Jezik

sr

en

Ministarstvo finansija za Insajder: Do kraja novembra akcije Komercijalne banke otkupljujemo i od EBRD-ja i IFC-a

Međunarodne finansijske institucije koje ukupno imaju 41,47 odsto vlasništva u Komercijalnoj banci aktivirale su klauzulu iz ranije potpisanih štetnih ugovora sa Vladom Srbije po kojima je država obavezna da im isplati 252 miliona evra za otkup njihovog udela, potvrđeno je Insajderu u Ministarstvu finansija.

Prema istraživanju Insajdera, strani akcionari su tim štetnim ugovorima potpisanim pre 10 godina dobili pravo da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni ukoliko banka ne bude prodata ili ako oni ne budu zadovoljni cenom. S obzirom na trenutnu vrednost banke, isplata udela stranih suvlasnika u vrednosti od 252 miliona evra, drastično će smanjiti zaradu države od privatizacije koja je u toku.

Komercijalna banka Foto: Promo/Komercijalna banka
Komercijalna banka Foto: Promo/Komercijalna banka

Pored Republike Srbije, značajni vlasnici akcija Komercijalne banke su međunarodne finansijske institucije - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodna finansijska korporacija (IFC) koja je deo Svetske banke, nemački DEG i švedski Swedfond - koji zajedno imaju 41,47 odsto akcija.

„Strani akcionari su ′put opciju′ aktivirali 26. marta 2018. godine“, navodi se u odgovoru Ministarstva Insajderu.

Kako je pokazalo istraživanje naše redakcije, ugovorima potpisanim 2009. godine, i nakon toga različitim aneksima, međunarodnim finansijskim institucijama je omogućeno da tokom procesa privatizacije imaju pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju" ukoliko država odustane od prodaje banke, ali i ako ne budu zadovoljni načinom prodaje i postignutom cenom.

„Put opcija“ znači da su one imale pravo da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate. Ta cena koja je ugovorena pre 10 godina, iznosi oko 252 miliona evra za njihovih ukupno 41,47 odsto akcija, bez kamata.

Otkupljene akcije DEG-a i Svedfonda

Proces otkupa akcija stranih akcionara započet je u sredu kada je država na berzi otkupila 6,8 odsto akcija koje poseduju nemački DEG i švedski Swedfond za 43,7 miliona evra. Ovom kupovinom država je stekla većinsko vlasništvo u Komercijalnoj banci jer uz sada ukupno 48,6 odsto kontroliše i 1,9 odsto akcija u vlasništvu Jugobanke u stečaju, a posredno i 1,7 odsto akcija državnog Dunav osiguranja.

Preostaje još da država otkupi akcije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) koja ima 24,43 odsto i Međunarodne finansijske korporacije (IFC) koja je deo Svetske banke, i koja ima 10 odsto akcija. Na taj način će, kako je i najavljeno u tenderskom pozivu, država steći 83 odsto vlasništva u banci pred prodaju.

Kako je u Ministarstvu finansija rečeno za Insajder, sa ovim finansijskim institucijama je napravljen dogovor da rok za isplatu put cene bude produžen do kraja novembra.

„Sa EBRD I IFC je postignut dogovor o produženju dana poravnanja za put opciju (isplata put cene i kupovina akcija), najkasnije do 29. novembra o.g. bez obzira na ishod privatizacije Komercijalne banke“, navodi se u odgovoru Ministarstva.

Od 2008. godine do danas situacija na bankarskom tržištu se drastično promenila, pa je tako 2007. godine Komercijalna banka vredela 1,5 milijardi evra na Beogradskoj berzi, dok je danas njena vrednost oko 400 miliona evra. S obzirom na to da su strani akcionari aktivirali „put opciju“ nakon prodaje banke država Srbija će ostati bez najvećeg dela zarade.

Prodajom banke Srbija će ostati i bez kontrole u jednoj od najvećih banaka na tržištu i sistemski važnoj finansijskoj instituciji.

Na pitanje Insajdera u aprilu ove godine o tome da li će i na koji način država pokušati da poništi ove štetne ugovore koji su potpisani sa stranim akcionarima, ministar finansija Siniša Mali je odgovorio  da bi voleo da postoji način za to, jer su odredbe ugovora “besmislene”, ali da nije siguran da “rešenje postoji”.

Da je situacija upravo takva potvrdio je za Insajder pre nekoliko meseci predsednik EBRD Suma Čakrabarti ističući da se ugovor mora poštovati i da neće biti „pregovora oko toga“.

Davno potpisane ugovore juče u Skupštini su kritikovali premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali navodeći da su takvi ugovori loši, ali da „ozbiljna država“ mora da ih poštuje.

Privatizacija Komercijalne banke dogovorena još 2006. godine

Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nepoznanica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.

Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu, međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD-jem 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, prodaja banke je planirana u narednih tri do pet godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.

Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra.

Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.

Prodaja banke je odlagana i narednih godina, a kako bi to bilo moguće, predstavnici države su sa stranim akcionarima potpisivali više aneksa ugovora.

Premijerka Ana Brnabić je juče u Skupštini pomenula i Sporazum iz 2011. kojim je, kako je navela, neko doneo odluku o privatizaciji Komercijalne banke. O kom je sporazumu reč i šta tačno definiše, javnost nije obaveštena.

Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, Srbija je do kraja 2012. bila u obavezi da uputi tzv. „obaveštenje o privatizaciji“ koja je trebalo da bude okončana do kraja 2015. godine. Međutim, država to nije učinila u predviđenom roku zbog, kako se navodi u zaključku Vlade u koji su novinari Insajdera imali uvid, „preovlađujuće međunarodne ekonomske i finansijske krize“.

Te 2012. godine isticao je i trogodišnji rok da država dokapitalizuje banku čime bi izgubila većinski udeo. Ipak, uprkos protivljenjima MMF-a, država dokapitalizuje banku sa 100 miliona evra čime je ostala većinski vlasnik sa skoro 42 odsto akcija.

Takođe, kako ne bi morala da otkupi akcije što je predviđeno „put opcijom“, a i kako bi produžila rok za privatizaciju banke, Srbija sa stranim akcionarima potpisuje dva sporazuma o izmeni ugovora – prvi u maju 2013. koji je potpisao Mlađan Dinkić, a drugi u decembru iste godine koji je potpisao tek postavljeni ministar finansija Lazar Krstić.

Međutim, ni nakon toga proces privatizacije nije započet zbog čega je u martu 2014. potpisan još jedan sporazum o izmenama i dopunama kojim je, između ostalog, precizno definisan rok za privatizaciju banke, ali i rok za aktiviranje „put opcije“.

Za smanjenje cene banke, pored države, odgovorni i strani akcionari

Sporazumima sa državom Srbijom, EBRD i drugi strani akcionari praktično su izbegli sav investicioni rizik. Ipak, s obzirom na ekonomsku krizu i spuštanje vrednosti banke, zarada koju će ostvariti je svakako manja od očekivane.

Pored države, odgovornost za to snose i strani akcionari, pre svega EBRD, jer su sa vlasništvom u banci dobili i upravljačka i kontrolna ovlašćenja. Uprkos međunarodnim standardima efikasnog i transparentnog poslovanja kojima se ove institucije vode, dozvolili su ozbiljne propuste u kreditnoj politici što je otkriveno 2014. godine kada je javnost saznala da je svaki peti kredit u ovoj banci bio nenaplativ.  

Loše upravljanje kreditnim rizicima, odnosno njihovo olako davanje privatnim firmama, uzdrmalo je reputaciju Komercijalne banke, ali uticalo i na knjigovodstvenu vrednost.

Poslednjih godina banka se oporavlja, a u 2018. godini je ostvarila najbolji poslovni rezultat u poslednjih 10 godina sa profitom od više od 70 miliona evra.

Zbog strateškog značaja ove banke za državu i njenu kontrolu nad bankarskim tržištem i finansijske stabilnosti, kao i zbog štetnih ugovora sa stranim akcionarima, postavlja se pitanje opravdanosti prodaje Komercijalne banke.

Ipak, predstavnici vlasti od privatizacije ne odustaju jer je to, kako je juče u Skupštini rekao Siniša Mali, „deo reformskog procesa“ koji se sprovodi u saradnji sa MMF-om. Prodajom Komercijalne banke država će praktično izaći iz bankarskog sektora, ostavši samo sa Poštanskom štedionicom koja drži pet odsto tržišta.

 

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.