<article>Iako je Srbija 2012. prva u regionu počela sa primenom preporuka  FATF, za sedam godina stigla je do “crne liste” uz Siriju, Pakistan, Bocvanu…  Od kada se pre godinu dana našla na crnoj listi rizičnih zemalja, zbog toga što nije usvojila preporučene antikorupcijske zakone, Srbija je na njoj do danas ostala iako su zakoni u međuvremenu usvojeni, jer mora da dokaže i da ih primenjuje.“Razlog je što je FAFT video da je primena preporuka prespora. Sada se, na osnovu mojih razgovora sa ekspertima, vidi brža primena i zbog toga se nadam da će Srbija uspeti da izađe sa te liste uskoro”, rekao je za Insajder Sebastijan Sosa, šef Kancelarije MMF u Beogradu.Preporuke FATF-a direktno su vezane i za dva glavna pregovaračka poglavlja za ulazak Srbije u EU - poglavlje 23 u oblasti borbe protiv korupcije i 24 u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.Kada su otvorena u julu 2016, Srbija se između ostalog, obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa 40 preporuka FATF. Bez toga, nema ulaska u Evropsku uniju. Ovo međutim nisu jedine potencijalne posledice negativne ocene FATF. „Ukoliko se takav status bude prolongirao to će imati za posledicu opadanje poverenja investitora i stvaranje nesigurne sredine za ulaganje“, navodi Sosa.S druge strane, kada je Srbija u februaru 2018. godine prvi put stavljena na listu rizičnih zemalja, umesto objašnjenja zašto nisu ispunjene date preporuke  premijerka Ana Brnabić je ocenili da je ta odluka politički motivisana.Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndgva međutim ima drugačije objašnjenje od premijerke, on smatra da je ta odluka proceduralna.Sledeću procena, odnosno ocenu napretka Srbije u ispunjavanju datih preporuka , FATF će raditi ponovo u junu. Do tada, da bi bila skinuta sa “crne liste”, Srbija mora da dokaže da se usvojeni antikorupcijski zakoni primenjuju i u praksi.Izvor:Insajder</article>

Iako je Srbija 2012. prva u regionu počela sa primenom preporuka&nbsp; FATF, za sedam godina stigla je do “crne liste” uz Siriju, Pakistan, Bocvanu…&nbsp;&nbsp;Od kada se pre godinu dana našla na crnoj listi rizičnih zemalja, zbog toga što nije usvojila preporučene antikorupcijske zakone, Srbija je na njoj do danas ostala iako su zakoni u međuvremenu usvojeni, jer mora da dokaže i da ih primenjuje.“Razlog je što je FAFT video da je primena preporuka prespora. Sada se, na osnovu mojih razgovora sa ekspertima, vidi brža primena i zbog toga se nadam da će Srbija uspeti da izađe sa te liste uskoro”, rekao je za Insajder Sebastijan Sosa, šef Kancelarije MMF u Beogradu.Preporuke FATF-a direktno su vezane i za dva glavna pregovaračka poglavlja za ulazak Srbije u EU - poglavlje 23 u oblasti borbe protiv korupcije i 24 u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.Kada su otvorena u julu 2016, Srbija se između ostalog, obavezala da će svoje zakonodavstvo uskladiti sa 40 preporuka FATF. Bez toga, nema ulaska u Evropsku uniju. Ovo međutim nisu jedine potencijalne posledice negativne ocene FATF.&nbsp;„Ukoliko se takav status bude prolongirao to će imati za posledicu opadanje poverenja investitora i stvaranje nesigurne sredine za ulaganje“, navodi Sosa.S druge strane, kada je Srbija u februaru 2018. godine prvi put stavljena na listu rizičnih zemalja, umesto objašnjenja zašto nisu ispunjene date preporuke&nbsp; premijerka Ana Brnabić je ocenili da je ta odluka politički motivisana.Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Stiven Ndgva međutim ima drugačije objašnjenje od premijerke, on smatra da je ta odluka proceduralna.Sledeću procena, odnosno ocenu napretka Srbije u ispunjavanju datih preporuka , FATF će raditi ponovo u junu. Do tada, da bi bila skinuta sa “crne liste”, Srbija mora da dokaže da se usvojeni antikorupcijski zakoni primenjuju i u praksi.Izvor:Insajder

Tema

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

820x503

Tema dana

Zašto je Srbija i dalje na „crnoj listi“ FATF: Zakoni koji se ne primenjuju, političari koji to ne priznaju (VIDEO) 