<article><p>Prema planu beogradskih vlasti i JP Skijališta Srbije, koje se vodi kao investitor ovog projekta, projekat izgradnje gondole u Beogradu trebalo bi da bude realizovan do kraja ove godine. Ministarstvo građevinarstvo izdalo je lokacijsku dozvolu za gradnju žičare u prestonici, čime su mogli da počnu pripremni radovi na sprovođenju ovog projekta. Na građevinsku dozvolu se još čeka, jer nije završena projektno - tehnička dokumentacija.</p><p>Kako je nedavno izjavio Dejan Ćika, direktor Skijališta Srbije, pripremni radovi počeli su sečom stabala duž trase kojom će ići buduća gondola. U sklopu te akcije, posečeno je čak 155 stabala – 108 na novobeogradskoj strani (Ušće) i 47 na opštini Stari grad (Kalemegdan).</p><p>„Platili smo Gradu Beogradu 25 miliona dinara za posečena stabla“, izjavio je Ćika.</p><p>Upravo seča stabala bila je inicijalna kapisla da se građani „dignu“ protiv projekta beogradske gondole. Oni su se organizovali i za jedan dan posadili 20 stabala, kako bi bar delimično nadoknadili posečeno drveće, a kad je saopšteno da će jedan zid na Kalemegdanskoj tvrđavi biti srušen, pobunilo se dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi. Peticiju za to potpisalo je oko 14.000 građana.</p><p>“Spomenik kulture od izuzetnog značaja - Beogradska tvrđava nije samo ovo što vidimo i kroz šta šetamo. Ovo je mesto na kome su nastajali svi Beogradi, jedan naš kolega je to nazvao majkom svih Beograda i gde možemo da vidimo naslojavanje, gotovo u kontinuitetu, 7.000 godina istorije stanovanja na ovome mestu. Međutim, kada se počinje sa bilo kakvom gradnjom, uništavaju se arheološki slojevi koji su nepovratni”, rekao je dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, a preneo je RTS.</p><p>Podrška kampanji protiv izgradnje beogradske gondola stigla je i iz najreprezenativnije međunarodne organizacije koja se bavi zaštitom kulturne baštine “Europa Nostra”. Kako je najavljeno, njena delegacija će uskoro u Beogradu na temu gondola razgovorati sa predstavnicima civilnog društva i nadležnih ustanova.</p><h2>Gradski arhitekta: Zid koji će da se ruši nema nikakvu istorijsku i kulturnu vrednost</h2><p>Iz Grada su poručili da posečeno drveće nije bilo u dobrom stanju, kao i da će više stabala biti zasađeno, nego što ih je uklonjeno. Kada je reč o zidu, koji će biti srušen zbog izgradnje gondole, gradski arhitekta Marko Stojčić izjavio je da bedem koji se ruši za gradnju nije deo istorijskog jezgra, već je sagrađen šezdesetih godina.</p><h3>Vukosavljević: Utvrdićemo da li su ustanove kulture postupale zakonito</h3><p>Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da će se to ministarstvo oglasiti o izgradnji beogradske gondole nakon što se utvrdi da li su ustanove kulture postupale sa zakonom.</p><p>“Ono što je važno Ministarstvu kulture, nije da li je gondola lepa i koliko će ljudi prevoziti, već da li su ustanove kulture postupale sa zakonom”, rekao je Vukosavljević.</p><p>“Nije tačno da rušimo tvrđavu, jer mesto predviđeno za početnu stanicu nije deo njenog bedema već potporni zid sagrađen šezdesetih godina od kamenja koje tu ne pripada. On nema nikakvu istorijsku i kulturnu vrednost”, naveo je Stojčić za “Novosti”.  </p><p>Prema poslednjim najavama, gradnja gondole mogla bi da počne u maju, do kada će, kako se očekuje, stići i građevinska dozvola. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da počinje priprema projektno – tehničke dokumentacije, koja je neophodna za izdavanje dozvole.</p><p>„Zatim sledi realizacija projekta sa rokom od 275 dana, tako da smo sada korak bliži tome da do kraja sledeće godine imamo gondola”, rekao je Radojičić.</p><h2>Zašto gradnja gondole košta 18 miliona evra?</h2><p>Nakon raspisanog tendera krajem prošle godine, posao izgradnje žičare u Beogradu dobio je konzorcijum od četiri kompanije - italijanski Lajtner i domaće firme Vipiten, КOTO, Elkoms. i Del ing. Ugovorena cena iznosi 1,79 milijardi dinara ili 15,2 miliona evra bez PDV-a. Sa plaćenim porezom izgradnja gondole u Beogradu koštaće građane Srbije 2,15 milijardi dinara illi oko 18,2 miliona evra.</p><p>Prema ranije potpisanom Sporazumu, dogovor je da dve trećine novca, odnosno 1,2 milijarde dinara za ovaj projekat bude obezbeđeno iz republičkog budžeta, dok će oko 600 miliona dinara biti plaćeno iz gradske kase. PDV bi trebalo da plati Grad Beograd.</p><p>Sa druge strane, gondola koja se gradi na Zlatiboru koštaće oko 13 miliona evra i na nju neće biti plaćen PDV, budući da se radi o projektu Opštine Čajetina koji se realizuje preko UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj). Gondola na Zlatiboru imaće trasu dugu devet kilometara, devet puta dužu u odnosu na beogradsku, i biće opremljena sa 50 kabina, duplo više nego žičara u Beogradu. Takođe, zlatiborska će imati 36 stubova, za razliku od beogradske za koju će biti izgrađeno šest stubova.</p><p>Sudeći po Konkursnoj dokumentaciji za tender raspisan za izgradnju žičare u Beogradu, reč je o kompleksnijem poduhvatu, budući da su predviđene izgradnje dve stanice – na Kalemegdanu i Ušću. Stanica na Kalemegdanu predviđa ukopavanja, biće sagrađena na dva nivoa i imaće neto površinu od oko 1.030 kvadrata. Stanica na Ušću imati tri nivoa i površinu od 1.050 kvadratnih metara.</p><p>Prema podacima iz Odluke o dodeli ugovora za realizaciju projekta beogradske gondole, najskuplja je nabavka, isporuka i montaža same gondole koja će koštati 1,43 milijarde dinara ili oko 12,1 milion evra. Iako su predstavnici vlasti najavljivali da će žičara imati 25 luksuznih kabina, ispostavilo se da će postojati samo jedna VIP kabina, što je početkom ove godine potvrdio i gradonačelnik Zoran Radojičić.</p><h3>Regulatorni institut za obnovljivu energiju: Nezakonitosti oko izgradnje gondole</h3><p>Predsednik Upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju Jovan Rajić rekao je da je Zakonom o planiranju predviđeno da niži urbanistički akti moraju biti usklađeni sa višim, a da u konkretnom slučaju Plan detaljne regulacije koji je urađen za izgradnju gondole nije bio usklađen sa neposredno višim Planom generalne regulacije za Grad Beograd, koji izričito zabranjuje izgradnju žičara na beogradskoj tvrđavi.</p><p>Rajić je naveo i da je odobrenje za seču stabala doneto 8. marta, a da su već 13. marta stabla posečena.</p><p>"Rešenje postaje pravosnažno tek nakon 15 dana osim u slučaju da se strane odreknu prava na žalbu. Ukoliko to nije bio slučaj, za šta nemamo informacije, seča stabala nije bila zakonita", rekao je Rajić.</p><p>On je naveo izjavio i da je u zapisniku Stručne komisije navedeno da se seča stabala obavlja u okviru pripremnih radova, za šta je po zakonu neophodna građevinska dozvola.</p><p> “Na osnovu javno dostupnih informacija jedino znamo da postoji zahtev za izdavanje dozvole koji je od 22. marta”", naveo je Rajić. </p><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Prema planu beogradskih vlasti i JP Skijališta Srbije, koje se vodi kao investitor ovog projekta, projekat izgradnje gondole u Beogradu trebalo bi da bude realizovan do kraja ove godine. Ministarstvo građevinarstvo izdalo je lokacijsku dozvolu za gradnju žičare u prestonici, čime su mogli da počnu pripremni radovi na sprovođenju ovog projekta. Na građevinsku dozvolu se još čeka, jer nije završena projektno - tehnička dokumentacija.</p><p>Kako je nedavno izjavio Dejan Ćika, direktor Skijališta Srbije, pripremni radovi počeli su sečom stabala duž trase kojom će ići buduća gondola. U sklopu te akcije, posečeno je čak 155 stabala – 108 na novobeogradskoj strani (Ušće) i 47 na opštini Stari grad (Kalemegdan).</p><p>„Platili smo Gradu Beogradu 25 miliona dinara za posečena stabla“, izjavio je Ćika.</p><p>Upravo seča stabala bila je inicijalna kapisla da se građani „dignu“ protiv projekta beogradske gondole. Oni su se organizovali i za jedan dan posadili 20 stabala, kako bi bar delimično nadoknadili posečeno drveće, a kad je saopšteno da će jedan zid na Kalemegdanskoj tvrđavi biti srušen, pobunilo se dvadesetak strukovnih udruženja, naučnih instituta i obrazovnih katedri za očuvanje kulturnog nasleđa, koji su zahtevali da se projekat obustavi. Peticiju za to potpisalo je oko 14.000 građana.</p><p>“Spomenik kulture od izuzetnog značaja - Beogradska tvrđava nije samo ovo što vidimo i kroz šta šetamo. Ovo je mesto na kome su nastajali svi Beogradi, jedan naš kolega je to nazvao majkom svih Beograda i gde možemo da vidimo naslojavanje, gotovo u kontinuitetu, 7.000 godina istorije stanovanja na ovome mestu. Međutim, kada se počinje sa bilo kakvom gradnjom, uništavaju se arheološki slojevi koji su nepovratni”, rekao je dr Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva, a preneo je RTS.</p><p>Podrška kampanji protiv izgradnje beogradske gondola stigla je i iz najreprezenativnije međunarodne organizacije koja se bavi zaštitom kulturne baštine “Europa Nostra”. Kako je najavljeno, njena delegacija će uskoro u Beogradu na temu gondola razgovorati sa predstavnicima civilnog društva i nadležnih ustanova.</p><h2>Gradski arhitekta: Zid koji će da se ruši nema nikakvu istorijsku i kulturnu vrednost</h2><p>Iz Grada su poručili da posečeno drveće nije bilo u dobrom stanju, kao i da će više stabala biti zasađeno, nego što ih je uklonjeno. Kada je reč o zidu, koji će biti srušen zbog izgradnje gondole, gradski arhitekta Marko Stojčić izjavio je da bedem koji se ruši za gradnju nije deo istorijskog jezgra, već je sagrađen šezdesetih godina.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Vukosavljević: Utvrdićemo da li su ustanove kulture postupale zakonito</h3>
<p>Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je da će se to ministarstvo oglasiti o izgradnji beogradske gondole nakon što se utvrdi da li su ustanove kulture postupale sa zakonom.</p>
<p>“Ono što je važno Ministarstvu kulture, nije da li je gondola lepa i koliko će ljudi prevoziti, već da li su ustanove kulture postupale sa zakonom”, rekao je Vukosavljević.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>“Nije tačno da rušimo tvrđavu, jer mesto predviđeno za početnu stanicu nije deo njenog bedema već potporni zid sagrađen šezdesetih godina od kamenja koje tu ne pripada. On nema nikakvu istorijsku i kulturnu vrednost”, naveo je Stojčić za “Novosti”. &nbsp;</p><p>Prema poslednjim najavama, gradnja gondole mogla bi da počne u maju, do kada će, kako se očekuje, stići i građevinska dozvola. Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je da počinje priprema projektno – tehničke dokumentacije, koja je neophodna za izdavanje dozvole.</p><p>„Zatim sledi realizacija projekta sa rokom od 275 dana, tako da smo sada korak bliži tome da do kraja sledeće godine imamo gondola”, rekao je Radojičić.</p><h2>Zašto gradnja gondole košta 18 miliona evra?</h2><p>Nakon raspisanog tendera krajem prošle godine, posao izgradnje žičare u Beogradu dobio je konzorcijum od četiri kompanije - italijanski Lajtner i domaće firme Vipiten, КOTO, Elkoms. i Del ing.&nbsp;Ugovorena cena iznosi 1,79 milijardi dinara ili 15,2 miliona evra bez PDV-a. Sa plaćenim porezom izgradnja gondole u Beogradu koštaće građane Srbije 2,15 milijardi dinara illi oko 18,2 miliona evra.</p><p>Prema ranije potpisanom Sporazumu, dogovor je da dve trećine novca, odnosno 1,2 milijarde dinara za ovaj projekat bude obezbeđeno iz republičkog budžeta, dok će oko 600 miliona dinara biti plaćeno iz gradske kase. PDV bi trebalo da plati Grad Beograd.</p><p>Sa druge strane, gondola koja se gradi na Zlatiboru koštaće oko 13 miliona evra i na nju neće biti plaćen PDV, budući da se radi o projektu Opštine Čajetina koji se realizuje preko UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj). Gondola na Zlatiboru imaće trasu dugu devet kilometara, devet puta dužu u odnosu na beogradsku, i biće opremljena sa 50 kabina, duplo više nego žičara u Beogradu. Takođe, zlatiborska će imati 36 stubova, za razliku od beogradske za koju će biti izgrađeno šest stubova.</p><p>Sudeći po Konkursnoj dokumentaciji za tender raspisan za izgradnju žičare u Beogradu, reč je o kompleksnijem poduhvatu, budući da su predviđene izgradnje dve stanice – na Kalemegdanu i Ušću. Stanica na Kalemegdanu predviđa ukopavanja, biće sagrađena na dva nivoa i imaće neto površinu od oko 1.030 kvadrata. Stanica na Ušću imati tri nivoa i površinu od 1.050 kvadratnih metara.</p><p>Prema podacima iz Odluke o dodeli ugovora za realizaciju projekta beogradske gondole, najskuplja je nabavka, isporuka i montaža same gondole koja će koštati 1,43 milijarde dinara ili oko 12,1 milion evra. Iako su predstavnici vlasti najavljivali da će žičara imati 25 luksuznih kabina, ispostavilo se da će postojati samo jedna VIP kabina, što je početkom ove godine potvrdio i gradonačelnik Zoran Radojičić.</p><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Regulatorni institut za obnovljivu energiju: Nezakonitosti oko izgradnje gondole</h3>
<p>Predsednik Upravnog odbora Regulatornog instituta za obnovljivu energiju Jovan Rajić rekao je da je Zakonom o planiranju predviđeno da niži urbanistički akti moraju biti usklađeni sa višim, a da u konkretnom slučaju Plan detaljne regulacije koji je urađen za izgradnju gondole nije bio usklađen sa neposredno višim Planom generalne regulacije za Grad Beograd, koji izričito zabranjuje izgradnju žičara na beogradskoj tvrđavi.</p>
<p>Rajić je naveo i da je odobrenje za seču stabala doneto 8. marta, a da su već 13. marta stabla posečena.</p>
<p>"Rešenje postaje pravosnažno tek nakon 15 dana osim u slučaju da se strane odreknu prava na žalbu. Ukoliko to nije bio slučaj, za šta nemamo informacije, seča stabala nije bila zakonita", rekao je Rajić.</p>
<p>On je naveo izjavio i da je u zapisniku Stručne komisije navedeno da se seča stabala obavlja u okviru pripremnih radova, za šta je po zakonu neophodna građevinska dozvola.</p>
“Na osnovu javno dostupnih informacija jedino znamo da postoji zahtev za izdavanje dozvole koji je od 22. marta”", naveo je Rajić.</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Izvor: <em>Insajder</em></p><p></p>

Tema

Budući izgled beogradske gondole Foto: Beoinfo

original

900x375

1250x600

Slučaj „gondola“: Turistička atrakcija ili uništavanje Kalemegdanske tvrđave