

Prema njegovim rečima, u pet odsto slučajeva smrtna povreda na radu je posledica greške radnika, dok je u 95 odsto slučajeva reč o kršenju zakona i procedura bezbednosti na radu.“Jedan od razloga koji sigurno utiče na ovoliki broj ljudi koji smrtno stradaju je i neefikasnost ostalih subjekata u državi. Tu, pre svega, mislim na Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave jer dozvole za gradnju određenih objekata, ako govorimo o građevinarstvu, daju opštine, pa onda daju gradovi koji snose deo odgovornosti. Takođe, veliku odgovornost snosi Ministarstvo pravde, jer ima brojnih pokazatelja da nama pravosuđe ne odrađuje ono što bi faktički trebalo da radi. Ima i naše odgovornosti, ja ne bežim od toga, nismo mi idealni, daleko od toga. Ima propusta i ono što čini Inspektorat rada kojim ja rukovodim”, kaže Đurović za Insajder.Prošlogodišnja crna serija pogibija kada je smrtno stradalo 53 radnika, nastavljena je i 2019. godine koju je država proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu. Samo u poslednjih nedelju dana poginulo je četiri radnika na gradilištima u Srbiji, a od početka godine, na radnim mestima stradalo je ukupno osam građana Srbije.“Od tih osmoro samo je jedan slučaj, i to na Orlovači, da je radnik stradao bez adekvatnih ugovora o radu. Takođe, mašina koja ga je faktički usmrtila nije imala nikakav sertifikat niti je imala firma koja je izvodila radove. Dakle, sve je bilo mimo zakonske regulative”, objašnjava direktor Inspekcije rada za Insajder.U poslednjih pet godina zabeleženo je skoro 250 pogibija, a od toga je trećina na gradilištima. Jedan od glavnih razloga zbog čega je bezbednost na radu i briga poslodavaca o radnicima na izuzetno niskom nivou jeste i to što za odgovorne - gotovo da nema kazni. Paradoksalna je činjenica da će poslodavac platiti duplo veću kaznu ako ga uhvate da zapošljava "na crno", nego ako mu pogine radnik. Istovremeno, većina prekršajnih i krivičnih prijava koje podnosi Inspekcija rada - nikada ne bude procesuirano.„Ako vam kažem da u 2017. godini 47 odsto slučajeva od ukupnog podnetog broja zahteva za prekršajni postupak, faktički nije zaživelo; 35 odsto je navodno zastarelo, a za 12 odsto navodno nije postojalo osnova za pokretanje optužbe, što je jednostavno nemoguće“, ističe Đurović.<h2>„Poslodavci bi bili obazriviji kada bi neko otišao u zatvor zbog smrti radnika“</h2>Prema njegovim rečima, jedini način da se poslodavci nateraju da paze na svoje radnike jesto da konačno neko krivično odgovara za pogibiju zaposlenog.“Ubeđen sam da bi, kada bi neko ko je direktno kriv za nečiju smrt bio kažnje onako kako je zakon predvideo – zatvorskom kaznom od bar pet ili 10 godina - mnoge stvari u ovoj državi bile drugačije i da bi oni koji ulaze u tu vrstu posla bili mnogo oprezniji i vodili više računa o svemu onome što faktički utiče da ljudi smrtno stradaju”, kaže direktor Inspekcije rada za Insajder.Prema njegovoj proceni, najveća odgovornost je na investitoru, a zatim na svima koji su hijerarhijski niže – od izvođača radova do poslovođa zaduženih za bezbednost na radu.“Najmanje su krivi oni koji stradaju. Jer su oni ili angažovani na crno ili su neobučeni ili nemaju lekarske preglede, pa čak im ponekad nije obezbeđena ni zaštitna oprema. Kad bih poređao neku hijerarhiju, sigurno najveći deo odgovornosti snosi invesitor koji svoje poslove prenosi na izvođača radova. Izvođač preuzima ključnu odgovornost na terenu, a samim tim i koordinatori za bezbednost i zdravlje na radu i poslovođe koje kontrolišu tu oblast. Znači, kada bi svi navedeni radili svoj posao kako treba, ne bi bilo ovoliko smrtno stradalih ”, ističe Đurović za Insajder.<h2>„Objekat na Vračaru ni uz pomoć filmskih trikova ne može da bude legalan“</h2>Komentarišući slučaj u Beogradu, u opštini Vračar, kada je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/13569/">smrtno stradao</a> tridesetogodišnji D. D. nakon što su na njega pale palete s blokovima sa drugog sprata objekta u izgradnji, direktor Inspekcije za rad ističe da taj objekat “ni uz pomoć filmskih trikova” ne može da bude legalan.Podsetimo, prema istraživanju Insajdera, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13574/">investitor na tom gradilištu u Beogradu</a> je firma MML Bauinvest Group u vlasništvu bivšeg fudbalera Crvene zvezde Mihajla Pjanovića. Prema dokumentima do kojih je došao Insajder, radovi su počeli nekoliko meseci pre zvanično odobrenog datuma početka radova.“Slučaj na Vračaru pokazuje da tu prosto ni pomoću filmskih trikova nije izvodljivo da to bude tako kako je prikazano. Nemoguće je da se za mesec i po dana izgradi objekat od 5.000 kvadratnih metara stambeno-poslovnog prostora, sa tri nivoa ispod zemlje i četiri nivoa iznad zemlje. Znači, samo zemljani radovi se ne mogu raditi zimi, a ove godine je bila prilično jaka zima u januaru i krajem decembra”, kaže Đurović.On postavlja pitanje svim institucijama – pre svega gradskim – kako je moguće da je ta gradnja uopšte dozvoljena.“E sad, ako je grad živ i ako oni znaju da se to dešava, onda se postavlja pitanje šta su sve te institucije koje su u njihovoj nadležnosti radile, jer verovatno da je tu gde se radilo bilo buke, prijava građana i zatvaranja ulica. Sve to iziskuje neku reakciju nadležnih institucija. I sad da neko dođe i da kaže ′znate mi smo uradili sve po zakonu, imamo papire... ′ Ne, to nije jednostavno tačno”, ističe naš sagovornik.Govoreći o samoj pogibiji radnika, navodi da je istraga u toku i da je dizalica s koje su pale palete poslata na veštačenje.“Još istražujemo šta se tačno dogodilo. Postavlja se pitanje kako je ona dizalica ispustila palete i to je predato na veštačenje, to veštaci moraju da utvrde. U svakom slučaju, ima sigurno mnogo razloga i elemenata da se ustanovi ko je direktno kriv za to, a ako bude trebalo, i da se podnese krivična prijava protiv odgovornih”, zaključuje Đurović.Izvor: Insajder&nbsp;

Tema

original

900x375

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Direktor Inspekcije rada za Insajder: Za pogibije radnika odgovorne sve institucije, uključujući i onu koju vodim